Novo lice Ćele-kule: Naučno istraživanje otkriva kako su izgledali čegarski junaci

Društvo za akademski razvoj pokrenulo je projekat "Novo lice Ćele-kule", koji obuhvata antropološku analizu, rekonstrukciju lica i digitalizaciju uzidanih lobanja u ovaj jedinstveni spomenik u svetu. Rezultati istraživanja trebalo bi da otkriju kako su izgledali junaci Čegarske bitke, ali i njihovu starost, zdravstveno stanje, stepen povreda. Projekat je realizovan uz podršku donatora, više od 150 građana Srbije i regiona.

Brdo Čegar je brdo ponosa, ali i brdo tragedije. Na njemu je 1809. godine izginulo više od 4.000 sprskih vojnika. 

Euronews

Selomir Marković, domaćin spomen-kompleksa "Čegar" objašnjava kako je tekla jedna od najkrvavijih bitaka Prvog srpskog ustanka.

"Turcima je stigla velika pomoć, a jedino oružje koje je ostalo srpskim borcima bili su zubi. U takvom haosu Stevan Sinđelić je pozvao borce da se spasavaju ko hoće i ko može. Pucao je u barutanu. Gine naš najveći junak, ali je zato sa njim u vazduh odletelo i mnogo Turaka", objašnjava Marković.

Za mesec dan borbi oko Niša i na dan glavne bitke na Čegru, poginulo je više od 10.000 Turaka. Zato je Huršid-paša bio besan i naredio je da se glave poginulih Srba odseku i odnesu za Niš. Od tih glava je sagrađena Ćele-kula.

Euronews

Dr Milan Ranđelović, istoričar Inovacionog centra Univerziteta u Nišu, došao je do turskih dokumenata koji otkrivaju nove detalje o Čegarskom boju. Istraživanje u okviru projekta "Novo lice Ćele-kule" trebalo bi da otkrije i kako su izgledali junaci čije su lobanje uzidane u ovaj jedinstveni spomenik u svetu. Projekat podrazumeva izradu 3D modela lobanja, na osnovu kojih će se raditi digitalna facijalna rekonstrukcija, uz antropološku analizu.

"Huršid paša, tadašnji upravnik Niša je istog dana pisao velikom veziru u Carigradu kako je protekla bitka, i nakon toga još neki izveštaji, tako da retroaktivno dolazimo do podataka da su sa leševa na Čegru sečene ne samo glave, nego i jezici, uši...", kaže dr Ranđelović za Euronews Srbija.

U novom projektu učestvuje i dr Nataša Šarkić, fizička antropološkinja kompanije "Aita Bioarchaeology" iz Barselone.

Euronews

"Moj posao je da utvrdim pol, starost, dentalne i druge bolesti kako bismo mogli da upotpunimo saznanja o tim ljudima i da pomognemo facijalnu rekonstrukciju. Dakle, ja treba da kažem koliko je ta osoba imala godina, kog je pola bila, da li je imala neke povrede koje su uticale na izgled. Pokušavam da saznam što više uz sve tehničke limitacije - ne smem ništa da dodirujem, da pomeram. Nažalost, neke lobanje su i loše očuvane, tu nećemo moći da uradimo dobru rekonstrukciju. Ono što smo do sada mogli da vidimo, da su to, za sada, sve muškarci i bilo je veoma mladih, dece mlađe od 18, čak i od 15 i 16 godina", objašnjava dr Šarkić.

Prof. dr Darko Kovačević, istoričar i podvodni arheolog Univerziteta Crne Gore bavi se digitalnom dokumentacijom, odnosno fotogrametrijskim skeniranjem svih 58 lobanja. 

Euronews

"Po lobanji smo pravili od 500 do 700 oštrih fotografija, kako bi se one kasnije jednom novom kompjuterskom metodom transformisale u 3D model. Algoritam programa koristi žižnu daljinu i određene detalje na fotografijama, onda te fotografije uklapa i proizvodi 3D strukturu sa zanemarljivom greškom", objašnjava prof. dr Kovačević.

Sve to je podloga da prof. dr Fabio Kavali, forenzički radiolog Univerziteta u Trstu, uradi facijalnu rekonstrukciju.

Euronews

"Preda mnom je dug posao da povežem lobanju sa mekim tkivima, proučim oblik, i onda poluautomatskim proračunom prilagodim najtačnijoj verziji lica. Lica se menjaju, ne samo kroz godine, već i tokom dana, zato što je naše lice naš sistem za komunikaciju i naš identitet, tako da ćemo na kraju pokušati da povratimo identitet tih ljudi", objašnjava dr Kavali.

"O Ćele kuli sam znao još kao dečak, bila je atraktivna za dete zbog lobanja, ove kule.. Sada shvatam i njenu važnost za srpski narod i to zahteva moju odgovornost. Počastvovan sam što ovo radim", dodaje stručnjak u razgovoru za Euronews Srbija.

Prvi rezultati projekta "Novo lice Ćele-kule" biće objavljeni naredne godine, na 215. godišnjicu Bitke na Čegru. Ovo je jedan od retkih projekata u kulturi koji je u potpunosti realizovan samo uz podršku donatora - više od 150 građana iz Srbije i regiona.