Igre 
Temišvar je nova evropska prestonica kulture: "Kulturna avangarda vizuelnih umetnosti"
Komentari09/01/2023
-20:37
Temišvar, Vesprem i Elefsina postaće kulturni centri Evrope 2023. Oni zamenjuju Kaunas u Litvaniji, Eš-sur-Alzet u Luksemburgu i Novi Sad u Srbiji. Svečano otvaranje je zakazano za period od 17. do 19. februara.
Rumunski i strani turisti koji posećuju Temišvar, Evropsku prestonicu kulture 2023. godine imaće priliku da uživaju u tridesetak događaja u proseku nedeljno, 12 muzičkih festivala i više od 15 tematskih festivala.
Dominik Fric, gradonačelnik Temišvara ističe da je taj grad titulu poneo, jer ima "posebnu priču za Evropu".
"Mi se, zapravo, budimo u vremenima da ova priča sa svim vrednostima za koje se zalaže – različitosti, hrabrosti, borbe za slobodu su staviti na test na mestu koje nije mnogo udaljeno od nas. Sve ove vrednosti su postale izuzetno relevantne. Upravo ta veza između lokalnog i Evrope omogućiće nam da budemo kulturna avangarda kada su u pitanju vizuelne umetnosti, savremena umetnost, muzika i pozorište", kaže Fric.
profimedia
Temišvar je drugi grad u Rumuniji koji je postao evropska prestonica kulture, posle Sibiua 2007. Prvobitno je trebalo da bude Evropska prestonica kulture 2021. Međutim, zbog pandemije, događaj je odložen za dve godine. Budžet koji je izdvojilo Ministarstvo kulture je blizu 52 miliona leja.
"Od trenutka kada je Rumunija ušla u ovu trku za organizaciju takmičenja i Temišvar je morao da pobedi, od tog trenutka do kraja godine titula će ostati nacionalni projekat", kaže Demeter Andras, državni sekretar u Ministarstvu kulture Rumunije.
Temišvar je pred početak renovirao pet bioskopa, uključujući Centar za umetnost, tehnologiju i eksperimente, MultipleKsiti. Titulu Evropske prestonice kulture dodeljuje Evropski parlament. Osnovan je 1985. godine i svake godine se dodeljuje simboličnom gradu kao podsetnik Evropljanima na njihove zajedničke kulturne vrednosti.
Povezane vesti
Novi Sad predao titulu
Svoju godinu titule Novi Sad je zatvorio organizovanim Dočekom Nove godine, ali budući da od početka obeležavaju dva računanja vremena, predstoji još jedan doček 13. januara, za kada je širom grada planirano više od 20 događaja.
A šta je obeležilo godinu za nama? Organizatori će navesti brojke - više od četiri hiljade događaja, mnoštvo domaćih i inostranih umetnika koji su posetili Novi Sad, i ono što posebno izdvajaju - obnovljena središta kulture.
Naime, projekat EPK, koji je inicirala glumica i nekadašnja grčka ministarka kulture Melina Merkuri, zajedno sa francuskim ministrom kulture Žakom Langom, u fokusu je imao stavljanje kulture u centar društvenog i privrednog razvoja gradova. U fondaciji koja je tim projektom rukovodila u Novom Sadu nabrajaju pet delova grada značajnih za kulturu, koji datiraju od 17. do 20. veka i koji su u okviru godine titule obnovljeni, ili je o njihovoj rekonstrukciji doneta odluka.
Specifičnost novosadskog projekta je i mreža kulturnih stanica. Otvoreno ih je ukupno devet u Novom Sadu i okolini. U pitanju su, uglavnom renovirani objekti koji su nekada imali drugu namenu, a sada su postali adresa za lokalne i druge umetnike, kojima je potreban prostor za rad ili organizaciju događaja. Po isteku godine titule, jedno od najvažnijih pitanja ostaje kako će one funkcionisati u budućnosti i hoće li ostati otvorene za sve.
U Novom Sadu je godina evropske titule donela i brojne kritike, koje su mahom dolazile sa lokalne alternativne umetničke scene. Često su se mogle čuti ocene da je u organizaciji događaja učestvovao mali i zatvoreni krug ljudi, a da poslovanje nije uvek bilo transparentno. Na te su kritike u Fondaciji odgovarali rečenicom da su vrata otvorena svima koji žele da doprinesu, a kada je reč o svođenju računa, Fondacija je u obavezi da izveštaje zaokruži do juna.
Projekat Evropska prestonica kulture jedinstven je jer u prvi plan stavlja složenost različitih evropskih kulturnih obrazaca, s ciljem da komunikacijom različitih kultura ujedini ljude, gradove i zemlje i doprinese održivom jačanju evropske ideje.
Suština projekta EPK su saradnja i umrežavanje, koje ne dolaze do izražaja samo u toku godine titule, već ostaju kao jedan od trajnih legata projekta. U slavu bogatstva i različitosti evropskih kultura, Eš, Kaunas i Novi Sad kao svoj legat velikoj ideji evropskih kulturnih prestonica ostavljaju zajedničku ceremoniju primopredaje titule, koja će od sada biti redovno održavana početkom svake godine.
Povezane vesti
Komentari (0)