Igre 
"The Last of Us", "Igre gladi", "Tiho mesto"...: U čemu je magija filmova i serija o propasti sveta
Komentari07/03/2023
-19:24
I kritičare i publiku osvojila je nova HBO serija "The Last of Us", adaptacija popularne video igre koja govori o opstanku, ljubavi i gubitku u postapokaliptičnom svetu kojim hara opasni parazit.
To je samo jedan u nizu igranih sadržaja koji se bave distopijskim temama koje su već dugo popularne u književnosti i filmu.
Takve priče dobile su na značaju još pedesetih godina, kada je svet živeo u strahu od nuklearnog rata, a sada deluje da su zastupljenije nego ikad pre.
"To je možda odraz uznemirenosti koju stvaraju klimatske promene, poltički pomak ka autoritarnosti, ekonomski stres i brojne druge brige", kaže za Huffington Post Kris Begli, arheolog i autor knjige "The Next Apocalypse: The Art and Science of Survival".
Ali zašto je to tako?
Ljudi vole da istražuju opasne situacije iz udobnosti svog kauča
Istraživanja su pokazala da ljudi vole da istražuju opasne situacije, naročito ako to ne uključuje nikakav rizik. Uživljavanje u izmišljenu stvarnost omogućava nam da mentalno istražimo nepoznate teritorije, a takva morbidna radoznalost je svojstvena većini ljudi.
"Kada gledamo serije kao što je 'The Last of Us', naša tela i mozak uključuju se u sadržaj, kao da se to stvarno dešava, iako je sve mnogo manje opasno", kaže psihoterapeut Kortni Trejsi.
Povezane vesti
"Možemo da osetimo nalet straha, adrenalina, neizvesnosti. To naš svet, koji ponekad deluje vrlo obično, čini daleko interesantnijim", dodaje on.
Osim toga, istraživanja pokazuju da zahvaljujući takvim sadržajima ljudi mnogo manje strahuju od distopijske budućnosti.
Na primer, prema nekim studijama, ljudi koji su gledali filmove na temu velikih zaraza pre izbijanja pandemije koronavirusa ili tokom lokdauna, prvih meseci bili su manje uznemireni od onih ispitanika koji nisu gledali takve sadržaje.
"Iako pandemija nije apokalipsa, mislim da je širu društvenu katastrofu od hipoteze pretvorila u nešto što smo iskusili", smatra Begli.
Prinskrin/Youtube/HBO Max
Deluje da se ljudi koji gledaju postapokaliptične serije i filmove osećaju kao da su spremni na najgore. Međutim, takvi sadržaji, pored naših strahova, dotiču i naše čežnje.
"Vidimo užasan svet, ali i svet u kom su brige trenutne i važne, a život težak, ali jednostavan. Frustracije iz složenog, kompleksnog sveta zamenjene su trenutnim potrebama, kao što je pronalaženje hrane ili izbegavanje zaraženih", smatra Begli.
Ljude danas muči razmišljanje o različitim problemima, poput toga da li će moći da se penzionišu i konstantna potreba da svoje živote porede sa nemogućim standardima koje vide na društvenim mrežama. Takve brige ne postoje u distopijskim scenarijima koje vidimo na ekranu.
Povezane vesti
Heroji donose nadu
Psiholog T. Makana Čok sa Univerziteta Sirakuza ističe da je primamljivost filmova kao što su "Terminator", "Planeta majmuna" i "Matriks" u tome što ljudi kroz njih otkrivaju sopstveni herojski potencijal.
Glavni junaci u ovim filmovima obično su sasvim obični ljudi, koji pronalaze snagu u osnovnim ljuskim vrednostima tokom svoje avanture.
Kroz njihov primer, publika može da zamisli da svet može da opstane i napreduje, čak i kad se dogode najgore stvari.
Tako uprkos očaju i tami, likovi u serijama kao što je "The Last of Us", ipak uspevaju da pronađu trenutke trijumfa i zajedništva u spasavanju sveta.
"U mnogim postapokaliptičnim narativima opstanak zavisi od pojedinačnih heroja. Ako pogledamo propast stvarnih društava u prošlosti, videćemo mnogo primera da ljudi uprkos svemu mogu da opstanu kao zajednica", ističe Begli.
O čemu se radi u seriji "The Last Of Us"?
Serija "The Last Of Us" počinje u 2003. godini verno oslikavajući na filmskom platnu vizuelne aspekte istoimene igre. Tu prvi put upoznajemo glavnog junaka Džoela Milera, kojeg glumi Pedro Paskal, mnogima poznat kao Oberin iz "Igre prestola", Mandalorac i inspektor Penja iz serije "Narcos".
Međutim, vrlo brzo svet se okreće naglavačke - mutirana gljivica kordiceps, koja ima sposobnost da manipuliše telom domaćina, počinje da napada ljude i širi vrtoglavom brzinom praveći od njih zombije. Malobrojne nezaraženi primorani su da žive u prenaseljenim enklavama i oskudici.
Prva i druga epizoda nas potom vode u period dvadesetak godina nakon izbijanja pandemije, gde je Miler sa svojom partnerkom Tes (Ana Torv) važi za jednog od najboljih boraca protiv "zombija". Sticajem neobičnih okolnosti dobijaju zadatak da devojčicu za koju se sumnja da krije ključ uništenja kordicepsa odvedu do uporišta jedne pobunjeničke grupe u kojoj naučnici rade na otkrivanju leka.
Do sada je prikazano osam epizoda, a sledeća će biti prikazana u nedelju.
Komentari (0)