Da li je Mileva Marić "majka teorije relativnosti": Pisma otkrivaju doprinos srpske fizičarke Ajnštajnovim dostignućima

Ministarstvo kulture kupilo je pisma koja su kao supružnici razmenili Mileva Marić i Albert Ajnštajn.

Kupovina pisama obavljena je uoči priprema za obeležavanje 150 godina od rođenja srpske fizičarke i matematičarke, a dokumentarnu građu čini serija od 43 potpisana pisma Ajnštajna upućena Milevi, uz deset koje je ona potpisala i uputila Ajnštajnu. 

Ta pisma, kao i drugi tragovi, ukazuju da je Mileva imala uticaja na ranu fazu Ajnštajnovog naučnog rada, ali to ne znači da možemo da je smatramo "majkom teorije relativnosti", objašnjava za Euronews Srbija fizičar i naučni novinar Slobodan Bubnjević. 

"Dve su stvari koje uvek treba istaći u vezi sa tim. Prvo, jedna tako fundamentalno drugačija i revolucionarna teorija, kao što je bila specijalna teorija relativnosti koju je Ajnštajn plasirao 1905. godine, svakako nije produkt samo jednog uma. U tome je već bila ugrađena velika količina znanja i radova koji su prethodili neposredno, dakle, samim Ajnštajnovim radovima, ali i naravno uz doprinos Mileve Marić", objašnjava Bubnjević.

profimedia

Naš sagovornik kao drugu stvar koju ne treba gubiti iz vida navodi položaj žena u nauci u ranoj fazi dvadesetog veka, kada im nije bilo omogućeno da zablistaju ni blizu onog nivoa, koji je omogućen muškarcima.

"Ona je svojim izvanrednim uspesima tokom školovanja pokazivala veliki talent i veliku sposobnost, ali nije se moglo očekivati da neko iz njene pozicije dobije priliku da pruži tu vrstu doprinosa. Svakako ne stoji da je ona sve uradila, a Ajnštajn samo malo doprineo, jer je Ajnštajn nakon razvoda razvio opštu teoriju relativnosti i došao i do nekih drugih saznanja, ali je zapravo vrlo teško osporiti da je ona dala svoj doprinos i o tome na taj način treba razmišljati", smatra fizičar.

Deo intelektualne elite u fizici 

Mileva Marić rođena je 19. decembra 1875. u Titelu u Bačkoj. Pošto je tu bilo komandno mesto dela Vojne granice Habzburške monarhije, uz maternji jezik naučila je mađarski i nemački, koji je kroz školovanje usavršila, a učila je i francuski. 

Bila je povučena i odlična učenica i promenila je nekoliko škola, a poslednji razred gimnazije završila u Cirihu u Švajcarskoj. 

U leto 1896. upisala je letnji semestar Medicinskog fakulteta na Univerzitetu u Cirihu, ali je u oktobru rešila da se prebaci na studije matematike i fizike u Državnoj politehničkoj školi. Bila je tek peta žena koja je primljena u ovu obrazovnu instituciju i u tom trenutku, bila je jedina žena u grupi. 

U istoj grupi su se nalazili Marsel Grosman, Luj Korloz, Jakob Erlat i Albert Ajnštajn, kao najmlađi (tada je imao svega 17 godina).

profimedia

 

Na proleće 1897. razvile su se simpatije i studentska ljubav među Albertov i Milevom, koja je 1903. krunisana brakom.

Dok je Ajnštajn posvećivao vreme fizici, njegova supruga podizala je njihovu decu i odustala je od studija.

"U  vreme u kom se to dešava nije postojala ni jedna druga alternativa o takvom raspletu situacije. Tek će zapravo onaj uticaj koji je na primer Marija Kiri imala na nauku, dvadesetih, tridesetih i četrdesetih godina dovesti do toga da žene zauzmu značajnije pozicije u nauci i realno je za očekivati bilo da to što se Milevi Marić desilo da se to dešavalo i drugim ženama koje su u nauku ulazile", objašnjava Bubnjević.

Teško je odrediti koliki je bio Milevin doprinos

Ipak, ocene koje je dobijala i sama mogućnost zapravo da čak jednu godinu sluša odvojeno od Ajnštajna pokazuju da ona zaista jeste pripadala intelektualnoj eliti u fizici tog vremena, smatra naš sagovornik. Uprkos tome, i za Ajnštajna je u tom trenutku bilo nedostižno da očekuje bilo kakvu poziciju na univerzitetu, a kamoli za jednu ženu.

"U tom smislu to je pozicija i danas oni koji se bave izučavanjem položaja žena u nauci, njen primer obilato koriste i njemu se vraćaju vrlo često", kaže fizičar.

