Doba teleportacije je bliže nego što mislimo: Šta je 6G mreža i kako ćemo da je koristimo

U mnogim zemljama 5G mreža i dalje izaziva kontroverze i predmet je rasprava u javnosti. Strahovi se ne smanjuju, iako više nije toliko nova i nepoznata. Uprkos tome, tehnologija napreduje, ne čekajući da se svi oslobode "stega". Naučnici u svetu su napravili korak dalje i već razmišljaju o 6G mreži. 

Za manje od 10 godina mogli bismo npr. da, kada pričamo sa nekim putem video-poziva, osim što ga vidimo i čujemo, osetimo i miris iz njegove sobe. Lekar bi mogao da sedi u svojoj ordinaciji, ma gde ona bila, i pregleda vas, a da niste ni ustali iz fotelje. 

Iako možda ova priča deluje kao neki naučnofantastični film, stručnjaci koji su govorili za Euronews Srbija navode da 6G tehnologija možda nije toliko daleko od nas koliko to na prvi pogled deluje.

Šta je 6G mreža? 

U pitanju je, kao što samo ime kaže, šesta generacija bežične tehnologije. Iako još uvek ne postoje standardi koji bi je odredili, nekoliko stvari je o 6G ipak poznato. 

Trenutno, planovi istraživača su da 6G mreža radi na frekvencijama od nekoliko stotina gigaherca, pa čak i na terahercnim.  

Poređenja radi, 5G u teoriji može da radi na frekvenciji do 100GHz, ali se, praktično, ne koristi veći raspon od 39GHz.  

"Nova 6G mreža mora da se posmatra kao nastavak 5G - zajedno, menjaju celo društvo. 6G će nastaviti tamo gde je 5G stala, zbog toga što već sada postoji mnogo novih zahteva koje je teško ispuniti uz pomoć nje", objašnjava za Euronews Srbija Mati Latva-aho, profesor na Oulu univerzitetu u Finskoj, i direktor istraživačkog odseka koji se bavi razvojem 6G tehnologije

Dodaje da je najveća transformacija koju će 6G mreža doneti spajanje fizičkog, digitalnog i biološkog sveta, što vodi do stvaranja potpuno novih aplikacija koje pokreće veštačka inteligencija. 

Fokus na uticaj na očuvanju okoline

Ukoliko početni nacrti za 6G postanu stvarnost, ovo bi značilo da će prenos podataka biti od 50 do 100 puta brži nego kod 5G tehnologije. 

Da ovo prenesemo u "svakodnevne" termine, brzina 6G tehnologije mogla bi da dostigne jedan Terabajt po sekundi. 

Ove, za sada nezamislive brzine prenosa podataka, promenile bi iz korena način na koji posmatramo svet i tehnologiju.  

Pored toga što biste, reicmo, mogli u sekundi da preuzmete 150 filmova na svoj uređaj, namene mogu da joj budu i mnogo, mnogo komplikovanije.  

Stari koje će 6G doneti, uz bolju komunikaciju i transformaciju industrija, jesu i energetska efikasnost, kao i održivost uz minimalan uticaj na okolinu i minimalnu emisiju ugljen-dioksida, smatra regijus profesor elektronskog inženjerstva na Univerzitetu u Sariju i osnivač Centra za 5G/6G inovacije, Rahim Tafacoli. 

Od "Interneta stvari" do "Interneta čula" 

Postojeća 5G tehnologija je najzaslužnija za ono što se danas naziva "Internetom stvari" (Internet of Things - IoT). 

U suštini, iza sintagme "Internet stvari" stoji komunikacija na relaciji uređaj-uređaj - danas nije ništa čudno da kontrolišete veš mašinu, frižider i TV iz fotelje, samo pomoću aplikacije koju imate na mobilnom telefonu.  

Upravo 5G omogućava da se ovakve stvari obavljaju znatno preciznije i brže nego ranije, zahvaljujući manjoj latenciji (vremenu odgovora) kada vaš telefon "pošalje komandu" nekom drugom uređaju. 

Tu spada i, recimo, održavanje automobila pomoću aplikacije na telefonu, time što sama aplikacija registruje kvar i pošalje vam obaveštenje šta nije u redu. U ovom slučaju je softver vašeg automobila povezan sa vašim telefonom. 

"Internet čula" (Internet of Senses - IoS) se, sa druge strane, često spominje u vezi sa potencijalnom 6G tehnologijom. Radi se, najprostije rečeno, o tome da ćemo sva svoja čula sa lakoćom moći da "uronimo" u virtuelni svet. 

“Najveći deo komunikacije u budućnosti biće baziran na video-pozivima. Kod 4G mreže imamo 2D video, kod 5G imamo 3D video, a verujemo da će 6G mreža doneti 4D video. To uključuje virtuelnu stvarnost, plus druge informacije koje su potrebne iz okoline”, objašnjava Tafacoli.  

Ove informacije iz okoline uključuju ljudska čula, kao što su dodir, miris i ukus, jer smo do sada uspeli da prenesemo samo dva – vid i sluh. 

Naučna fantastika postaje stvarnost 

Stručnjaci sve češće spominju da ćemo moći da koristimo 6G mrežu za “teleportaciju”.  

