Rađanje svemirskog turizma: Bogataši u trci vrednoj dve milijarde evra, nebo zaista više nije granica

Svemirska trka u kojoj učestvuju najbogatiji ljudi sveta, zahuktava se polako, ali sigurno. Ričard Brenson i Džef Bezos već su napravili svoje poteze, otišavši u svemir letelicama sopstvenih kompanija. Preostalo je samo da to učini još i Ilon Mask. Nema sumnje da je svemirski turizam u svom začetku, ali Erik Koen, profesor emeritus na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu u razgovoru za Euronews Srbija pak, već vidi njegove mane i gotovo je siguran da on neće biti dostupan "običnim smrtnicima".  

Milijarderi ne bi bili to što jesu, da ne povlače pametne poslovne poteze, a u skladu sa tim, i svemirski turizam ima ogroman potencijal. Međunarodni stručnjaci koji su se bavili temom svemirskog turizma, za Euronews Srbija istakli su još neke motive za put u svemir osim profita, ali smatraju i da ovakav turizam neće baš biti dostupan "širim narodnim masama" u skorije vreme.

"Dobrošli u novu svemirsku eru", rekao je Ričard Brenson 11. jula okupljenim novinarima nakon uspešno obavljenog test leta u svemir.

Ovaj let je istorijski, jer je Brenson postao prvi milijarder koji je otišao u svemir, i to u raketi koju je većim delom sam finansirao, a koja pripada njegovoj kompaniji Virdžin Galaktik.

Ovaj let trajao je oko 90 minuta, i praćen je uživo. Nešto ranije, Brenson je rekao da je cilj ovog leta zapravo testiranje svemirskog turizma, biznisa koje planira da pokrene sledeće godine.

AP/Ted S. Warren

Nakon sletanja, Brenson je ponovio sličnu stvar, te rekao da "putovanje u svemir mora da bude dostupnije svima". Na ispunjenje ove želje, međutim, Brenson će verovatno morati da sačeka neko vreme. 

Cena karata koje on trenutno prodaje za komercijalno putovanje u svemir, na primer, iznosi 250.000 dolara, što ga čini dostupnim samo onima sa "dubljim džepom".

Svemir još daleko

"Putovanje u svemir ljudi zamišljaju od davnina. Iako bi mnogi to želeli i danas, ograničene mogućnosti koje nude Brenson i Bezos biće u bliskoj budućnosti dostupne samo malom broju putnika, s obzirom na visoke troškove", rekao je za Euronews Srbija Erik Koen, profesor emeritus na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.

Koen dodaje da bi, kao zamena za prava putovanja u svemir, neko vreme ljudima mogla da posluže "virtuelna putovanja", odnosno korišćenje sve razvijenije tehnologije.

Takođe, naglašava i klimatsku dimenziju cele priče.

"Čak i u slučaju da se u nekom narednom periodu poveća broj ljudi koji će moći da putuju u svemir, i dalje to biti malo u odnosu na 'klimatsku cenu' koju će platiti mnogo veći broj stanovništva", kaže Koen. 

Bez obzira na to što možda neće imati veliki broj klijenata u početku, Brensonova namera da razvije svemirski turizam mogla bi da se isplati. 

profimedia

Prema najnovijem istraživanju objavljenom na platformi "Research and Markets", tržište svemirskog turizma će u 2031. godini vredeti 2,2 milijarde evra - što znači da će oni koji budu pioniri danas, sasvim sigurno profitirati u budućnosti.

Brenson nije jedini milijarder koji se uključio u "svemirsku trku". Tu su još i osnivač Amazona, najbogatiji čovek sveta Džef Bezos, kao i osnivač "Tesle" i "SpaceX" kompanije, ekscentrični Ilon Mask.

Anet Toivonen, profesorka na Haga-Helia Univerzitetu primenjenih nauka u Finskoj, rekla je za Euronews Srbija da bi još nešto moglo da motiviše milijardere, osim profita.

"Kako trenutno stoje stvari, nekoliko bogataša želi da istraži 'nove destinacije', koje su ranije bile dostupne samo profesionalcima. Njihov motiv mogao bi da bude testiranje hrabrosti, saznavanje novih stvari ili dobijanje većeg ugleda", kaže Toivonen.

Ko ima najveće šanse?

Devet dana nakon Brensona, 20. jula, Bezos je, sa još troje putnika, i sam odlučio da se upusti u svemirsko putovanje, takođe raketom koju je napravila njegova kompanija, po imenu "Blu Oridžin". 

Dva minuta nakon poletanja, kapsula u kojoj je Bezos bio sa još troje ljudi odvojila se od rakete i nastavila prema Karmanovoj liniji - najpoznatijoj granici svemira, udaljenoj 100 kilometara. Nakon što je kapsula dostigla 106. kilometar, putnici su iskusili oko četiri minuta bestežinskog stanja i uspeli da se odvežu sa svojih sedišta kako bi lebdeli i uživali u pogledu na planetu.

