Nauka

Rudarenje Meseca i "solarni štit": Grupa naučnika veruje da ima rešenje za problem klimatske krize

Komentari
Rudarenje Meseca i "solarni štit": Grupa naučnika veruje da ima rešenje za problem klimatske krize
Rudarenje Meseca i "solarni štit": Grupa naučnika veruje da ima rešenje za problem klimatske krize - Copyright Pixabay

veličina teksta

Aa Aa

Grupa astrofizičara smatra ima "vanzemaljsko" rešenje za klimatsku krizu: njihov plan je rudarenje Meseca, a zatim korišćenje dobijenog materijala, odnosno "Mesečeve prašine", za formiranje štita oko Zemlje kako bi se blokirali Sunčevi zraci. 

Bendžamin Bromli, Samir Kan i Skot Kenjon, koji su objavili svoj naučni rad u naučnom časopisu "Plos", kažu kako su otkrili da bi prašina sa Meseca mogla sprečiti da Sunčeva svetlost dopre do Zemlje u određenoj meri, čime bi se uticalo na rešavanje problema klimatske krize.

Ukoliko se postupak koji su izložili izvede ispravno, ovo hipotetičko rešenje bi "prigušilo" zrake koje na našu planetu šalje Sunce za oko dva odsto, čime bi se temperatura Zemlje snizila, stoji u istraživanju. 

Procena naučnika je da bi za ovaj poduhvat, bilo neophodno 11 miliona tona Mesečeve prašine, jer bi tek tom količinom mogao da se stvori dovoljno efikasan "štit" od ovog materijala, preneo je "Insajder".

Ozbiljan projekat "zatamnjenja Sunca" 

Njihov koncept svodi se, dakle, prvo na "rudarenje Meseca", odnosno iskopavanje prašine na površini ovog satelita, a zatim bi se ta prašina, sistemom sličnim pucanju iz pištolja, izbacivala u svemir tako da se slegne na oko 1,6 miliona kilometara od Zemljine orbite. 

"Zaista uzbudljiv deo naše studije bila je spoznaja da je prirodna lunarna prašina prave veličine i sastava za efikasno raspršivanje Sunčeve svetlosti. Pošto je za lansiranje ovih zrna sa površine Meseca potrebno mnogo manje energije u poređenju sa lansiranjem za Zemlje, odlučili smo da tu ideju izdvojimo", rekao je Bromli koji je vodio istraživanje, prenosi "Gardijan".

Tim naučnika je ispitivao različite materijale, uključujući ugalj i morsku so, koji bi mogli da "zatamne Sunce" za oko dva odsto ukoliko se ispale u svemir, a naposletku su se odlučili za prašinu sa Meseca.

Unsplash

 

To, međutim, znači da bi milioni tona ovog materijala morali da budu iskopani, prosejani i utovareni u balistički uređaj, kao što je elektromagnetni pištolj, a zatim i ispaljeni u svemir svake godine kako bi se solarni štit održao.

Transport rudarske i balističke opreme na Mesec bio bi značajan projekat, priznao je Bromli, i mogao bi takođe zahtevati postavljanje nove svemirske stanice u oblasti koja se zove "L1 Lagranžova tačka", koja se nalazi između Zemlje i Sunca, kako bi se "prašina preusmerila na orbite koje bi mogle da obezbede zatamnjenje što je duže moguće".

Ukoliko se ovo ispuni, Zemlja bi ostala netaknuta, što istraživači vide kao prednost u odnosu na druge predloge za smanjenje Sunčevog uticaja, koji podrazumevaju geoinženjering ali na takav način da ipak zagađuju životnu sredinu. 

I ranije bilo sličnih ideja

Ovo nije prvi put da neki tim naučnika predlaže korišćenje fizičkog objekta u svemiru za blokiranje sunčeve svetlosti do Zemlje, što neki kategorišu kao "geoinženjering zasnovan na solarnom sistemu". 

Slične ideje su se pojavile još 1989. kada je Džejms Erli iz Nacionalne laboratorije Lorens Livermor predložio postavljanje tankog staklenog štita širine 2.000 km između Sunca i Zemlje, prenosi "Vašington post"

Zatim, 2006. godine, astronom Rodžer Ejndžel istraživao je ideju slanja triliona malih svemirskih letelica sa štitovima nalik kišobranima da blokiraju sunce, a škotski istraživači su 2012. istraživali otklanjanje oblaka prašine sa asteroida postavljenog između Sunca i Zemlje. 

Tanjug/AP/Michael Probst

 

Prošle godine, grupa istraživača sa univerziteta MIT predložila je postavljanje posebnih mehurića u orbitu, pod pretpostavkom da bi ovi objekti mogli da "puknu" bez ostavljanja svemirskog otpada.

Ipak, te ideje su naišle na bezbroj problema, a najveći je uvek bio velika količina neophodnog materijala, što često podrazumeva i izgradnju u svemiru, koja je veoma opasna. 

"Literatura o geoinženjeringu zasnovanom na svemiru sada obuhvata više od tri decenije i puna je kreativnih, često neobičnih ideja. Ipak, ovakvi projekti su trenutno među najmanje izvodljivim, s obzirom na  cenu i brojne tehničke, političke, društvene i pravne prepreke", rekao je za "Vašington post" profesor Čed Baum sa Arhus univerziteta.

Komentari (0)

Magazin