Ovo zvuči kao naučna fantastika, ali ako se malo bolje razmisli, možda i nije tako nedostižno - samo ako se uloge malo obrnu. 

Tradicionalno shvatanje teleportacije jeste situacija u kojoj se fizički premeštamo sa jednog mesta na drugo.  

Ipak, ukoliko bismo mogli da razgovaramo sa nekim putem telefona i da fizički ostanemo u svojoj fotelji, a prenesemo u svoju sobu ambijent mirise, ukuse i dodir iz sagovornikovog okruženja, to bi praktično značilo isto što i teleportacija, ističe Tafacoli. 

"Na praktičnom primeru, to znači da bi vaš doktor mogao da sedi u svojoj ordinaciji i ‘poseti’ vas virtuelno dok ste u svojoj fotelji, rukuje se sa vama, izmeri vam temperaturu i pregleda vas", objašnjava. 

Na tome bi ipak trebalo dodatno da se radi, dodaje, zato što još uvek nije dovoljno dobro razvijena tehnologija kojom bi se sinhronizovali pokreti sagovornika, tako da stvari kao što su rukovanje ili zajednički hod budu moguće. 

Profimedija

Kina poslala satelit u orbitu 

Istraživanja "tehnologije budućnosti", kako je nazivaju, počela su još 2019. godine, kada je kineski ministar nauke i tehnologije saopštio kako su oformljena dva tima - jedan da promoviše razvoj 6G mreže, a drugi, koji se sastoji od 37 univerziteta, istraživačkih instituta i kompanija, za tehničku stranu cele priče. 

U novembru prošle godine, Kina je u orbitu uspešno poslala eksperimentalni test satelit, sa ciljem da isprobaju funkcionisanje THz radio tehnologije, koja će, jednom kada se 6G standardi naprave, biti neophodna za prenose podataka mnogo brže nego što je to slučaj sa 5G. 

Japan je odlučio da uloži 50 milijardi jena (400 miliona evra) u razvoj 6G mreže, a još jedna azijska zemlja, Južna Koreja, objavila je kako će 2026. godine pokrenuti pilot projekat za 6G. 

Evropa je možda "propustila voz" kada su neke ranije tehnologije bile u pitanju, pa su ih azijski rivali i SAD pretekli, ali je sa 5G mrežom uhvatila korak, koji čvrsto namerava da održi i kad je nova tehnologija u pitanju. 

Veliki evropski projekat 

Evropska unija je, tako, odlučila da uloži čak 900 miliona evra u istraživanje i razvoj 6G mreže - prva grupa projekata, vredna 60 miliona, pokrenuta je u okviru 5G-PPP inicijative. 

Uz nju ide i Hexa-X projekat za razvoj prvog koncepta 6G sistema.  

Koordinator ovog projekta je Nokia, a uključeno je još 24 univerziteta, istraživačkih centara i telekomunikacionih kompanija širom Evrope.  

Finski univerzitet Oulu je jedan od učesnika, a za svoja istraživanja dobio je od Evropske unije nešto više od 935.000 evra. Na 6G tehnologiji se, ipak, radi mnogo duže od ovih nekoliko meseci u 2021. godini, objašnjava Latva-aho.  

"Već tri godine radimo na tome, i uspeli smo da definišemo tokove istraživanja, u saradnji sa raznim međunarodnim institucijama. Nekoliko tehnologija je već dobro uznapredovalo, ali je verovatno najveći uspeh tehnologija za lokalne mrežne operatere koja je široko prihvaćena u Japanu, i koristi se za 5G mrežu. To je zahtevalo velike promene u regulacionom spektru i licencama", ističe on.  

Čalmers tehnološki univerzitet u Švedskoj, takođe u okviru Hexa-X projekta radi na "6G Viziji", kako nazivaju planove za novu tehnologiju. 

"Zajedno sa ostalim ključnim evropskim igračima radimo na studijama slučaja i sistemskim zahtevima neophodnim za 6G mrežu. Osim toga, u Čalmersu sarađujemo i sa SAD i Azijom. Posebno se fokusiramo na održivost 6G mreže", rekao je za Euronews Srbija profesor komunikacionih sistema sa Čalmersa, Tomi Svenson. 

Koliko je svet daleko od 6G tehnologije? 

Većina stručnjaka je saglasna da bi prva komercijalna upotreba 6G mreže mogla da bude već 2030. godine, a tako smatra i Latva-aho, dodajući da, ipak, još uvek nema tačnih vremenskih odrednica. 

"Najranije 2027. godine možemo da očekujemo određivanje spektra frekvencija na kom će 6G raditi. Potpuno sam siguran da će 6G mreža postati stvarnost, ali će najveći problem biti kako da je učinimo energetski efikasnom i da uređaji budu dovoljno jeftini za korisnike, ali da istovremeno bude i isplativa", kaže Latva-aho. 

Svenson poručuje da bismo 2030. godine mogli da očekujemo prvu implementaciju 6G tehnologije. 

"To je sasvim dobra vremenska odrednica, jer je dobro usklađena sa razvojem ostalih mobilnih komunikacija, ali i sa vremenskim okvirom koji su UN postavile kako bi se unapredio održivi razvoj", kaže Svenson.