Braća Teofilović: Pesma živi bez obzira na napredak tehologije

Izvođači tradicionalne muzike Braća Teofilović ove godine proslavljaju tri decenije rada i ističu da ih i posle toliko vremena slušaoci i dalje otkrivaju, ne samo u svetu nego i u našoj zemlji.

"Naš put jeste da nas ljudi stalno otkrivaju. Svaki čovek koji dođe na naš koncert postaje stalna naša publika. To je način opstanka", rekao je Ratko Teofilović Tanjugu.

Prema njegovim rečima, najčešće je prvi kontakt publike sa Teofilovićima kada ih čuju uživo na koncertu, dok je Radiša dodao da se tokom nastupa trude da ne obraćaju pažnju na publiku, pošto uvek znaju kakva će biti njena reakcija.

"Publika koja nas prati prepoznaje naš način izražavanja istorijske muzike, emocije, sećanja prošlost, koja je prevedena na današnji jezik kroz naše glasove", objasnio je Radiša Teofilović.

Blizanci Teofilović počeli su da se bave muzikom kao članovi gradskog hora u Čačku još 1983. da bi posle nekoliko godina krenuli samostalno da istražuju stare muzičke zapise muzičke baštine Srbije i Balkana. Tradicionalno muzičko i poetsko nasleđe interpretiraju autentičnim, akapela dvoglasom, koji postaje njihov zaštitni znak, a ozbiljniju profesionalnu karijeru započinju ranih devedesetih godina kada snimaju trideset numera za nacionalni radio i televiziju. 

Prekretnicu u karijeri ostvaruju sa debi albumom "Čuvari sna" (1998). Braća dugo tragaju za tim pesmama koje će izvoditi, a na poslednjem albumu "Elementi" (2022), u izdanju Kroacija rekordsa, posegli su za tradicionalima kao što su “Jano mori”, “A što ti je mila kćeri”, “Soko mi leti visoko”, “Kaleš bre Anđo” i “Đelem đelem”.

Ratko Teofilović je rekao da preko poezije i stihova pokušavaju da priču nekog prošlog vremena prevedu na jezik današnjeg vremena, i da ta muzika ostane u budućnosti, dok je Ratko istakao da su na njihovom repertoaru najčešći izbor pesme sa Kosova i Metohije, i da su po tome prepoznatljivi.

U poslednje vreme Radiša Teofilović kaže da u poslednje vreme dosta razmišlja na temu univerzalne melodije i teksta, pošto je reformom Vuka Karadžića "došlo do stvaranja sinteze melodije i jezika, koja je možda nešto najsavršenije što je neko mogao da napravi".

"Ne smatram da je to bio kolektivni duh, već je to bio talentovani pojedinac koji se nije potpisivao i kome nije bilo važno da se zna da je on dobio dar da da tu melodiju i tekst", naveo je Teofilović.

Teofilovići učestvuju često na festivalima i mnogo putuju, a pre par dana bili su članovi delegacije Srbije na simpozijumu u Parizu povodom kandidature za "Ekspo 2027", odakle nose odlične utiske.

"Tema simpozijuma je bila: gde se nalazi čovek u svetu koji kostantno napreduje. Naš nastup je dokaz da čovek i dalje postoji, da su duh i pesma živi u svim vremenima, bez obzira na napredak same tehnologije", naveo je Ratko Teofilović.

U svojoj vaskršnjoj čestitki Teofilovići žele svima "mnogo mira spokoja i ljubavi i blagostanja i svega onoga što vas u životu čini srećnim".

"Nađite neki put ili trenutak u vama koji će dati dublji smisao vašem životu", poručuju braća.