Euronews u najvećem arhivu meteorologije: Šta o klimatskim promenama možemo da naučimo od renesansnih predaka

Komentari

Autor: Euronews

26/11/2023

12:00

Euronews u najvećem arhivu meteorologije: Šta o klimatskim promenama možemo da naučimo od renesansnih predaka - Copyright Prinstscreen YouTube/ euronews (in Italiano)

veličina teksta

Aa Aa

Italijanski grad Bolonja dom je najstarijeg univerziteta u Evropi i najvećeg arhiva podataka o klimi, u kom se kriju lekcije iz prošlosti koje čovečanstvu mogu pomoći da se bolje pripreme za budućnost.

U vreme kada beležimo niz neslavnih klimatskih rekorda, poput najtoplijeg oktobra u istoriji merenja sa temperaturama 0,8 stepeni Celzijusa višim od proseka za period od 1991. do 2020. godine, takva znanja su dragocena.

Dok je ranije titulu najtoplije godine držala 2016. više nema sumnje da će je ova 2023. preoteti.

Ekstremni vremenski uslovi obeležili su oktobar u celoj Evropi, koju su pogodile poplave, oluje i neočekivano vreli dani.

Klimatolozi kažu da, dok se planeta zagreva, možemo da očekujemo sve teže padavine tokom takvih nepogoda.

"Topli vazduh zadržava više vlage, tako da za svaki stepen zagrevanja, kapacitet zadržavanja vode u vazduhu raste za sedam posto", kaže Rouzi Ouks, klimatolog britanske Meteorološke agencije za Euronews.

"Zato, kada o tome razmislite u kontekstu padavina, imate mnogo više vode u sistemu, pa kada dođe do oluja, padavine budu mnogo teže", dodaje Ouks.

Padavine iz oktobarskih oluja odražavaju se na evropskoj mapi meteoroloških anomalija označene plavom bojom od Iberijskog poluostrva do Rusije.

Univerzitet u Bolonji gde su tajne prirode otkrivali veliki umovi poput Nikole Kopernika, mesto je u kom se prikupljaju podaci o našoj planeti još od vremena Renesanse.

Profesorka Monika Azolini, docent Univerziteta u Bolonji, ugostila je novinare Euronews-a u zadivljujućem muzeju Palaco Podži i velikoj Univerzitetskoj biblioteci.

"Ovo je jedna od mnogih evropskih kolekcija iz 16. veka u kojoj su ljudi tog vremena pokušali da skupe što je moguće više informacija o svetu kakav su znali. Sada se mnogo više oslanjamo na numeričke podatke, ali je ideja ista. Ideja je da ima smisla prikupljati što je moguće više takvih informacija", rekla je ona.

Upotreba podataka za bolje predviđanje budućnosti

Danas je taj zadatak boljeg upoznavanja Zemlje i tačnog predviđanja budućnosti nasledio Tecnopolo di Bologna, najveći arhiv klimatskih podataka u Evropi.

Centar ima kompletan set merenja od 1940. do danas i u svojim serverima skladišti podatke koji mogu biti korisni za upravljanje klimatskim promenama i njihovom uticaju na poljoprivredu, gradove, zdravlje, pa čak i proizvodnju čiste energije.

"Postoje i mnogi drugi sektori - i društveni i ekonomski - kojima ovakvi podaci mogu biti korisni, na primer, proizvodnja energije", kaže Suzana Korti, direktorka istraživanja u Nacionalnom istraživačkom savetu Italije.

Naučnici poput Suzane koriste podatke da simuliraju budućnost naše klime. Ona je pokazala dva primera scenarija visoke i niske emisije štetnih gasova, koji ilustruju koliko naša planeta može da se zagreje, ako ništa ne učinimo po tom pitanju.

"Ovo je samo jedan primer, ali potrebni su svi oni da bismo mogli da donosimo odluke", dodala je Suzana.

Vredne lekcije možemo naučiti iz nedavne prošlosti u skladištu klimatskih podataka, ali šta možemo da naučimo od renesansnih predaka, čija se dragocena dela poput "Mundus Subterraneus" Atanasija Kirhera čuvaju ovde u Bolonji?

"Mislim da je jedna od lekcija iz prošlosti ta da su verovali da je Zemlja živo biće i da su bili deo okruženja u kom je menjanje stvari moglo da dovede do problema", zaključuje profesorka Monika Azolini.