Igre 
Projekat Evropska prestonica kulture oživljava Vesprem: Kakva godina očekuje mađarski "grad vetrova"
Komentari31/01/2023
-08:49
Vesprem, jedan od najstarijih gradova u Mađarskoj, grad kraljica, vetroviti grad i Uneskov grad muzike, preuzeo je titulu Evropske prestonice kulture, zajedno sa grčkom Elefsinom i Temišvarom u Rumuniji. Titulu su im predali Novi Sad, Eš i Kaunas.
Ove godine svoju i kulturu čitavog regiona kojim dominira prostrano jezero Balaton, Vesprem će pokušati da stavi u središte društvenog, ekonomskog i regionalnog razvoja. Za titulu Evropske prestonice kulture konkurisali su sa 116 opština iz regiona Bakonji-Balaton i postavili sebi nekoliko ciljeva - da ožive istorijsko jezgro grada i osveže svakodnevicu sadržajima koji bi privukli mlade, uz moto "nikad više dosadni utorak".
"Naš cilj i naša strategija su jako jednostavni - želimo da se do kraja ove decenije Vesprem nađe među 20 najboljih gradova za život u svojoj kategoriji", kaže za Euronews Srbija gradonačelnik Vesprema Đula Porga.
Euronews
"Takođe verujemo, što je isto tako važan element naše strategije, da ako želimo značajno da unapredimo kvalitet života, to ne možemo uraditi samo u okviru svojih administrativnih granica. Odnosno, ne možemo se fokusirati samo na jedan grad ili mesto. U Vespremu smo uvek verovali da možemo biti uspešni, samo ukoliko su i sela i naselja oko nas uspešna", dodao je Porga.
Ministar za regionalni razvoj i EU fondove Mađarske Tibor Navračić ističe da je za njih titula Evropske prestonice kulture od početka značila više od kulturnih programa.
"Ovaj region broji oko 200 hiljada stanovnika i svi su oni doprineli razvoju ovog programa koji ima još jedan dodatni aspekt - aspekt regionalnog razvoja. Želeli bismo da pokažemo ekonomsku moć i potencijal kulture, da kreativna industrija, kultura i kulturno nasleđe mogu postati osnova ekonomskog razvoja ovog regiona", istakao je on.
Više turista tokom čitave godine, ne samo leti kada ih jezero privlači u velikim brojevima - to je još jedan od ciljeva, objašnjava izvršna direktorka čitavog projekta Aliz Marković. Sa budžetom od 180 miliona evra, od čega je većina došla iz republičke kase, a mali deo iz budžeta samih opština koje ove godine nose titulu, fokusirali su se na infrastrukturu.
Povezane vesti
"Naravno da su pandemija i rat koji besni u našem komšiluku uticali na pripreme. Očigledno je da smo morali da uzmemo u obzir cene energenata u procesu izgradnje i realizacije infrastruktunih projekata. Taj rast cena nije pogodio samo Vesprem, već ceo region i državu. Naravno, zbog tih cena i kulturne institucije su u nezavidnom položaju, pa smo i to morali da uzmemo u obzir", rekla je Marković za Euronews Srbija.
Euronews
U toku je ukupno 71 infrastrukturni projekat povezan sa godinom titule. Pretvaranje stare bolnice, zatvorene od devedesetih godina i njene vešernice u budući Centar za igru i pokret, najveći je od njih.
Sabolč Zugšvert, vođa Tima projekta "Evropska prestonica kulture" objašnjava da je u tome ključ samoodrživosti.
"Svi projekti koje smo vam predstavili, oživljavanje lokala u istorijskom centru, ovi infrastrukturni projekti, svuda je ključno to što u gradu nisu želeli samo još jedan kulturni centar kojim će sami upravljati. Odlučili su da će ovo da razvijaju, ali da traže partnere. Svim tim mestima upravljaju privatne kompanije po tržišnim uslovima. Ovo mesto će se izdavati za kurseve joge i slično i svi će plaćati zakup. Tako ovo postaje samoodrživ model", kaže Zugšvert.
Prošlost, sadašnjost i budućnost Vesprema - to su bile tri velike teme na tri pozornice svečanog otvaranja. Od kraljice Gizele, preko Faustusa Verančića, rođenog Šibeničanina koji je zbog svojih izuma zaslužio titulu vespremskog Leonarda Da Vinčija, do mladih generacija koje bi u ovom gradu želeli da zadrže. Nadaju se i zahvaljujući razvoju koji od godine titule očekuju.
Komentari (0)