Godišnjica napada na Perl Harbur: Kako je Amerika ušla u Drugi svetski rat

Rat na Pacifiku, u Drugom svetskom ratu, započeo je napadom Japana na Perl Harbur, na današnji dan 7. decembra 1941. godine. Bio je to povod za stupanje Sjedinjenih Država u rat protiv sila Osovine, odnosno Japana, Nemačke, Italije.

Perl Harbor je luka na jugu ostrva Oahu, na Havajima, zapadno od administrativnog središta Honolulua. Prirodna laguna iskorišćena je za gradnju velike vojno pomorske baze, koja je postala glavno uporište ratne flote SAD na Pacifiku. 

Istorija vojne baze Perl Harbur

Iako su SAD imale predstavnike na Havajima još od 1820, kao službene agente zadužene za trgovinu i pomorce, vojno prisustvo usledilo je decenijama kasnije. Najvećim delom u prvo vreme bili su to kitolovci.

SAD su dobile ekskluzivno pravo na korišćenje lagune danas znane kao Perl Harbur 1887.  čemu je prethodio Ugovor o reciprocitetu iz 1875. kao i Konvencija od 6. decembra 1884. sa Vladom Havaja, koji su tada bili suvereno kraljevstvo. SAD su posed lagune preuzele 9. novembra 1887. godine.

Prirodno stanje lagune, međutim, nije dozvoljavalo pristup plovilima dubljeg gaza, pa su preduzeti opsežni radovi.  

Špansko američki rat 1898. posebno je podigao važnost te ratne luke. Pobedom u ratu SAD su zaposele do tada španske Filipine. Ratnu flotu na Pacifiku Sjedinjene Države su inače imale još od šezdesetih 19. veka. Formalno, mornarica SAD je 1899. godine ustrojila pomorsku vojnu bazu Perl Harbur, pošto su Havaji potpali pod vlast Vašingtona. 

Japanska ekspanzija na Pacifiku

Japanska ekspanzija na Pacifiku trajala je u međuratnom periodu. Agresija na Kinu dogodila se jula 1937. U Nankingu je postavljena satelitska uprava dela Kine. 

Prethodno, Japan je stvorio satelitsku Mandžurija (Mandžukuo) 1932. godine, na čije čelo je, formalno, kao monarh, doveden Pu Ji (1906 – 1967) poslednji car Kine. Od ranije, Japan je držao ostrvo Tajvan, kao i Koreju. Posle Prvog svetskog rata zaposeo je najveći deo prethodno nemačke Mikronezije.  

Kada je Japan okupirao do tada francusku Indokinu (danas Vijetnam, Kambodža, Laos) septembra 1940. godine, odnosno jula 1941. (južni deo) zvanični Vašington Tokiju uvodi naftni embargo. Blokada kojoj su se priključili Britanci i Holanđani podrazumevala je i druge strateške sirovine. Kao preduslov za obustavu embarga istaknuto je povlačenje iz Kine. 

Vašington je zapravo već duže vreme pretpostavljao da rat sa Japanom predstoji, ali nije se očekivao napad na Perl Harbur, već na Filipine. Veruje se da je to dovelo do napada na SAD, ili ga je makar ubrzalo. 

Tanjug/AP

Japanski car Hirohito je 2. jula 1941. odobrio pripreme za napad. Paralelno, pokušavano je da se diplomatskim putem blokada oslabi, bez uspeha. Procenjivalo se da Japan raspolaže rezervama goriva za najviše 18 meseci.

Plan je osmislio admiral Isoroku Jamamoto. I sama ideja je bila njegova. Za napad je određeno šest nosača aviona, sa oko 450 vazduhoplova, dva bojna broda, tri krstarice, devet razarača, 25 podmornica. Prethodna uvežbavanja vršena su na Kurilskim ostrvima.

Napad Japanaca na Perl Harbur započeo je 7. decembra 1941. Namera je nesumnjivo bila da se snagama SAD na Pacifiku zada presudan udarac, u nadi da brz oporavak neće biti moguć. 

