Kraljevi koji to nikad nisu postali: Živi naslednici ukinutih evropskih monarhija

Smrt kraljice Elizabete II okončala je jedno od najdužih priprema za presto na svetu i dovela do toga da se Čarls III popeo na britanski tron. Mnogima izvan ove zemlje zemlje, fokus na sukcesiji njene ustavne monarhije može izgledati strano. Naime, tokom 19. i 20. veka, većina evropskih zemalja preduzela je korake da trajno ukine svoje monarhije.

Samo 12 nacija u Evropi zadržalo je oblik monarhije do danas. To su Andora, Belgija, Danska, Lihtenštajn, Luksemburg, Monako, Holandija, Norveška, Španija, Švedska, Vatikan i Velika Britanija.

Međutim, u zemljama sa ukinutim monarhijama i dalje postoje potomci poslednjih monarha.

Ovi žive svoje živote u znanju da bi, da im je ruka istorije podelila različite karte, bili u istoj poziciji kao novopomazani kralj Čarls III u Velikoj Britaniji.

Ovo je liste evropskih monarha koji to nikada nisu bili. Zanimljivo je da su skoro svi ovi potencijalni kraljevi povezani sa britanskom kraljevskom porodicom, ako se vratite dovoljno daleko u istoriju, piše Euronews.

Albanija

Poslednji kralj Albanije bio je drugi kralj u Albaniji tokom 20. veka, jer iako je srednjovekovna Kraljevina Albanija imala monarhe, do 20. veka kraljevina je bila ukinuta. Tokom prošlog veka Albanija je dva puta imala kralja. Prvi je bio neposredno pre Prvog svetskog rata nakon sticanja nezavisnosti Albanije 1912. i on je vladao do 1924. godine.

Drugi put je bio kada se predsednik Zog proglasio za kralja 1928. godine, što je trajalo sve do invazije Italije 1939. godine. Danas je Zogov unuk, Leka II naslednik je prestola. Radio je kao diplomata i politički savetnik predsednika.

Austrija i Mađarska

Raspad Austrougarske 1918. bila je direktna posledica njenog gubitka u Prvom svetskom ratu.

Posle ubistva Franca Ferdinanda 1914. godine, Karl I je postao prestolonaslednik i stupio je na presto 1916. Njegov unuk Karl fon Habzburg je danas živ i prirodni je naslednik prošlog carstva.
Karl je bio evropski poslanik Austrije, a bio je i voditelj austrijske TV emisije pod nazivom "Ko je ko".

AP/Bela Szandelszky

Bugarska

Bugarska je 1946. održala referendum za ukidanje  monarhije, kada je 95,6 odsto ljudi glasalo za. U to vreme, vladajući car Simeon II bio je primoran da napusti zemlju.

Začudo, Simeon II je još uvek živ, što ga čini jednim od dvoje ljudi na ovoj listi koji su bili monarsi. Simeon II je imao samo šest godina kada je preuzeo dužnost od svog oca 1943. On i Dalaj Lama još su jedini živi šefovi država iz Drugog svetskog rata.

Simeon II nije imao lošu karijeru, s obzirom da se vratio u Bugarsku, postao političar i bio premijer zemlje između 2001. i 2005. godine.

Francuska

Ovde je već situacija komplikovanija. Postoje četiri različite osobe koje polažu pravo na naslednika francuskog prestola. To je uglavnom zato što je proces oslobađanja od kraljevske porodice u Francuskoj bio jedan od najneuređenijih.

Prva osoba sa zahtevom je Luj Alfons de Burbon ili Luj XX. On je direktni naslednik prestola Luja XIV koji je umro 1715. Problem je što je Luj XX povezan sa Lujem XIV preko njegovog sina Filipa V koji se odrekao prava na francuski presto i postao kralj Španije. To takođe Luka XX čini potencijalnim naslednikom španskog prestola. Ali to je komplikovano jer se njegov deda Infante Haime odrekao svog prava.

Luj XX nije jedini naslednik jer je posle Francuske revolucije 1830. godine svrgnutog Šarla X zamenio Luj Filip, vojvoda od Orleana, njegov rođak. Time je započela kratkotrajna monarhija kuće Orlean, čiji je najstariji naslednik Žan, grof od Pariza, ili Žan IV.

AP/Michel Euler

Ali to nije sve. Kuća Orlean je potom zbačena 18 godina kasnije u Francuskoj revoluciji 1848. Od Orleana je preuzeo Luj-Napoleon Bonaparta, Napoleonov nećak. Napoleon je bio car pre prethodne dve revolucije i takođe ima neke svoje naslednike.

Najstariji živi naslednik Napoleona je Šarl Napoleon, francuski političar. Ali čak ni on nije očigledno naslednik, jer je njegov otac u testamentu naveo da želi da ga unuk nasledi na čelu Napoleonove kuće. To čini Žan - Kristofa Napoleona pravim naslednikom.

Gruzija

Odahnite -  Gruzija ima samo dva potencijalna prestolonaslednika. Ova zemlje je prestala je da bude monarhija kada je postala deo Ruskog carstva 1801.

Nugzar Bagration-Gruzinski je živi potomak DžordžaX II, poslednjeg gruzijskog kralja koji je umro 1800. Sa druge strane, David Bagration Mukhrani je potomak porodice Bagrationi, koja ima veze sa starijom vrstom gruzijske monarhije.

Sve razlike između ova dva potencijalna naslednika gruzijskog prestola su ostavljene po strani kada se David oženio Nugzarovom ćerkom, kombinujući porodične loze.

