Igre 
Ruben Estlund, reditelj filma "Trougao tuge": Prva nagrada stavlja teret na pleća, a druga ga skida
Komentari23/12/2022
-07:00
Film Rubena Estlunda "Trougao tuge" od trenutka kada je premijerno prikazan na Kanskom festivalu, gde je odneo i "Zlatnu palmu", dobija priznanja i pozitivne reakcije kritike i publike širom sveta.
Estlundova satira o savremenom svetu koja izgleda kao parodija na parodiju, osvojila je nedavno čak i "Evropskog Oskara", odnosno glavno priznanje Evropskih filmskih nagrada.
Reditelj, koji je već godinama u vrhu evropske kinematografije, u svojoj kolekciji ima još jednu "Zlatnu palmu" i to za film "Kvadrat".
"Rekao sam da nam prva nagrada stavlja teret na pleća, a druga ga skida. Naime, druga svima pokazuje da je prva 'Zlatna palma' bila zaslužena", rekao je Estlund u nedavnom razgovoru za Euronews.
"Bilo je pomalo tako - kad smo osvojili prvu, onda su svi očekivali da ponovo budemo u konkurenciji sa 'Trouglom tuge'. Postojao je pritisak da uđemo u takmičarsku selekciju, a kad smo uspeli, onda sam imao osećaj: 'Ok, moj posao je završen'. A onda smo pobedili drugi put i osećaj je bio apsurdan na mnogo načina. Uopšte to nism očekivali. Ali sada se osećam slobodnim!", dodao je reditelj kroz smeh.
Imajući u vidu da je stvarnost često na granici previše satirične za satiru, to je kao da satira mora da udvostruči pokušaje da napravi kredibilan komentar u današnjici. Kao reditelj koji krši društvene norme i hijerarhije, da li vam je lakše ili teže da pravite satiru?
Pa to je interesantno. U "Trouglu tuge" prvi deo je satira modnog sveta i industrije lepote. Dok sam pisao scenario za taj deo, pomislio sam da sam pomalo preterao. Ali onda je potrebno pet godina da film izađe. I iste godine kad je predstavljen, mogli ste videti modne revije i kako se modni brendovi predstavljaju na apsurdniji način nego što sam ja to predstavio u filmu. Tako da, jeste, može biti teško da satirizujete u današnje vreme.
AP/Vianney Le Caer
Povezane vesti
Odrastao sam na "Pajtonovcima" i pretpostavljam da je tako i kod vas, imajući u vidu da jedna scena u vašem filmu podseća na jedan skeč sa Gospodinom Kreozotom. Imate li omiljeni skeč Pajtonovaca?
Oh, pamtim mnogo njihovih skečeva! Jedan koji moja majka mnogo voli, a koji je na mene mnogo uticao je skeč u kom pokušavaju da prodaju kanarinca koji je mrtav... Volim da naglasim apsurd. Takođe volim "Fawlty Towers" sa Džonom Klizom. To nije mnogo pajtonovski, ali ima istu tradiciju humora. To je takođe uticalo na mene. Ali postoje mnogi skečevi koje znate, ako ste rođeni sedamdesetih i odrastali osamdesetih.
Da li je bila neka reakcija na "Trougao tuge" koju ste zapamtili?
Bila je jedna na projekciji filma u Parizu gde je u publici bio jedan francuski milijarder. To tada nisam znao, ali kada su kasnije bili pitanja i odgovori, on je ustao i bio vrlo uznemiren. Počeo je da viče: "To nije tako jednostavno!" misleći na film u celini. Pitao sam ga: "Šta nije tako jednostavno?" Odgovorio je: "Ako ne razumete na šta mislim, ja to neću precizirati!" Bila je to interesantna reakcija.
Druga koju pamtim i zbog koje sam baš bio srećan, bila je tokom prikazivanja za medije u Kanu. Kao filmski kritičar, verovatno znate da tokom projekcije za novinare obično ima mnogo češkanja brade i razmišljanja, a ne tako mnogo učestvovanja. Ali jedan kritičar u publici je ustao i povikao: "Ovo je film!" Na to sam veoma ponosan.
Ma koliko bilo divno za "Trougao tuge" u pogledu odličnih ocena kritike i nagrade, tu je i tragična smrt Šarlbi Din. Kakvu uspomenu na nju čuvate?
AP/Daniel Cole
Snimali smo film tokom pandemije, a ansambl, svi glumci, radili su zaista zajedno. Bilo je to posebno snimanje, a Šarlbi je definitivno bila jedan od timskih igrača. Ona nije bila nikakva diva - ona je pomagala svojim kolegama da dobro izvedu svoj deo. Takođe je podizala raspoloženje celoj ekipi i filmskom timu jer je bila darežljiva i topla osoba. Istovremeno, glumila je na visokom nivou. To je tragedija i zaista se nadam da će ljudi gledati njeno izvođenje i odavati joj počast, jer je ona to zaslužila.
Povezane vesti
Da, zaista je pružila briljantnu glumu u ulozi Jaje.
Da. Kada sam se vratio na ostrvo Evbeju gde smo snimali poslednji deo filma, bili smo u malom selu gde smo sedam nedelja proveli zajedno. Samo mi, ekipa i neki stanovnici. Sećam se te porodične atmosfere koja je vladala na snimanjima. Bio je to poseban osećaj, a Šarlbi je bila veliki deo toga.
Konačno, vaš sledeći film, ako se ne varam, zvaće se "The Entertainment System is Down"... Možete li mi reći više o njemu? Znam da se odvija tokom leta...
Povezane vesti
Pa, zanimao me način na koji konzumiramo sadržaje u digitalnom svetu na platformama, naročito kako smo postali gotovo zavisnici od toga. Nekada kada letite možete da imate krajnje zanimljive misli. Često kad radim na scenariju i letim, pomislim: "Baš imam interesantnu misao sada!", ali tokom leta nisam na internetu, a želim da istražim više o tome.
Tako se novi film "The Entertainment System Is Down" odvija na dugom letu i nedugo nakon poletanja, kada svi počnu da gledaju ekrane na sedištima, putnici dobijaju užasnu vest za sistem zabave ne funkcioniše. Tako imamo moderna ljudska bića osuđena na petnaestočasovni let, na kom se baterije telefona i tableta prazne. Analogna dosada i moraju da uđu u društvene kontakte kao u "stara vremena".
Ludilo!
Ludilo! Upravo tako! Biće vrlo interesantno ući u to. Čuo sam za neka interesantna istraživanja kada ispitanik uđe u sobu i ne radi ništa. On ne zna da je vremensko ograničenje eksperimenta samo 15 minuta. Ali kažu da je bilo užasno! To osećaju kao mučenje! A eksperiment je podrazumevao i to da ako hoće, mogu da pritisnu dugme i daju sebi elektro-šok.
Kao obrnuti Milgramov eksperiment?
Da! I taj električni šok bio je bolan, ali nije bio štetan. I kako bi izašli iz statusa quo u vidu sedenja sa svojim mislima 15 minuta, 40 procenata zapravo je pritislo dugme i sebi nanelo bolni elektro-šok. Mislim da to nešto govori o nama i našoj potrebi da sebi skrenemo pažnju... Tako da ću gledati moderne ljude u tom kontekstu.
Komentari (0)