Vanja Ejdus o "Sterijinoj nagradi" za "Uspavanku za Aleksiju Rajčić": Gluma nije sprint, nego trka na duge staze

Vanja Ejdus dobitnica je "Sterijine nagrade" za ulogu u predstavi "Uspavanka za Aleksiju Rajčić" Narodnog pozorišta u Beogradu. To je već peto priznanje za ovu rolu, a trinaesto za samu predstavu koju je režirao Jug Đorđević prema tekstu Đorđa Kosića.

"Puno nagrada je sama predstava dobila, što je meni jako važno. Ne samo da ja dobijem glumačku nagradu. Moj zadatak je deo jedne veće celine. Da nije te režije, muzičara i glumaca ne bi bilo na taj način ni moje uloge. Bitno da je žiri prepoznao celinu", istakla je glumica.
Prema njenim rečima, u svakom od festivalskih žirija bili su različiti ljudi, različitih senzibiliteta, dok je na Sterijinom pozorju lično poznavala samo Ivana Medenicu.

"Svako je prepoznao iz svog senzibiliteta i podržao jedan specifičan senzibilitet koji predstva nosi. Ova predstava je iskorak iz repertoara Narodnog pozorišta i nadam se da će otvoriti vrata nekim drugim hrabrim pokušajima", rekla je Ejdus.

Uz mladog reditelja, kao i glumce i pevače, Ejdus ističe da su uspeli da pokrenu nešto "novo i drugačije za naše pozorište,  i to su svi prepoznali, sa specifičnom emocijom i temom".

Kao polazišna tačka za pisanje "Uspavanke za Aleksiju Rajčić" Kosiću je poslužila nedavno ponovno objavljena knjiga "Zatvorenice” Milutina A. Popovića, koja potiče s kraja 19. veka sa ispovestima zatvorenica iz Požarevačkog kaznenog zavoda.

Tanjug/Zoran Žestić

"Tema je važna, ali i način na koji je ispričana je stvarno nešto novo i drugačije", istakla je glumica. 

Za Ejdus "nagrade su lepe kad se dese", ali su "sklop određenih okolnosti, nije važno samo da li ste vi uradili dobro ili ne, nego da je predstava pozvana na određeni festival, i zavisi od senzibiliteta žirija i od konkurencije".

"Lepo je kad se dobije, ali nikad se ne radi ništa sa očekivanjima da dobijem nagradu, to se desi ili ne, a žar za poslom ostane isti. Postoji čak pojačana odgovornost", napomenula je Ejdus. 

Kada je dobila prvu "Sterijinu nagradu", to je za Ejdus bio vetar u leđa, pošto je  bila jako mlada, tek je počela i "Hasanaginica" je bila jedna od prvih uloga u profesionalnom pozorištu, koji i danas igra 20 i nešto godina kasnije.

"Kad si mlad, nekako podrazumevaš uspeh, i sve misliš da ti pripada. Dobila sam, super, idemo dalje. Međutim, 20 godina kasnije shvatiš da nije baš tako i da nije lako ni jednostavno doći do nagrada i rezultata. I postaneš mnogo skomniji", priznala je Ejdus.

Tanjug/Zoran Žestić

Prema njenim rečima, nagrade sada shvata kako rezultat 20 godina rada, sa  jako mnogo dobrih i loših predstava i procesa, i uz zahvalnost što su stigle zna "šta je sve iza toga".

Ejdus ističe da joj je najvažnija "radost stvaranja i procesa, traganja za rezultatom". 

"Nastanak predstave je glumcima najvažniji i razlikuje pozorište od filma. Postoji dvomesečni proces kad se stvara i taj momenat igre, nadahnuća, koncentracija i spajanje s publikom je nešto najlepše i najvažnije", rekla je glumica. 

Upitana šta bi savetovala mlađim kolegama, Ejdus je rekla da "treba shvatiti da gluma nije sprint, nego trka na duge staze".

"Važno je trajati, raditi na tome da opstaneš ceo život i traješ, u raznim fazama. Da imaš veru i ne posustaješ kad su loši trenuci. ni da previše uzletiš kad su dobri. Treba zadržati balans, veru i puno raditi na sebi", poručila je Ejdus.