Ivan Bosiljčić: Strah od života, pogubniji je od bilo koje bolesti i bede

Ako pogledamo liste najpopularnijih i najčitanijih izdanja, tamo pesničkih knjiga nema. Ali muzičke večeri i interpretacije stihova književnih velikana Ivana Bosiljčića, uvek i svuda, od Srbije do Islanda, nailaze na vrlo emotivne reakcije.

Nakon nekoliko odlaganja zbog situacije sa pandemijom, susret Bosiljčića sa publikom zakazan je sada za 28. maj (19h) u Kombank dvorani, a "Naše veče" uz poeziju Jesenjina, Simonova, Okudžave, Bodlera, Antića, Rakića.., doneće i novu muzičku boju jer će se na programu naći obrade dobro poznatih pesama u gitarskim aranžmanima.

Na početku razgovora, Bosiljčić ističe da se publika nije odrekla poezije, ali ni pesnici.

"Poznajem mnogo novih književnika koji izvrsno pišu. A glumci bi trebalo da se zapitaju da li bi mogli više da doprinesu popularnosti stiha onako kako su to radili prethodne glumačke generacije. Dajem sve od sebe da nastavim taj kontinuitet govorenjem poezije."

Korona je promenila ceo svet. Nešto je stalo, ali nešto se i otimalo. Šta biste naveli da je uprkos mnogim ograničenjima nastavilo da živi?

Nastavila je da živi priroda, i ne samo da živi nego i da vaskrsava. To su najlepše slike iz prošle godine koje sam video.

Vidite li simboliku u tome što se čovečanstvu kao najefikasnije oružje u borbi s virusom savetuje pranje ruku?
Apsolutno. Ceo ovaj period je jedno veliko neodgovoreno epidomiološko pitanje, ali i pitanje morala. Za mene je značajnije bilo da proučavam ovaj drugi aspekat pandemije, jer sam na ličnom planu jedino na njega mogao da utičem.

Ulogu u "Urgentnom centru" posvetili ste onima koji su, bez obzira na sve, ostali nežni i pažljivi prema našoj deci, roditeljima, bakama i dekama... Hoće li društva promeniti bar malo svest, pa ulagati mnogo više u one koje danas nazivamo herojim? 

Voleo bih da bude tako. Mislim da su medicinski radnici to zaslužili i davno pre pandemije.

Šta ste ponajviše poneli sa snimanja u Moskvi i Petersburgu, gde ste prošle godine dosta snimali?

Susreti sa ljudima su mi najveći utisak. Svako snimanje mi je bio jedan prestižni masterklas. Možda mi je najuzbudljivije bilo da budem u kadru sa bardovima sovjestskog filma - Venijamin Smjehov, Sergej Batalov, Viktor Suhorukov, Ljudmila Udovičenko, koji su mi bili direktni partneri. I kod nas u pozorištu i na filmu su mi najuzbudljiviji bili susreti  sa bardovima. Kada igraš sa njima jasno ti je dokle glumac može stići i trajati, a ako si mudar onda i pitaš kako se to radi. Najveći su uvek nesebično davali savete.

Kada ćemo na domaćim ekranima gledati ta ruska ostvarenja?

Nadam se uskoro. Važno je da naša publika zna da postoje umetnička tržišta gde nas izuzetno cene i da vidi plodove rada onih koji su otišli da predstavljaju svoj narod među drugima.

Osim u pomenutom "Urgentnom centru" nije vas bilo u domaćim serijama. Šta je razlog tome?

Trenutno sam se posvetio drugačijem filmskom stilu od ovog koji je u trendu. Intenzivno radim u okviru Terirem produkcije, koja razvija arthaus i dokumetarni film. Pred nama je veliki internacionalni projekat "Senoviti Mediteran", koji će se snimati u Srbiji i Grčkoj. O kakvom pravcu je reč biće vam jasno ako pogledate igrani film "Isceljenje" ili dokumentarni "Zaveštanje" Ivana Jovića i Monje Jović. Iskreno preporučujem. Drugi projekat na kome radim je filmska muzička bajka pod rediteljskim vođstvom Petra Pašića i producenta Filipa Živojinovića. Takođe, nešto čega do sada nije bilo na našim filmskim platnima.

Za koju ulogu ste pomislili, kad ste videli kako je izneo kolega, žao mi je što je ipak nisam prihvatio?

Do sada nije bilo takvih situacija. Uloge koje su mi nuđene ako nisu ostajale moje, uvek su nalazile put do glumca koji je bio tačnija podela.

Nemanja Živković

Mnogi su i poručivali da ljudi, ako već hoće da čitaju u vreme izolacije, onda treba da čitaju samo poeziju. Da li je to bio i vaš izbor?

Neposredno pred ovu situaciju u Skadarliji sam na ulici slučajno sreo gospodina koji mi se predstavio i rekao da možda ima neke zanimljive poetske materijale za mene. Ispostavilo se da je gospodin Mihailo Đaković, prevodilac čuvenog ruskog pesnika, prozaiste i kompozitora Bulata Okudžave. Uputio me je na jedan prelepi svet pesnikove dobrote i hrabrosti. O Okudžavi su rekli: "u samoj suštini njegove pesme su psalmi našeg veka", a gospodin Đaković ih je sjajno preveo na srpski. "Molitvu Fransoa Viona" sam uvrstio u svoju novu predstavu i na srpskom zvuči izvrsno.

Kako ste uspeli da sačuvate mir, stabilnost, sebe i porodicu, uprkos sveopštem strahu od neizvesnosti?

Skoro je neko rekao da je osnovna razlika između čoveka i veštačke inteligencije to što je ljudski život neizvestan, a glavna karakteristika robota je izvesnost. Imati preterani strah od neizvesnosti je strah od života, a on je pogubniji od bilo koje bolesti i bede. Neizvesnost je zapravo poziv na svesnost.

Jeste li zabrinuti za budućnost?

Nisam zabrinut, ništa u životu nije fatalno. Za sve postoji rešenje. Ceca Bojković je izjavila da ne pristaje na ove termine "nova realnost", "nova normalnost". Ona smatra da je sve ovo život, dodajući: "Život je ipak i lepši i jači od nevolja koje mu se na putu nađu."