Igre 
Ima li istine u legendi o drvetu koje hoda? Jedna misterija i dalje muči naučnike
Komentari03/01/2024
-20:00
Legenda iz džungli Centralne i Južne Amerike o "drvetu koje hoda" je relativno mlada, ali je za samo nekoliko decenija ušla u moderni folklor tog dela sveta i postala popularna na društvenim mrežama.
Kako predanje iz 1980. kaže u pitanju je palma sa korenjem nalik stubovima izdugnutim visoko iznad tla latinskog naziva Socratea exorrhiza. Pojavilo se kada su Džon Bodli i Fouli Benson detaljno opisali neverovatno ponašanje biljke jednom u naučnom radu.
Prema Bodliju i Bensonu, kada ih obori težina srušenih stabala i grana oko njih, neke palme u istočnom Peruu mogu da se „usprave“ i „odšetaju“ dalje od mesta na kojem je njihovo seme proklijalo.
Piše da one "jure" sunčevu svetlost kroz šumu koristeći desetak stubastih korena koji izviru iz njihovih uzdignutih stabala.
Ovo korenje se ponekad nalazi nekoliko metara iznad zemlje, a kako je Bodli objasnio, kada se stare "noge" otkinu ili istrunu, nove mogu da ispitaju udaljenije delove zemljišta.
Ova teorija postala je popularna među vodičima u prašumama Latinske Amerike, koji govore turistima da palme koje hodaju mogu da promene svoj položaj i so 20 metara godišnje, piše Science alert.
Međutim, iako nekoliko naučnika misli da bi u priči moglo da se krije zrno istine, najverovatnije je u pitanju samo mit jer ove palme zapravo nemaju "noge" na kojima bi mogle da šetaju.
Povezane vesti
Godine 2005. ekolog i stručnjak za palme Gerardo Avalos objavio je studiju koja je otkrila da Socratea exorrhiza zapravo ne može da "odluta" sa mesta klijanja.
Avalos i njegove kolege se slažu da kada se "hodajuća palma" prevrne, ona brzo pusti novo korenje da bi se stabilizovala, ali se zapravo vrlo malo pomera.
U intervjuu sa italijanskom ilustratorkom i spisateljicom Elizom Paganeli, Avalos je objasnio da je hodajuća palma fiksirana za mesto klijanja, iako, kao i druge prašumske biljke, može da se rastegne u potrazi za svetlošću.
Naučnik kaže da mu je zvučalo impresivno i neverovatno da hodajuća palma zapravo može da hoda, ali kaže da je to samo legenda.
„Kao prvo, velikoj kupi stubastih korena potrebno je mnogo vremena da se razvije. Promene u svetlosnim uslovima krošnje su dinamičnije, a rupe u krošnjama mogu se otvoriti u isto vreme dok su druge zatvaraju“, ističe Avalos u prepisci sa kolegom Bendžaminom Radfordom objavljenoj u časopisu Skeptical Inquirer 2009. godine.
Ideja da bi palma koja hoda mogla da se kreće dovoljno brzo da pronađe ove praznine kroz koje prolazi svetlost je nerealna, tvrdi Avalos.
Godine 2007. druga studija o ovoj zanimljivoj biljnoj vrsti došla je do istog zaključka kao i Avalos i njegove kolege.
Povezane vesti
Ipak ostaje jedna prava misterija, a to je zašto ova palma ima tako dugačko korenje ako ne hoda. Još 1960-ih, naučnici su mislili da su ovi ekstremni korenski sistemi evoluirali da bi se nosili sa poplavama, ali nema mnogo dokaza koji bi podržali tu teoriju.
Poslednjih godina, istraživači su tvrdili da u gustim prašumama korenje hodajućih palmi omogućava da lakše poveća svoju visinu i stabilnost i tako iskoristi rupe kroz koje prolazi svetlost bez trošenja energije na deblje stablo.
Iako mnogi nastavljaju da pričaju o ovom čudnom drvetu, dokazi sugerišu da ono (nažalost) ne može hoda poput Tolkinovih Anta u "Gospodaru prstenova".
Komentari (0)