Naučnici upozoravaju: Mesec je ušao u novu epohu
Komentari16/01/2024
-07:50
Hiljadama godina Mesec je inspirisao Zemljane kao najsvetlije nebesko telo na noćnom nebu i bio je nedodirljiv sve do 13. septembra 1959. kada je prva letelica, doduše bez posade, sovjetska "Luna 2" sletela na njegovu površinu. Ona je stvorila veliki krater, kada se spustila na prostor između Mora kiše (Mare Imbrium) i Mora vedrine, a taj trenutak označio je početak ljudskog uticaja na Zemljinom jedinom prirodnom satelitu.
U decenijama koje su usledile, ostavili smo tako značajan trag na tlu Meseca, da naučnici sada smatraju da je vreme da odredimo njegovu novu geološku epohu, odnosno "Lunarni antropocen", piše CNN.
"Ideja je slična kao i diskusija koja se vodi o antropocenu na Zemlji - istraživanje o ljudskom uticaju na našu planetu", objašnjava vođa studije Džastin Holkomb, istraživač sa postdoktorskih studija Univerziteta u Kanzasu.
"Konsenzus je da je na Zemlji antropocen počeo u jednom trenutku u prošlosti, ali nije utvrđeno da li je to pre nekoliko stotina hiljada godina ili pedesetih godina prošlog veka. Slično tome, na Mesecu je antropocen već počeo, ali želimo da sprečimo veliku štetu, sve dok ne budemo mogli da izmerimo koliki su uticaj imale čovekove aktivnosti, za šta je možda već prekasno", dodaje Holkomb.
Autori teksta objavljenog u decembru u časopisu "Nature Geoscience", navode da je Mesečeva površina već izmenjena ljudskim uticajem i da će to biti još drastičnije, kako se istraživanja na njemu budu intenzivirala.
Trag čovečanstva
Ljubitelji prirode i posetioci nacionalnih parkova verovatno su upoznati sa konceptom "neostavljanja tragova", odnosno poštovanjem prirodnog okruženja i čuvanja prirode onakvom kakvu su je zatekli.
I dok se savesni ljubitelji šuma i planina trude da za sobom ne ostave ni papirić, tako istraživanja na Mesecu ostavljaju za sobom sve više otpada.
Od spuštanja "Lune 2", više od stotinu letelica se našlo na Mesečevoj površini, a ostavili su trag na mnogim lokacijama. Spuštanje letelica na tako udaljeno nebesko telo je vrlo težak poduhvat, a tome u prilog ide i činjenica da su se mnoge od njih srušile, ostavivši za sobom nove kratere.
Između 1969. i 1972. Mesec su posetili i ljudi - čak 12 astronauta, a i oni su iza sebe ostavili naučnu opremu, komponente letelica, zastave, fotografije, pa čak i neke lične predmete.
Proglašavanjem Lunarnog antropocena postalo bi jasno da se Mesec menja usled čovekovog delovanja, kako prirodno sigurno ne bi, ističu istraživači, apelujući da se tome posveti pažnja prilikom planiranja budućih misija.
Nova svemirska trka
Indijska misija "Čandrajan 3" ostvarila je prošle godine istorijski uspeh i tako uz SAD, Rusiju i Japan, još jednu zemlju dodala na listu istraživača Meseca.
Uveliko se priprema i Nasin program "Artemis" (ili "Artemida"), koji bi trebalo da vrati ljude na Mesečevu površinu.
"U kontekstu nove svemirske trke, u narednih pedeset godina lunarni pejzaž biće potpuno izmenjen. Biće prisutno više zemalja, što će doneti brojne izazove. Naš cilj je da raspršimo mit o lunarnoj statičnosti i istaknemo značaj našeg uticaja, ne samo u prošlosti, nego i u budućnosti. Cilj je da pokrenemo diskusije o našem uticaju na Mesečevu površinu, pre nego što bude prekasno", kaže Holkomb.
Komentari (0)