Umro Đorđe Marjanović: Zaludeo Beograd i Jugu, a Elvisa sa istoka obožavali i Rusi

Legendarni Đorđe Marjanović preminuo je u 90. godini. Bio je verovatno i najveća jugoslovenska muzička zvezda, čija je karijera trajala više od pola veka. 

Njegovo pojavljivanje bacalo je publiku u trans, bio je naš Elvis Prisli, prvi pevač na ovim prostorima koji je imao zvanične klubove obožavalaca u tadašnjoj Jugoslaviji. Na njegovu adresu stiglo je na desetine hiljada pisama od obožavateljki i, kako je sam govorio, na većinu je uspao čak i lično da odgovori.

Zbog njega su održane i prve velike demontstracije u Beogradu. Glasom i pojavom, neodoljivim osmehom i energihom pokoriće i nekadašnju SSSR. Žorž, kako su ga u Rusiji zvali, uneo je "muzičku perestrojku" u Sovjetski Savez, punio je stadione, pevao im i francuske šansone, Bitlse, Dilana...

Srećan sam jer sam ostvaren

"Imam ljubav porodice i prijatelja, svoju muziku i toliko divnih sećanja. Osećam se veoma zadovoljno i ispunjeno... Želje i snovi nas pokreću i svaki put daju neki novi smisao životu. Srećan sam jer sam uspeo da se ostvarim i kao umetnik i kao porodičan čovek“ izjavio je jednom prilikom Marjanović i s ponosom dodao: "Nema kutka ove moje domovine koji nisam obišao i gde nisam bio shvaćen od prvog mog koraka, gde nisam svu svoju ljubav, zanos i entuzijazam davao svuda jednako bez razlike."

Rođen je u Kučevu 30. oktobra 1931. godine. Nakon završene gimnazije u Požarevcu, dolazi u Beogradu na studije farmacije i doguraće do apsolventa, ali ljubav prema muzici, sticajem dobrih okolnosti, postaće njegov životni put. 

Da bi opstao u Beogradu, radio je različite poslove. Nije se libio da raznosi mleko ili statira u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, a put ga je doveo i do Radio Beograda, gde je radio kao inkasant i gde je upoznao prvu suprugu -  Zlatu Rakić, koja je, kako je Đorđe i sam govorio, pre svih prepoznala njegov talenat.

Sve je počelo "Zviždukom u osam"

Prvi put je nastupio kao pevač 1954. godine na audiciji u organizaciji Udruženja džez muzičara Beograda. Pevao je na igrankama i drugim zabavama u Beogradu, čekajući još neku godinu da njegov dar dobije priznanje.

"Zvižduk u osam" kompozitora Darka Kraljića bila je prva pesma koju je Marjanović snimio (1958). Jednom emitovana, odmah je izazvala opšte oduševljenje. Godinu kasnije, pesma će biti noseća na njegov prvom albumu "Muzika za igru", objavljenom baš na dan Marjanovićevog rođenja. Ploča je prodata u neverovatnih 11.000 primeraka, u vreme kad u celoj Jugoslaviji nije bilo više od 20.000 gramofona.

Kad je Đorđe zavitlao svoj sako...

Njegove glasovne mogućnosti možda nisu bile velike, ali je njegov glas plenio posebnom bojom. A tek scenska koreografija! Bilo je to revolucionarno.

Kao niko pre njega na ovim prostorima, Marjanović je počeo da skida mikrofon sa stalka i kreće se po sceni, skida sako i baca ga u publiku, pada na kolena... Nije se libio ni da zaplače dok izvodi stihove na sceni. Vladao je scenom, dajući se bez kalkulacija publici, baš kao što se i ona njemu predavala, uz vrisku i padanje u nesvest obožavateljki.

Posle "Zvižduka u osam", nižu se nove pesme i svaka je biva hit, a broj „đokista“ se širi, popularnost raste. Na opšte oduševljenje uzima nagradu na Opatijskom festivalu, a potom ostaje bez nagrade na festivalu "Zlatni mikrofon" u Beogradu.

