Igre 
Diklić: U scenarijima za Nacionalnu klasu i Maratonce je bilo mnogo moje gumice i olovke
Komentari16/07/2023
-23:40
Glumac Bogdan Diklić rekao je danas da je prepravljao svoj tekst u scenarijima filmova poput "Maratonaca" i "Nacionalne klase", da je Fabijan Šovagović ostao za njega poseban glumac, kao i da u pozorištu ne primećuje publiku, a na snimanjima kamere.
Diklić se u razgovoru u okviru Festivala evropskog filma Palić, gde mu je u nedelju uručena nagrada "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu, prisetio da je u trećem razredu gimnazije "otprilike zrelo rešio da će se posvetiti glumi".
"Kada se snima nemam svest da je kamera prisutna"
"Rešio sam da ću da radim nešto što me je privlačilo i nisam se prevario da će mi stvarati radost u životu. Pretpostavljao sam da je mukotrpno, da nije lako i eto mene u glumi", rekao je Diklić.
Prisetio se kako je u trećem razredu gimnazije u rodnom Bjelovaru ispred jedne knjižare video glumca Fabijana Šovagovića, koji je tu snimao.
"On je i danas jedan od glumaca koji su za mene veliki, jedinstveni, posebni", naglasio je Diklić.
Zamolio je i dobio od Šovagovića autogram, a kasnije je Diklić sa tom hemijskom olovkom glumio u filmu "Majstori, majstori" i čuvao ju je jako dugo dok mu nije nestala.
Desetak godina kasnije Diklić je sa Pulskog festivala leteo za Zagreb sa Šovagovićem, i kada mu je rekao: "E, kad bi se ti sećao...", da bi mu čuveni glumac odgovorio sa: "Znam, ispred knjižare".
Povezane vesti
Primetivši da je "pozorište total, a film sadrži krupne planove", Diklić je naveo da je za njega "u suštini priprema ista".
"Mene u pozorištu, kad sam preležao dečije glumačke bolesti, vrlo rano nije interesovala publika. Tako i na filmu. U jednom trenutku sam došao do toga da me kamera ne zanima, u fazi probe. Kada se snima nemam svest da je kamera prisutna", rekao je glumac.
Znali smo da su Maratonci dobri, ali da će toliko da traju...
Govoreći o ulozi Zaima u filmu "Gori vatra", Diklić je primetio da je to bio jako lepo pisan scenario i da je "sve duboko" i odlučio da tik odrazi njegov invaliditet, godine i karakter.
"Tik Zaimov je varirao zavisno od raspoloženja. Ako je ljutit, to je intenzivnije, a govor je miran. Kad je smiren, tik je manjeg intenziteta. To mi je trebalo i to sam pronašao", otkrio je Diklić.
Kada je radio "Nacionalnu klasu", Diklić je imao 25 godina, i iako bez prethodnog velikog glumačkog iskustva, imao je "neku svoju metodiku", koju je zadržao do danas.
Diklić je rekao da je pozajmio scenarije za filmove "Nacionalnu klasu" i "Maratonci trče počasni krug", u kojima je bilo "mnogo moje olovke, gumice i menjanja" i da mu oni nikada nisu vraćeni.
"Tamo piše šta sam kao klinac u zagradama namaštao, šta sam promenio u redosledu reči, šta sam štrihovao. Sećam se da mi je (reditelj) Goran Marković u 'Majstorima' rekao: 'Ti si jedini koji izbacuje, svi drugi dopisuju!'", naveo je glumac.
Povezane vesti
Prisetivši se rada na "Maratoncima" reditelja Slobodana Šijana, Diklić je rekao da su svi uživali snimajući i da su imali svest da prave "nešto što će biti dobro, ali ne da će toliko da traje".
Prema njegovim rečima, Mirko u "Maratoncima" je možda prva uloga u kojoj je ono što je želeo uradio u "veoma visokom procentu".
"Isterao sam sve što sam hteo. Nemam dokaz za to. Scenario je izgubljen. Svuda je prisutna moja olovka, od gesta do malih izmena u tekstu. Usudio sam se i da predložim nekim kolegama nešto", naveo je Diklić.
Povezane vesti
Od rečenica koje je ubacio u filmove, a ušle su u svakodnevni život, Diklić je naveo "Tišina, sad malo ona" u "Maratoncima" i "Koliko može da razvije" u "Nacionalnoj klasi".
Komentari (0)