Povratak suštini: Kako je Olga Jančić stala rame uz rame sa najznačajnijim vajarima 20. veka

Izložba skulptura Olge Jančić (1929-2012) od prošle nedelje otvorena je u Muzeju savremene umetnosti Beograd (MSUB), a između ostalih, izloženo je i njeno "Materinstvo" koje spada u najznačajnija dela vajarstva u 20. veku u svetu.

Izložba "Olga Jančić - Iskonsko u modernom" predstavlja 20 skulptura u kamenu, metalu (bronzi i alumunijumu) i drvetu, a autorka izložbe Rajka Bošković kaže da je sa klasičnim materijalima "sama po sebi danas, u vreme preovlađajućih izložbi instalacija, skoro raritet".

Bošković je dodala da "Iskonsko u modernom" predstavlja opus Jančić u sažetoj formi, a specifičnost izložbe je i poseban segment sa video snimcima monumentalnih kamenih skulptura u slobodnom prostoru, na Savskom keju u Beogradu, Petrovaradinskoj tvrđavi u Novom Sadu i parku u Vrnjačkoj Banji, kao i skulptura u bronzi u Kraljevu.  

"Ideja je bila da poseticima probližim ta dela i da ih skoro dožive kao da su pred samim delima na tim lokacijima, jer su skulpture snimane dronom", rekla je Bošković. 

Tanjug/Tara Radovanovic

Prilikom snimanja skulptura traženi su uglovi koji će istaći neke izvaredne detalje i načine obrade kamena, koji se možda ređe zapaze ako posetilac samo prođu pored njih, a Bošković je istakla da je Jančić bila "fantastična u načinu klesanja".

Izložba pokušava da ukaže na izvanredne detalje nekih senki, obrisa, volumena, a Jančić je svojim načinom klesanja postigla "pulsiranje materije koja se iznutra, iz jezgra odražava na spoljašnjem obliku". 

Posebnost nedavno otvorene izložbe je i postavka iste skulpture u gipsu i bronzi, jer je ideja Bošković bila da posmatračima približi razlike i sličnosti skuplture u dva različita materijala.
Kompozicijski odnos dva dela je takav "da se sama skulptura vidi iz različitih profila i načina, što daje posebnu dimnenziju doživljaja same izložbe". 

"Osmišljavajući koncept izložbe, imajući u vidu da je Jančić imala već dve retrospektivne izložbe u Beogradu, nisam htela da bude prepričavanje već viđenog, nego sam osmislila da bude nešto drugačije i novo", navela je muzejska savetnica MSUB.

U nazivu "Iskonsko u modernom", Bošković je pokušala da u dve reči sažme "ono što je suštinska karakteristika celokupnog opusa" Jančić, bez obzira na stilske razlike tokom vremena ili menjanja u izrazu i materijalu.

Bojana Janjić, MSUB

"Nametnula se misao iskonskog u modernom zato što ona očigledno, ne samo u domenu ideja nego i materijala, kamena koji je iskonski materijal, i načinu obrade, teži prvobitnom. S druge strane, u temama materinjstva, ljubavi oblika, žrtve, rane, opstajanja i sličnih, bilo lirskih ili dramatičnih, ona dolazi do srži stvari", navela je Bošković. 

Prema njenim rečima, karakteristično je za Jančić je što u domenu materijala dolazi do iskonskog, ne kao arhetipskog, mada i toga ima u njenom delu.

"Ona se u svom radu uvek vraća na srž, do iskona. U nekim delima uspešno, kao u skulpturi 'Materinstvo' iz 1957. godine koja je po mom sudu jedno od najznačajnijih dela vajarstva, ne samo kod nas u 20 veku, nego i u svetu", navela je Bošković.

Jančić je bila manje uspešna u nekim ciklusima kao "Klijanje", gde ide skoro do granica banalnosti, ali Bošković i to pripisuje "slobodarskom, istraživačkom duhu".

Bojana Janjić, MSUB

"Olga Jančić - Iskonsko u modernom", koja traje do 2. maja, prva je izložba iz ciklusa "Umetnost i ličnost, skulptorke iz kolekcije MSUB" koja će imati 12 samostalnih i jednu grupnu izložbu.

Prema njenim rečima, ideja ciklusa je da se "predstave neke izuzetne ličnosti iz sveta umetnosti koje su svojom snagom ličnosti obeležile skulpturu, a sticajem okolnosti su žene".

Društvena norma je da se vajarstvom bave muškarci, a Bošković je kao autorka ciklusa istakla da će biti predstavljen niz skulptorki koje su iako krhe i sitne građe "snagom ličnosti prevazilazile društvene i lične uslovljenost, i svim snagama i nadahnućem se predavale klesanju". 

Bošković je podsetila na reči Jančić da je kamen njena ljubav, a klesanje "trenuci najpotpunijeg življenja". Prema njenim rečima, to pokazuje da je klesanje čin samoće ali ne osamljenosti u smislu otuđenosti, "već jedne duhovne i emotivne ispunjenosti". 

"To govori da je samo jedna takva ličnost, sa produbljenim osećajem prema skulpturi i materijalu, mogla da izrazi takve skulpture kao 'Materinjstvo', gde je doprla do same ideje i srži materinstva", ocenila je Bošković.