Iznenađenje izostalo, ali napad bio uspešan

Pošto su Japanci negde posle ponoći uoči napada 7. decembra ispustili put baze Perl Harbur mini podmornice, sa namerom da se upotrebom torpeda potopi flota SAD. Amerikanci su ih međutim uočili, tako da je na njih otvorena vatra. 

Iznenađenje je dakle izostalo ali neophodne mere u Perl Harburu svejedno nisu usledile.
Japanska ratna flota približila se prethodno Havajima, van uobičajenih ruta. Zapovedao je admiral Čiuči Nagumo.

Usledio je udar iz vazduha u 7.40 ujutro, po lokalnom vremenu. Zanimljivo je da uzbuna u američkoj vojnoj bazi nije podignuta sve dok nije započeo napad iz vazduha, iako su radari prethodno uočili dolazak letelica. 

Tanjug/AP

Napadačima je uspelo da ubrzo unište američku vazduhoplovnu flotu smeštenu u bazi. U prvom naletu učestvovalo je oko 180 japanskih vazduhoplova. Potom su redom razarana plovila, raspoređena inače pod mirnodopskim uslovima. Sat potom, sledio je novi nalet japanskih latelica, njih  oko 170, koji su nastavili razaranja. 

Napad je, vojno gledano, bio više nego uspešan. Poginula su 2.403 Amerikanaca, od čega 68 civila. Uništeno je 188 aviona SAD, dok je 159 oštećeno. Pogođeno je, teško oštećeno ili uništeno 19 američkih ratnih brodova. Bojni brodovi Juta, Oklahoma, razarač Arizona izbačeni su iz dalje upotrebe. Ostala plovila su potom postupno reparirana i osposobljena za korišćenje.  

Japanci su imali 64 poginula. Izgubili su 29 aviona, a 74 su oštećena. Izgubili su pet mini podmornica tokom noćnog napada. Neposredna posledica je bilo puno uključenje SAD u Drugi svetski rat. 

Japancima međutim nije uspelo da bitno oštete ratnu luku. Izuzev što je razoren aerodorm Hikam. Isto tako, Amerikanci su sačuvali nosače aviona koji su u trenutku napada bili izmešteni. 
Admiral Jamamoto držao je da uspeh nije bio potpun.

Tanjug/U.S. Navy via AP

Svejedno, u narednoj fazi rata Japan je manje više nesmetano nastavio ekspanziju. Januara 1942. zauzeli su Manilu. Osim Filipina, osvojen je Hong Kong (britanska Viktorija), Burma, takođe britanska, Malaja, Singapur, Sabah i Saravak, najveći deo Indonezije (tada Holandska Istočna Indija) uključujući Novu Gvineju. 

Prvi porazi i kraj Drugog svetskog rata

Bar do proleća 1942, napredovanje Japana na Pacifiku delovalo je nezadrživo. Prve poraze Japanci dožljavaju u Koralnom moru, istočno od Australije, maja 1942. Potom su tučeni kod Midveja, juna.

Rat na Pacifiku nastavljen je sa promenljivim uspehom do 1945. Početkom te godine trupe SAD zauzimaju Ivo Džimu i Okinavu.

Pošto su 6. odnosno 9. avgusta 1945. Amerikanci razorili Hirošimu pa Nagasaki, atomskim bombama, Japan je 15. avgusta potpisao bezuslovnu kapitulaciju. Bio je to konačni kraj Drugog svetskog rata, pošto je rat u Evropi okončan mesecima ranije, kapitulacijom Nemačke 8. odnosno 9. maja. 

Zanimljivo je da je Duško Popov, za kog se veruje da je bio predložak za Flemingovog Džejmsa Bonda, u sećanjima pomenuo kako je ubeđivao Džona Edgara Huvera, čelnika FBI, američke tajne službe, da predstoji napad na Perl Harbur. 

Do tog zaključka Popov je došao uočivši prisustvo japanskih posmatrača u Tarantu, pošto su Britanci bombardovali tu luku na jugu Italije 12. novembra 1941. potopivši italijanske ratne brodove. Huver je međutim odbio razgovor na tu temu.