Vizionarka nežne duše, koja je prerano napustila ovaj svet: Izložba posvećena Mileni Pavlović Barili do proleća u MSU
Komentari08/11/2024
-10:59
Izložba "Dualnost Milene Pavlović Barili" posvećena jednoj od najistaknutijih slikarki nadrealizma poreklom iz Srbije, otvorena je u četvrtak 7. novembra, u Muzeju savremene umetnosti.
Na izložbi je predstavljeno oko 150 dela: slika, crteža, poezije, modnih ilustracija i dokumentarnog materijala iz kolekcija Muzeja savremene umetnosti, Fondacije Milenin dom – Galerije Milene Pavlović Barilli iz Požarevca, Narodnog muzeja Srbije, Avala film way, Arhiva Jugoslovenske kinoteke i Filmskog centra Srbije. Autorka izložbe je mr Mišela Blanuša, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti, a asistentkinje autorke izložbe su Kristina Armuš i Zlata Vučetić.
Život Milene Pavlović Barili (Požarevac, 1909 – Njujork, 1945), iako kratak, bio je izuzetno sadržajan. Pripadala je generaciji umetnika iz našeg regiona koji su inspiraciju i obrazovanje tražili u evropskim kulturnim centrima. Međutim, Milenin životni put ostao je direktno integrisan u evropske umetničke tokove, čime se izdvojila kao umetnica koja je delovala unutar tih okvira bez prilagođavanja lokalnim kontekstima.
"Barili izuzetna umetnica sa fantastičnim stvaralačkim opusom. Bez obzira na to što je izuzetno kratko živela - imala je nepunih 35 godina kada je preminula - živala je intenzivan i buran život i mi možemo da vidimo na ovim slikama pojedine delove njene umetnosti", kaže Blanuša za Euronews Srbija.
Pred publikom su dela iz njenih različitih faza stvaralaštva, među kojima je takozvani linearni period, s početka tridesetih godina,
"Ona se tada i dalje vezivala za simbole iz antičke istorije, snove i metafiziku, tako da se javljaju ženske figure nomadskog tipa, pošto je i njen život nomadski. Ona je vrlo brzo napustila Srbiju, živela je u Italiji, u Parizu, a 1939. otputovala je u Ameriku gde je živela do kraja svog života", kaže kustoskinja.
Naziv izložbe je "Dualnost Milene Pavlović Barili", a ta "dualnost" se odnosi na život umetnice u nekoliko različitih aspekata.
"Na primer, ona je ćerka Srpkinje Danice Pavlović iz Požarevca, a sa druge strane njen otac je bio poznati italijanski kompozitor i putopisac Bruno Barili. Tako da to srpsko-italijansko poreklo je, da kažemo, jedna vrsta dualnosti. Sa druge strane je kroz njenu umetnost, znači može se pratiti ta linija između realnog i metafizičkog, između antike i renesansne tradicije, a sa druge strane mnogi su je, da kažem, svrstavali među nadrealiste. Ipak, Milena Pavlović Barili je izgradila jedan svoj originalni stil, po kom je ostala prepoznatljiva", naglašava Blanuša.
Dualnost njenog života ogleda se i u tome što je pored slikarstva, bila i pesnikinja, a publika Muzeja savremene umetnosti upoznaće se i sa tom stranom njenog stvaralaštva .
"Milena je ono što je slikala bukvalno i pretvarala u stihove, a stihove je negde pretvarala u svoje slike", kaže kustoskinja.
Milena je 1939. godine otputovala na veliku međunarodnu izložbu nadrealista u Njujork, gde ju je zatekao početak Drugog svetskog rata. Tomo je ostala do kraja života, bez kontakta sa sa porodicom.
"Tamo se menja i njeno slikarstvo - sve više se osećaju nostalgija, melanholija i tuga, a to se naravno manifestuje i kroz njenu poeziju. Sa druge strane, kao strankinja, kao jedna vrsta ratne izbeglice, pokušala je da se snađe i da svoj umetnički talenat iskoristi, pa je počela da se bavi modnom i komercijalnom ilustracijom. Radila je za poznate časopise kao što je Vogue, Harper's Bazaar, magazine koji su se bavili uređenjem enterijera", objašnjava Blanuša.
Njena umetnost, percipirana u vreme svog nastanka kao preuranjena za širu publiku na domaćoj sceni, s vremenom je postala priznata kao inovativna i vizionarska. Zanimljivo je i to da su dela Barili postala priznata tek pedesetih godina prošlog veka, kada je već uveliko bila poštovana u inostranstvu.
"U Parizu je izlagala sa Dalijem, sa De Kirikom i drugim poznatim nadralistima, družila se sa Bretonom, sretala se sa Pegi Gugenhajm u čijoj galeriji je izlagala kada je otišla u Njujork", kaže kustoskinja.
Izložba će biti otvorena do 17. marta 2025. godine.
Komentari (0)