Digitalni globus otkriva kako je izgledao Balkan dok su Zemljom šetali dinosaurusi

Naučnik Jan Vebster, koristeći podatke sa softverske platforme G-Plates, stvorio je digitalni globus na kome se može videti kako je koja regija izgledila dok su dinosaurusi šetali Zemljom, prenosi Biznis insajder. 

Globus se sastoji od više od 90 karata i obuhvata period fanerozoika i kasnog neoproterozoika, ilustrujući drevnu konfiguraciju okeanskih bazena i kontinenata, koje uključuju planine, mora i duboke okeane.

Kada su pre oko 400 miliona godina prvi kičmenjaci počeli da hodaju kopnom, Zemljin pejzaž izgledao je sasvim drugačije nego sada.

Planeta Zemlja stara je 4,5 milijardi godina. Pre 300 miliona godina svet se sastojao od samo jednog kontinenta. 

Tokom palezoika i mezozoika postojao je superkontinent Pangea, koji je pre 200 do 150 miliona godina počeo da se deli na dva dela: Lauraziju na severnoj Zemljinoj polulopti i Gondvanu na južnoj Zemljinoj polulpti. Vremenom i veoma sporim pomeranjem tektonskih ploča, naša planeta se pretvorila u ono kakao danas izgleda. 

Printskrin/dinosaurpictures.org

Kada su prvi dinosaurusi počeli da lutaju Zemljom pre 220 miliona godina, Njujork je bio daleko bliže Maroku nego danas, dok je na području Balkana bila vodena površina.

U pitanju je srednji trijas, geološki period kada je Zemlja počela da se oporavlja od permsko-trijaskog izumiranja. Javlja se nakon Perma, a pre Jure. I početak i kraj trijasa obeleženi su masovnim izumiranjem.

U srednjem trijasu počinju da se pojavljuju mali dinosaurusi. Pojavljuju se terapsidi i arhosaurusi, zajedno s prvim letećim kičmenjacima.