Jedan džinovski predator iz ledenih mora može da živi vekovima: Naučnici razotkrivaju misteriju njegove dugovečnosti

Duboka mora Grenlanda naseljava jedna vrsta čije je očekivano trajanje života najmanje 270 godina. Neki primerci žive i do pola veka, a naučnici još ne mogu sa sigurnošću da tvrde koji je ključ njihove neverovatne dugovečnosti.

Grenlandske ajkule koje provode život u velikim dubinama, ne stare kao druge vrste. 

"Svaki detalj u vezi s ovim životinjama je fascinantan i što više učim o njima, to sam motivisaniji da nastavim svoj rad", kaže za Mashable Evan Kamplison, biolog na doktorskim studijama Univerziteta u Mančesteru, koji se godinama bavi proučavanjem ovih neobičnih stvorenja. 

Svoje novo istraživanje predstavio je na Konferenciji Društva za eksperimentalnu biologiju ovog meseca.

"One su pritom među ribama koje najsporije plivaju, ako imamo u vidu njihovu veličinu. Ženke postaju reproduktivno zrele tek oko 150. godine života. Imaju sićušne mozgove, ali mogu besprekorno da love i snalaze se na velikim udaljenostima. Većina populacije provodi najveći deo života sa parazitima u očima i mesom toliko punim toksina, da su otrovne za ljude", kaže Kamplison.

Naučnici su pretpostavljali da su spori pokreti i život u hladnom području doprineli neobično dugom životu ovih stvorenja i to verovatno i jesu značajni faktori. Međutim, Kamplison je primetio da i druge arktičke ribe, poput Anarhichas denticulatus, takođe borave u hladnim vodama i sporo se kreću, ali žive svega dvadesetak godina.

Druge vrste, kao što je Hexanchus griseus, vrsta ajkule, takođe je grabljivica, koja se sporo kreće i živi u hladnim vodama, ali živi do osamdeset godina.

"Zato smo pomislili da sigurno drugi faktori utiču na dugovečnost grenlandskih ajkula", kaže Kamplison.

Zato je on sa timom istraživao metabolizam ovih stvorenja i ispitivao kako metabolički enzimi reaguju u organizmu tih riba u različitim fazama života - od šezdesete do 200. godine. Na njihovo iznenađenje, ispostavilo se da se njihov metabolizam uopšte ne usporava, a tek treba da se otkrije zašto je to tako.

"Moja pretpostavka je da su duboke vode Arktika vrlo teško okruženje za život u kom životinje poput grenlandske ajkule nemaju konstantan pristup izobilju hrane i nisu često u kontaktu sa drugim pripadnicima svoje vrste", objašnjava Kamplison. 

To takođe znači da se suočavaju sa vrlo malim brojem predatora, barem onih koji mogu da im "izađu na crtu". 

To znači da je malo toga u njihovom okruženju što može da zaustavi njihov napredak.

"Zato je za vrstu sa tako niskom stopom prirodnog mortaliteta optimalna strategija da polako rastu i grade rezerve energije, da kada naiđu na suprotan pol, budu u pogodnom stanju za razmnožavanje", kaže istraživač.

On planira da nastavi da istražuje tkiva čudesnih bića i njihov metabolizam, a smatra da bi to moglo da ima značajan uticaj i na druge grane nauke.

"Verujem da možemo otkriti zašto grenlandske ajkule žive tako dugo i kako su tako otporne na bolesti koje se povezuju sa starenjem, poput kardiovaskularnih bolesti. Možda ćemo tako moći da unapredimo kvalitet života i kod starije ljudske populacije", rekao je Kamplison.