Miroslav Lekić, reditelj serije "Beležnica profesora Miškovića": Mi smo odlično tlo za teorije zavere
Komentari20/02/2023
-10:38
Prva epizoda druga sezone serije "Beležnica profesora Miškovića" u produkciji Telekoma Srbija i Košutnjak Filma, biće prikazana večeras, 20. februara na Superstar kanalu.
Za potrebe snimanja druge sezone serije "Beležnica profesora Miškovića", inače napisane po motivima knjige Ratka Dmitrovića, korišćeno je dosta CGI, napredne tehnologije kako bi se, na autentičan način, predstavili događaji i lokaliteti od 441. go 2003. godine, periodu koji je pokriven kroz scenario.
"Prošla sezona je bio neki eksperiment sa žanrom - koliko će se to publici dopasti, šta ćemo napraviti. U drugoj sezoni je izazov bio što smo odlučili da prvi put jako mnogo specijalnih efekata upotrebimo, kao sastavnog dela dramaturgije", kaže reditelj Miroslav Lekić za Tanjug Reflektor.
Prema njegovim rečima, od 14 nastavaka od 45 minuta, kada bi se skupili kompjuterski efekti, zauzeli bi puna dva nastavka, odnosno skoro 90 minuta.
Lekić je dodao da je sa efektima bilo komplikovano raditi jer u Srbiji još nemamo dovoljno iskustva, ni glumcima nije bilo jednostavno da igraju na zeletnom platnu, pa su izazov bili i snimanje i postprodukcija, koja je dugo trajala baš zbog toga.
"Ali mislim da je krajnji rezultat zaista izuzetan", naveo je Lekić.
Serija se bavi stvarima koje su mistične, naučno neobjašnjive, a Lekić je primetio da je "svako od nas imao neko iskustvo tog tipa, nečeg što ne može da objasni", i da je prirodno da se "širi auditorijum zainteresuje".
"Da ne zvuči ružno - mi smo inače odlično tlo za teorije zavere. To se ovde prima i ljudi to vole. Nije mi to bilo čudno, To sam osetio posle prve sezone da je ovdašnja publika toga željna, gladna", naveo je Lekić.
Prema njegovim rečima, "serija je urađena u jako visokom standardu, a donosi tematiku interesantnu širokoj publici".
Lekić je radeći "Beležnicu" lično otkrio dosta interesantnih stvari, a priča je i formirana po nekim lokalitetima, kao što je Atilin grob, "koji je jedna od većih svetskih misterija", a pretpostavlja se da je hunski vođa sahranjen pored reke Tise, Sremskih Karlovaca ili Pirota.
"Odlazili smo u Viminacijum i u razgovoru tamo sam saznao da je bio jedan od osam najvećih vojnih logora u celoj Rimskoj imperiji, a da je jedini koji, nakon poharanja Atile, nikada nije obnovljen. Ne zna se zašto", naveo je reditelj.
Prema njegovim rečima, stručnjaci pretpostavljaju da duboko ispod Viminacijuma postoje "neki artefakti koji će promeniti istoriju civilizacije".
"Taj Viminacijum mi je postao sinonim tajne koja će sačekati još ne znam koje vreme da nude oktrivena i kojom ćemo možda na radikalan način promeniti svoj odnos prems onome što je bilo iza nas", naveo je Lekić.
Komentari (0)