Nemačka

Dakle, Nemačka je pomalo složena jer je pre 1918. imala više kraljevina koje su postojale u okviru njenog carstva poput Bavarske i Pruske. Ali da stvari budu jednostavne, pogledaćemo samo pretendenta na Nemačko carstvo.

Poslednji nemački car bio je Vilhelm II koji je vladao do 1918. godine kada je revolucija posle Prvog svetskog rata pretvorila region u parlamentarnu Vajmarsku republiku. Pra-pra-praunuk Vilhelma II je Georg Fridrih Ferdinand. On je takođe četvrti praunuk kraljice Viktorije iz Ujedinjenog Kraljevstva.

U poređenju sa većinom drugih pretendenta na presto  je manje profilisan i uživa u životu u preostalim palatama svoje porodice.

AP/AP Photo, profimedia

Grčka

Grčka je 1973. održala referendum za ukidanje monarhije nakon perioda nemira, čime je postala poslednja evropska zemlja koja je načinila taj korak.

U to vreme, monarh je bio Konstantin II i on je još uvek živ. Živeo je u egzilu pre nego što se vratio u Grčku na Olimpijske igre 2004. i sada živi u zemlji.

Italija

Italija nije bila ujedinjena država sve do 1861. Od tada, do 1946, zemljom je vladala dinastija Savoja. Italijanska monarhija je ukinuta nakon Drugog svetskog rata, delom kao rezultat kraljeve podrške diktatoru Benitu Musoliniju.

Danas je Vitorio Emanuele jedan od pretendenta na tron kao sin poslednjeg kralja Umberta II. Ali, to osporava njegov treći rođak Aimone, koji je pra-pra-pra-unuk kralja Emanuela II, koji je vladao od 1861. do 1878. godine.

AP/AP Photo, AP Photo/Bri

Vitorio je bio u egzilu veći deo svog života, do povratka 2002. godine. Prate ga brojne kontroverze, još od kada je sebe proglasio kraljem 1969. godine. Potom je 1978. godine opzužen za ubistvo, a 2006. godine dobio je zatvorsku kaznu zbog korupcije.

Litvanija

Litvanija i Poljska ujedinjene su u zajednicu 1569. godine, čime su na duže vreme okončani njen pojedinačni status i monarhija.

Tokom Prvog svetskog rata, Vilhelm Karl, vojvoda od Uraha, koji je u različito vreme mogao da bude i u redu za presto u Monaku i Albaniji,na kraju je u junu 1918. postao kralj nove nezavisne Litvanije.

Međutim, to nije dugo trajalo i on je svrgnut pet meseci kasnije nakon kapitulacije Nemačke u ratu. Ipak, njegov živi naslednik Inigo tehnički je u redu za taj tron, iako je prvi put posetio zemlju 2009. kada je imao 47 godina.

Crna Gora

Crna Gora je izgubila monarhiju stvaranjem Jugoslavije na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine.

Nikola je živi naslednik prvog i poslednjeg kralja, Nikole I crnogorskog. Do Nikole I, crnogorska kraljevska porodica imala je duhovnu ulogu, vladali su verski poglavari, vladike, koji su bili u celibatu. Nikola I i njegov otac su to promenili i on je postao jedini kralj zemlje.

Portugal

Portugalci su odbacili monarhiju 1910. godine. Poslednji kralj bio je Manuel II koji nije imao dece. To je značilo da zvanična linija prestola kreće od porodičnog stabla kralja Migela I, čiji je živi rođak Duarte Pio političar koji se zalaže, između ostalog, za vraćanje monarhije.

AP/AP Photo, profimedia

Rumunija

Rumunski kralj Mihail I postao je poslednji kralj kada je zemlja formirala komunističku vladu 1947. godine.

Najstarija ćerka Mihaila I je Margareta, koja je jedan od kandidata za tron. Njen otac je to čak označio, iako taj akt rumunska vlada nije priznala.

Međutim, Pol Filipe tvrdi da je on zakoniti naslednik. On tvrdi da Mihail I nije trebalo da bude kralj jer je njegov otac , kralj Karol II , imao dete pre njega sa prethodnom ženom. To dete je otac Pola Filipa. Iako priznaje republiku, Pol Filipe se toliko namučio zbog toga da je tužio državu da prizna njegovog oca kao sina Karola II.

Ono što komplikuje stvari, zbog pravila sukcesije 1937. pod Karolom II, tehnički je Karl Fridrih prestolonaslednik. Iako tvrdi da ga presto ne zanima.

Rusija

Jedna od većih monarhija. Ruski carevi dinastije  Romanov dočekali su nesrećan kraj. Februarska revolucija 1917. dovela je do toga da je porodica abdicirala pre nego što je pogubljena, verovatno po naređenju Lenjina, 1918. godine.

AP/AP Photo, AP/Mikhail Metzel

Toliko članova porodice Romanov je pogubljeno kao deo ruske revolucije, da je neko vreme postojala zabuna oko toga ko je stvarni naslednik. Najpoznatija je bila Ana Anderson, koja je tvrdila da je Anastasija, ćerka poslednjeg cara Nikolaja II.

Umesto toga,  opšte mišljenje je da su su Marija Vladimirovna ili Karl Emihof, pra-pra-praunuka i pra-pra-praunuk cara Aleksandra II, verovatni naslednici.

Druga mogućnost je da sin rođaka kralja Nikolaja II Aleksis Andrejevič takođe može imati pravo. Sva tri pretendenta na tron provela su dosta vremena boreći se oko toga da li žele da budu priznati ili ne.