Publika misli da je Marjanoviću nepravedno oduzeto prvo mesto, revoltirana kreće spontano da se okuplja na tadašnjem Trgu Marksa i Engelsa. Moglo bi se navesti da su to bile prve velike demonstracije u Beogradu, čak je i policija intervenisala zbog uličnih nerada. Nekoliko hiljada ljudi nosilo je tada Đorđa od Doma sindikata do hotela „Moska“, a on da bi ih umiro, popeo se na krov automobila i zapevao. Bio je to koncert za pamćenje...

Ljubav života upoznaje na sovjetskoj turneji

Na prvu turneju po Rusiji kreće 1963. sa Radoslavom Grajićem i Beti Đorđević. Te godine, za deset dana videlo ga je i slušalo 750.000 Moskovljana.

Bio je ne samo među prvim izvođačima jugoslovenske popularne muzike koji su odlazili na turneje po SSSR, već je tamo bio toliko popularan da je, kako je zabeleženo, na stadionu "Lenjin" 15 dana zaredom pevao pred 15.000 ljudi, a da je o njegovim nastupima iza "gvozdene zavese" pisao i američki "Njuzvik".

Tokom svoje treće sovjetske turneje, upoznaje ljubav svog života. Eli Nikolajevna Borisenko bila je njegov prevodilac na čitavoj turneji, tada apsolvent lenjingradskog Filološkog fakulteta. U srećnom braku su proveli preko pet decenija, a Eli mu je rodila ćerke Natašu i Nevenu, i sina Marka, bila verni i brižni životni saputnik.

Đokisti

Marjanović je prvi muzičar s ovih prostora koji je imao svoje klubove fanova, a đokisti su oformljeni ne samo u Srbiji, već i u Rusiji. Pratili su sve što je vezano za njegov rad, međusobno se družili, slali mu pisma, a i on sam ih je posećivao.

Pevajući svoju pesmu "Mene nema ko da žali", gostujući na koncertu Lepe Brene u Melburnu 1990. godine, doživeo je moždani udar. Usledila je borba lekara za njegov život. Preživeo je, ali su posledice bile teške. Ostao je bez glasa, nemoćno je sedeo u kolicima. Ipak zahvaljujući doktorima i porodici počeo je da se bori, ulaže ogroman napor da prohoda. Glas nije uspeo da povrati u potpunosti, ali ni to nije bila prepreka da se povremeno pojavi na sceni, pred publikom.

Oproštajni koncert

E-Stock/Neniška

Njemu u čast u Domu sindikata je 1994. godine održan koncert "Rokeri Đorđu Marjanoviću", gde su njegove hitove izvodili Milan Delčić Delča, Dejan Cukić, Rambo Amadeus, Dejan Cukić, pop grupa "Ruž" i drugi izvođači.

Karijeru je zvanično završio velikim koncertom 31. maja 2004. godine u Sava centru. Četiri godine kasnije, na njegov 80. rođendan, priređen je koncert "Milordu s ljubavlju" na kom su Marjanoviću u čast pevali njegovi prijatelji Leo Martin, Miki Jevremović, Cune Gojković, Radmila Karaklajić, Oliver Njego, Dragana del Monako, Bora Đorđević…

Đorđe Marjanović je učestvovao na gotovo svim jugoslovenskim festivalima zabavne muzike, osvajao nagrade, a dobitnik je i Ordena za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR, najvećih priznanja u zemlji, nagrade za životno delo Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike.

Subota: Bio je prvi u mnogo toga

"Nema sumnje da nas je napustila najveća zvezda jugoslovenske pop muzike i naša kultura ostaće uskraćena za iskrenog i voljenog umetnika", izjavio je Minja Subota za Tanjug.

Prema njegovim rečima, Marjanović je živeo za izlazak pred publiku.

"Tačno je znao kako da razveseli ljude, prenese im emociju, učini im bolji život na tih dva ili tri sata koliko je nastupao. Prvi je bacio sako u publiku, prvi je zaplesao na sceni, bio je poznat i kao Elvis sa istoka, a njegova popularnost krajem pedesetih i šezdesetih godina u celom svetu bila je neopisiva", istakao je Subota.

Telegrafme saučešća porodici uputili su i predsednik Srbije Aleksandar i potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.