Međunarodna poruka Svetskog dana pozorišta: "Nikada nismo bili bolje povezani, a u isto vreme, nesložniji i udaljeniji"

Danas je Svetski dan pozorišta koji se obeležava u svim teatarskim kućama širom sveta još od 1962. godine, na dan kada je osnovan Teatar nacija u Parizu.

Prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom kongresu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI), juna 1961. godine, tadašnji predsednik Arvi Kivima iz Finske, predložio je da se proslavlja Svetski dan pozorišta, što je jednoglasno prihvaćeno. 

Od tada se svakog 27. marta obeležava Svetski dan pozorišta na različite načine.

Međunarodna poruka koju piše pozorišna ličnost svetskog ugleda postala je tradicija obeležavanja Svetskog dana pozorišta. 

Poruka se prevodi na više desetina jezika, čita pred hiljadama gledalaca u pozorištima pred izvođenje predstave te večeri, objavljuje i emituje u svim svetskim medijima.

Ove godine ta čast je pripala 91-godišnjoj egipatskoj glumici Samihi Ajub, koja je igrala u oko 170 predstava, a ima i mnoge uloge na televiziji i na filmu. 

Ona je pozvala sve prijatelje i pozorišne umetnike širom sveta da budu u prvim redovima suprotstavljanja svemu što je ružno, krvavo i neljudsko u današnje nestabilno vreme konflikta i prirodnih katastrofa.

"Nestabilnost je direktan proizvod onoga kroz šta naš svet prolazi na planu konflikta, ratova i prirodnih katastrofa koje su imale razarajuće efekte, ne samo na naš materijalni svet, već i na naš duhovni svet i naš unutrašnji mir. Svaki deo mog tela drhti pod težinom onoga zbog čega svi umetnici u pozorištu i van njega pate, odnosno zbog ogromnog pritiska i pomešanih osećanja povodom stanja u kojem se svet danas nalazi", naglasila je Ajub. 

profimedia

Kako kaže "ceo svet postao grupa izolovanih ostrva, ili kao brodovi koji plove po horizontu punom magle, dok svaki od njih diže jedra i plovi bez navođenja, ne videvši ništa na horizontu što bi moglo da ga navodi"

"Mi nikada nismo bili bolje povezani nego što smo danas ali, u isto vreme, nikada nismo bili nesložniji i udaljeniji. Tu leži dramski paradoks koji nam nameće savremeni svet", poručuje Ajub. 

Pozorište je u svojoj prvobitnoj suštini, kako je istakla, čisto ljudski čin koji se zasniva na istinskoj suštini ljudskosti, a to je sam život.

"Uprkos tome, čemu svi svedočimo, na polju pripajanja u protoku informacija i modernoj komunikaciji koja je srušile sve barijere geografskih granica, konflikti i tenzije kojima svet svedoči, prelaze granicu logičke percepcije i stvaraju, unutar tog prividnog pripajanja, fundamentalno odstupanje koje nas udaljava da istinske suštine ljudskosti u svom najjednostavnijem obliku", navela je Samiha Ajub.

Egipatska glumica je naglasila da misli da ne preteruje kada kaže da je to što ono pozorišni ljudi rade na bini čin samog života i stvaranja života ni iz čega, kao sjaj u tami koji obasjava mrak noći i daje mu toplinu.

"Mi dajemo životu raskoš. Mi ga oličavamo. Mi ga činimo životnim i smislenim. I mi mu dajemo razloge da ga razumemo. Mi koristimo svetlost umetnosti da bismo se suprotstavili tami neznanja i ekstremizma. Mi prihvatamo doktrinu života kako bi se taj život širio po svetu. Zbog toga, mi ulažemo trud, vreme, znoj, suze, krv i lepotu, iskreno verujući da je život vredan življenja – naglasila je, između ostalog, Samiha Ajub.