Bezos je, nakon sletanja, okupljenim novinarima rekao da se oseća "neverovatno dobro", ali to nije bio najzanimljiviji deo njegovog izlaganja.  Osim svojih osećanja, Bezos je podelio i činjenicu da je "Blu oridžin" već prodao karte za svemirski turizam u vrednosti od blizu 100 miliona dolara, ali ne navodeći koliko zapravo jedna karta košta.

Tanjug AP/Blue Origin via AP

Rekao je samo da će Blu oridžin ići na svemirske misije još dva puta ove godine, ali da nije siguran koliko će ih biti u 2022.

Treći milijarder u ovoj trci, Ilon Mask, još nije imao "vatreno krštenje" putovanjem u svemir. On je, doduše, već slao astronaute na Međunarodnu svemirsku stanicu, ali to ipak nije svemirski turizam o kome je ovde reč.

Jedino što se za sada zna, jeste da "SpaceX" kompanija planira da pošalje u septembru posadu koja će se sastojati samo od civila. Takođe, Mask je obećao i da će japanski milijarder Jusaku Maezava 2023. godine obleteti Mesec u raketi njegove kompanije.

Iako je još rano da se prave neke ozbiljnije procene, Koen smatra da bi jedan od ove trojice mogao da se izdvoji kada je sektor svemirskog turizma u pitanju.

"Čini se da je Brenson u najboljoj strateškoj poziciji da razvije svemirski turizam u narednih nekoliko godina, naročito jer Bezos i Mask ciljaju da odu daleko izvan orbite, čak i na Mars. Mislim da se oni previše fokusiraju na tehnički stranu leta, a da manje računa vode o uslovima za ljude na svemirskim putovanjima", kaže Koen.

Granica svemira kao "narodna teorema"

Pomalo neočekivana rasprava povela se oko toga da li je Ričard Brenson zaista otputovao do svemira, ili mu je samo prišao veoma blizu.Problem je, zapravo, u načinu na koji se definiše gde "počinje" svemir.

Važno je napomenuti, na početku, da ne postoji nikakva univerzalna "ivica svemira" koju sve vazduhoplovne organizacije priznaju, niti je to definisano nekim zakonom.

Međunarodne organizacije poput Ujedinjenih nacija, na primer, definišu svemir kao "prostor koji je slobodan, tako da svi mogu da ga istražuju i koriste". Zamišljena visina koju je Međunarodna vazduhoplovna federacija priznala kao "granicu svemira" zove se Karmanova linija.

Unsplash

Nazvana je po mađarskom fizičaru Teodoru fon Karmanu, i nalazi se na 100 kilometara od površine mora. Ova visina uzeta je zbog toga što avioni nemaju aerodinamičku potporu kada je pređu, odnosno odatle kreću da vladaju zakoni balistike, i smatra se da letelice koje idu iznad nje nisu avioni, već rakete.

Bezos ipak nije astronaut

Nešto drugačije na granicu svemira gledaju Sjedinjene Američke Države i NASA. Definicija američkog vazduhoplovstva kaže da je astronaut osoba koja leti na visini višoj od 80 kilometara od površine mora. 

NASA je do 2005. godine koristila granicu od 100 kilometara, ali su odlučili da usvoje isto što i vojska SAD (80km), kako se ne bi razlikovala granica za civile i vojnike. Titulom astronauta neće moći da se pohvale ni Bezos ni Brenson, jer su SAD prošlog utorka pooštrile definiciju za astronaute.

Sada, nova pravila nalažu da astronauti "moraju biti deo letačke posade i doprinositi sigurnosti svemirskog leta", a tu ne spadaju ni jedan, ni drugi. Da je Karmanova linija samo stvar dogovora, smatra i istoričar svemirskih letova Džonatan MekDauel, koji je u naučnom časopisu "Akta Astroautika" 2018. godine objavio naučni rad u kom Karmanovu liniju naziva "narodnom teoremom".

Poznati astrofizičar Nil Degra Tajson, na primer, rekao je za CNN da Brenson zapravo i nije bio u svemiru jer je otišao 86 kilometara u visinu, ali da je njegovo dostignuće svakako veliko jer može biti ozbiljna turistička atrakcija.

Sa druge strane, Anet Toivonen ima nešto drugačiji odgovor na ovo pitanje.

"Mislim da su i Brenson i Bezos došli do svemira. Brenson je preleteo definiciju svemira koju je postavila NASA, a Bezos je, naravno, otišao još više", ističe Toivonen za Euronews Srbija.