Omaž dobroj vili pozorišta i čudu od žene: Jug Radivojević prvi laureat nagrade koja nosi ime velike Cace Aleksić

Uz pregršt emocija i aplauza u Pozorištu "Puž" juče je prvi put dodeljena nagrada koja nosi ime velike rediteljke Slobodanke Cace Aleksić (1941-2019).

Čast da bude prvi laureat ovog priznanja za najbolju režiju predstave za decu imao je Jug Radivojević, reditelj i upravnik Beogradskog dramskog pozorišta.

Nagrada je laureatu pripala za komad "Sirano De Beržerak" banjalučkog Dečjeg pozorišta Republike Srpske, rađenog po tekstu dramaturga Igora Bojovića.

Legendarni glumac Branko Milićević (svima znani Branko Kockica), Cacin suprug i uz nju osnivač čuvenog "Pozorištanca", naveo je da se često zanemari ime onoga po kome je neka nagrada nazvana, ističu se samo njeni dobitnici, te kako se to ne bi dogodilo sa nagradom "Caca Aleksić" odlučili su da odsad pa na dalje svaka dodela bude posvećena sećanju na nju.

Snovi se ostvaruju

"Svrha ovakvih nagrada je da ubuduće mladi ljudi imitiraju naše velikane, kao i da ih podstakne da budu kao oni", izjavio je Branko, koji je laureatu dodelio povelju i plaketu sa Cacinim likom.

"Ovo je za mene najvažnija nagrada od svih prethodno dobijenih u zemlji i inostranstvu zato što nosi Cacino ime", kazao je Radivojević i dodao kako moramo verovati da se snovi ostvaruju, prisećajući se svoje detinje želje da upozna Branka Kockicu, a koja je prerasla u jako prijateljstvo s njegovim idolom.

Tanjug/Sava Radovanović

Radivojević je kao reditelj debitovao ostvarenjem "Viktor" 1994. godine, a do sada je režirao više od 120 predstava, od kojih se posebno ističe "Robin Hud", njegova prva režija u "Pužu".

"Maštovit i komunikativni rediteljski pristup prilagođen uzrastu kojem je namenjen doprineo je da dramski tekst Igora Bojovića, oslonjen na klasik, bude pristupačan i zanimljiv savremenom mladom gledaocu", pročitao je reditelj Miloš Jagodić odluku žirija, u čijem su sastavu pored njega, bili i direktor "Puža" Đoko Bulajić i predsednica žirija, novinarka Tanja Petenek.

Pokretač posebne energije i čarolije teatra

Na sceni su se juče smenjivali dramski umetnici koji su svoje prve korake načinili baš na daskama "Puža" uz Branka i Cacu, Đoko Bulajić, Zlata Numanagić, Boba Stojnić, Svjetlana Knežević, Nenad Ćirić, Ana Radivojević Zdravković, Igor Damjanović, Sofija Juričan, Dubravko Jovanović, te Igor Bojović i Tanja Peternek.

Bilo je reči o kultnoj Cacinoj predstavi "Hamlet u podrumu", brojnim priznanjima, anegdota sa putovanja i gostovanja na festivalima, uz zajedničku konstataciju da je "Caca bila jedna, jedina, neponovljiva, buntovna, radosna, eksplozija života i umetnosti".

Nenad Ćirić se tako prisetio davne 1987. godine kada je prvi put stao na daske "Puža", uz zaključak da je Caca dokaz da svet stvarnosti ima granice, ali da "svet mašte u ovom teatru sigurno nema."

"Caca je bila naša dobra vila, a sada je dobri duh ovoga teatra i siguran sam da je tu sa nama", kazao je Ćirić.

Sofija Juričan je rekla da je teško ne plakati od sreće jer su neizmerno zahvalni što im se u životu pružila prilika da budu deo Cacinog univerzuma.

"Njeno ime je samo po sebi pojam. Ne verujem da bismo svi ovde uspeli da pobrojimo šta sve taj pojam predstavlja. On je toliko rastegljiv i počinje od žene do čuda od žene, a sve ostalo staje između, majka svih nas, vođa, erudita, sanjar, lider, revolucionarka… Bila je revolucija sama!  

Sve nas su ona i Branko uspeli da ujedine oko jedne ideje, ideala, vrednosti i nečega što je bilo najbliže utopiji, nešto što su nazvali Pozorište `Puž`. Danas nepregledni broj nožica i nogu maršira u slavu i odbranu ostvarenja lepog, pod ovim imenom i za moralnu poruku do koje se ovde dolazilo bez nejasnoća i poteškoća i uvek sredstvima koje odlučno zastupa pozorište. Mesto odakle se zastupaju i najplemenitije težnje i interesi, šire se nove ideje, otkriva sramota, prevaspitavaju neznalice, podstiču sramežljivi na hrabrost, pruža nada… I na kraju aplauzi koji hrabre da se ostaje i opstaje da bi sve ovo imalo smisla", istakla je glumica.

Kako je istakla, Pozorište "Puž" je formula koju su mnogi hteli da dosegnu, ali taj neophodni sastojak uspeha su bili ljudi koji su imali veru i posvećenost svih ovih godina i na kojima ovo pozorište počiva.

Tanja Peternek je ovom prilikom kazala da je imala tu čast da kao dramaturg prisustvuje probama Cacinih predstava, koje su bile poput vatrometa, eksplozivne i burne.

"Ta bura kako su razgovarali Caca i Branko bila je bura koja je stvarala legendarne predstave. Kako je ona živela i radila najbolje opisuje jedan stih iz zavšnog songa u predstavi `Mačak u čizmama`: `Život je kao pozorište, pozorište je kao život`", zaključila je Peternekova.