Može li se kupiti Oskar: Filmska priča o neobičnoj sudbini dragocenih "zlatnih statua"

U martu 2000. godine, tri nedelje pre 72. dodele Oskara, nestalo je svih 55 pozlaćenih statua koje je Akademija trebalo da dodeli i to na putu između Čikaga i Los Anđelesa. Priča je u to vreme bila prava senzacija, jer je najviša američka institucija u svetu filma objavila da će svakome ko im bilo šta dojavi u vezi sa lokacijom dragocenih statua, dati nagradu od 50.000 dolara. 

Uključio se čak i Federalni istražni biro, ali se ispostavilo da iza svega ne stoje nikakvi vešti kriminalci. sve su "isplanirali" sami dostavljači i vrlo brzo su uhapšeni.

Da su lopovi kojim slučajem mogli da prodaju Oskare na otvorenom tržištu, uopšte se zapravo ne bi obogatili. Naime, svi dobitnici statua se obavezuju da "neće prodati ili na drugi način odbaciti statuu, a da je prvo ne ponude Akademiji za iznos od samo jednog dolara". 

Pravilo se takođe odnosi i na svakoga ko dobije ili nasledi tuđi Oskar.

Uprkos takvim pravilima, ipak postoji vrlo unosno tržište statuetama, kojim krišom trguju anonimni kolekcionari. 

Neke od njih promenile su vlasnike za milione dolara, a nekoliko je nestalo bez traga.

"Rekao bih da je barem 150 statua ili javno ili polutajno prodato poslednjih godina", kaže aukcionarka Karolin Ešli za Guardian. 

Matt Sayles/Invision/AP

"Cene variraju od 10.000 do više od 1,5 miliona dolara, a desetak tužbi je pokrenuto zbog toga", dodala je ona.

Kolekcionari spremni na sve

Najviše pažnje privukao je slučaj prodaje Oskara koji je Vivijen Li osvojila za film "Prohujalo s vihorom". Naime, njeni naslednici ponudili su statuu na aukciji 1993. za 563.000 dolara, a pošto ga je Li osvojila pre 1951. godine, Akademija nije mogla da zaustavi prodaju. 

Ipak, oglasila se saopštenjem u kom je izrazila "žaljenje" zbog tog slučaja.

Priča o nekim oskarima bi mogla da posluži barem kao scenario za kratki film. Takav je slučaj sa statuom koju je 1942. Orson Vels dobio za "Građanina Kejna",  a koju je njegova ćerka Beatris prijavila kao nestalu 1988.

Akademija joj je poslala zamenu, ali se u međuvremenu pojavila i originalna. Ispostavilo se da ju je Vels dao snimatelju Geriju Graveru s kojim je radio na filmu "Druga strana vetra". Geri je pokušao da je proda 1994. tvrdeći da mu je statuu Vels dao kao isplatu za rad, ali je Beatris intervenisala i preuzela je, što znači da sada postoje dva Oskara za "Građanina Kejna".

Ćerka slavnog reditelja uspela je kasnije da proda originalnu statuu, za nepoznat iznos. Ona se kasnije ponovo pojavila 2011. kada je prodata na aukciji za 862.000 dolara.

Još jedna zanimljiva priča vezana je za prodaju jedinstvenog "dečjeg" Oskara koji je uručen Džudi Garland za ulogu u "Čarobnjaku iz Oza". Njena statua je manja od uobičajene, što je čini vrlo traženim kolekcionarskim predmetom, a takođe je navodno izgubljena 1958. 

Njen nestanak prijavio je muž Garland Sid Luft i kao i Velsova ćerka, dobio zamensku statuu koju je on pokušao da proda 1993. 

Međutim, Akademija je obezbedila sudsku zabranu prodaje Oskara, pa je Luft na kraju statuu dao svojoj ćerki Lorni.

Originalna statua iz 1940. pojavila se neočekivano 2000. i to u rukama trgovca memorabilijama koji ju je nudio po početnoj ceni od tri miliona dolara. Kada je Akademija ponovo pokušala da zaustavi prodaju, Luft i prodavac tvrdili su da uopšte nemaju u posedu Oskara iz 1940. Misterija nikad nije rešena.

Richard Shotwell/Invision/AP

Poslednji takav slučaj desio se prošlog meseca, kada je jedna žena sprečena da proda Oskara koji je Dejvid Vord dobio za scenario filma "The Sting" 1974. 

Sud je odlučio da ona može prodati statuu samo Akademiji i to za 10 dolara.

Među kupcima Oskara ima i slavnih ličnosti

Oskari osvojeni pre 1951. i dalje se pojavljuju na tržištu, pa je tako na primer 2012. petnaest zlatnih statua prodato za ukupno tri miliona dolara.

Kupci nisu imenovani, a prodavac je predstavljen kao "biznismen iz Los Anđelesa 
koji ima veze sa industrijom zabave". 

Kupci su uglavnom veliki ljubitelji filma koji ostaju anonimni, ali je 2003. mađioničar Dejvid Koperfild javno priznao da je kupio Oskara za film "Kazablanka" na aukciji po ceni od 232.000 dolara. Čak je uspeo i da je preproda 2012. i to za dva miliona dolara.

Još jedan poznati kolekcionar je bio Majkl Džekson, koji je 1999. platio tada rekordnih 1,5 miliona dolara za statuu dodeljenu filmu "Prohujalo s vihorom". 

Drugi kupci su imali drugačije motive. Stiven Spilberg je 1996. i 2001. otkupio Oskare koji su pripadali Klarku Gejblu (za "Dogodilo se jedne noći") i Beti Dejvis (za "Džezebel" i "Opasna") za ukupno 1,4 miliona dolara, a onda sve tri statue donirao Akademiji.

Kevin Spejsi slično je postupio nakon što je otkupio Oskara Džordža Stola iz 1946. za najbolju filmsku muziku ("Diži sidro").

Akademija odbija da saopšti koliko statua ima u posedu, ali je dvadeset njih izloženo u Muzeju Akademije u Los Anđelesu.