Jedan od argumenata na koji se često pozivaju oni koji smatraju da je Mileva dala  mnogo veći doprinos specijalnoj teoriji relativnosti, nego što joj to istorija priznaje, je taj da je Ajnštajn novac od Nobelove nagrade, koju je osvojio nakon završetka njihovog braka, uplatio njoj i njihovoj deci. 

Ipak, to nije ispravan zaključak, smatra Bubnjević.

"S obzirom na to da je on nagradu dobio u vreme kad je već otišao u Berlin i zapravo napustio porodicu, a ona ostala u Cirihu sa decom, to je bila njegova želja da ih zbrine, između ostalog. To je bio jedan džentlmenski potez. Njena naučna pomoć se dokazuje kroz pisma. Jako je teško reći u kojoj meri je bio doprinos Mileve, ali na kraju krajeva on je u kući dok je razvijao specijalnu teoriju imao sagovornika i saučesnika u tom velikom poduhvatu, to što ona u jednom od svojih pisama kaže: 'Mi smo sada napisali rad koji će mog muža učiniti slavnim'", ukazuje naučni novinar.

Jedan od razloga zbog kojih je nemoguće utvrditi njen doprinos je i to da ne postoje radovi koje ona odvojeno potpisuje, objašnjava naš sagovornik. 

Tragičan kraj

Brak Mileve i Ajnštajna zapao je u krizu nakon rođenja njihovog drugog deteta, Alberta. (Njihovom prvom, vanbračno rođenom detetu, ćerkici Lizerl nakon druge godine života izgubio se svaki trag).

Ajnštajn je počeo da se dopisuje sa rođakom Elzom u koju je bio zaljubljen kao dečak, a afera će trajati još godinama, čak i nakon što su dobili još jednog sina Eduarda. 

U proleće 1914. Albert je dobio stalno članstvo u prestižnoj Pruskoj akademiji nauka, zbog čega su se zajedno preselili u Berlin, ali je već početkom leta, dan pre izbijanja Prvog svetskog rata, Mileva spakovala stvari i vratila se u Cirih zajedno s decom, jer je postalo jasno da Ajnštajn neće odustati od Elze.

Razveli su se 1918. godine, dve godine nakon što je Albert podneo zahtev za razvod. Milevi je to teško palo, objašnjava za Euronews Srbija istoričar Nebojša Damnjanović.

profimedia

"Mileva potiče iz valjane porodice, ali kako to ne biva retko, bila je obdarena i izvesnom nervnom labilnošću. Njoj je i sestra bila na psihijatriji, pa i jedno dete. To uopšte nije ni slučajno, ni izuzetno, jer uz velike darove ljudima često idu i vanredni veliki tereti", objašnjava Damnjanović.

Mileva je bila u dugovima zbog lečenja Eduardove bolesti, a nakon jednog njegovog nasilnog napada, izgubila je svest.

Preminula je 4. avgusta 1948. godine na ciriškoj klinici "Eos" u koju je dospela mesec dana ranije zbog šloga. Sahranjena je na ciriškom groblju Nordhajm, ali je njen grob pronađen tek 2004. zaslugom Petra Stojanovića, osnivača Memorijalnog centra "Nikola Tesla" iz Sankt Galena.

"Njena sudbina je bila tragična, ali mi Srbi možemo biti dirnuti što je žena iz našeg naciona bila supruga Alberta Ajnštajna i to u za njega vrlo plodno vreme", zaključuje Damnjanović.

Spomen-kuća u Rumi i lični fond u Arhivu Srbije

Naredne godine obeležava se 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, a do tada bi trebalo da bude završena i izgradnja spomen-kuće posvećene fizičarki i matematičarki i to u Železničkoj ulici u Rumi, gde je nekada živela sa svojim roditeljima. 

Završetak radova je planiran za jun 2025. godine, a predsednik Opštine Ruma Dušan Ljubišić za Euronews Srbija kaže da je projekat započet na inicijativu građana.

"Kuća je bila u vlasništvo privatnog lica koje je lokaciju i ondašnju kuću poklonilo lokalnoj samoupravi. Mi smo obezbedili sredstva uz pomoć Ministarstva kulture koja je u značajnom delu finansira ceo ovaj projekat i pretpostavljam da kada kuća bude završena i otvorena za posetioce, da će biti ponos svih Rumljana", istakao je Ljubišić. 

Pored toga, uspomena na znamenitu Srpkinju, negovaće se i u Državnom arhivu Srbije gde će od nedavno otkupljenih pisama, biti formiran lični fond Mileve Marić Ajnštajn.