Naučnici u Tel Avivu napravili biološki senzor koji prepoznaje mirise

Istraživači sa Univerziteta u Tel Avivu u Izraelu napravili su biološki senzor koji omogućava mašinama da detektuju i prepoznaju mirise.

Naučno otkriće inspirisano je procesom koje omogućava skakavcima da uhvate i tumače mirise preko svojih antena, prenosi Skaj njuz.

Antene pustinjskog skakavca bile su povezane sa elektronskim sistemom koji, koristeći mašinsko učenje, otkriva i meri mirise sa nivoom osetljivosti koji se obično nalazi samo kod životinja i insekata.

"Tehnologije koje je napravio čovek još uvek ne mogu da se takmiče sa milionima godina evolucije, a jedna oblast u kojoj posebno zaostajemo za životinjskim svetom je percepcija mirisa", rekli su istraživači.

Dodaju da se izumi poput ovoga mogu naći na aerodromu, gde prolazimo kroz magnetometar koji košta milione dolara i može da otkrije da li nosimo metalne uređaje.

"Ali kada žele da provere da li putnik švercuje drogu, dovode psa da ga nanjuši. U suštini ima za cilj da replicira kako naši čulni organi poput nosa i ušiju mogu uhvatiti različite signale", kažu istraživači.

Kako objašnjavaju, kada se to dogodi, oni se prevode u električne signale koje mozak dekodira omogućavajući nam da tačno prepoznamo koji su različiti mirisi i zvukovi.

Najizazovniji deo eksperimenta za tim iz Tel Aviva bilo je povezivanje biološkog senzora, u ovom slučaju antena skakavaca, sa elektronskim sistemom koji može da dekodira signale.

"Povezali smo biološki senzor i pustili ga da oseti različite mirise dok smo merili električnu aktivnost koju je svaki miris indukovao", objasnio je profesor Josi Jovel, sa univerzitetske škole zoologije.

Dodaje da je sistem omogućio da otkrijemo svaki miris na nivou primarnog senzornog organa insekta.

"Onda, u drugom koraku, koristili smo mašinsko učenje da kreiramo 'biblioteku' mirisa. Među mirisima koje je senzor mogao da karakteriše bili su limun, marcipan i vrste škotskog viskija", rekao je Jovel.

Jovel dodaje da se naučnici nadaju da bi takve mašina jednog dana mogla biti postavljena na aerodromima i drugim mestima, kako bi pomažući u identifikaciji eksploziva, droga i bolesti.

Nalazi su objavljeni u časopisu Biosenzor and Bioeletroniks.