Ivan Ivačković: Odlazak niza važnih umetnika nije samo ljudska tragedija, nego i strašan udarac za zemlju koja se davi u nekulturi

"Koliko god značajnih ljudi jedna kultura izgubi, ona sama će preživeti i oporaviti se samo ako je društvo spremno da u nju ulaže, da je neguje, čuva i razvija", kaže za Tanjug rok novinar, muzičar, pisac i publicista Ivan Ivačković, povodom odlaska mnogih muzičkih i dramskih umetnika u Srbiji od posledica Kovida-19.

Đorđe Balašević, Miša Aleksić, Dragoljub Đuričić, Zoran Simjanović, Sanja Ilić, Zafir Hadžimanov i Mikica Zdravković samo su neka od velikih imena u dugačkom nizu onih koji su nas napustili u proteklom periodu.

Ivan Ivačković je bio i lični prijatelj sa nekim od preminulih muzičara, tako da mu je sve veoma teško palo i, kako navodi, i dalje se ne oporavlja od tih gubitaka.

Javni ukus je srozan na najniže grane

Osim muzičkih, otišli su nam i razni dramski umetnici, neki književnici, slikari, tako da se nameće razmišljanje da su možda umetnici do te mere osetljiva i krhka bića da ih bolest ove jačine brže i surovije odnosi.

"Umetnici su, po prirodi stvari, posebno osetljivi i zato su više izloženi svakakvim rizicima. Ne treba da nas čudi što je smrt pokosila tako mnogo ljudi iz sveta umetnosti. Nije to nikakva slučajnost, još manje nešto neobjašnjivo. Naprotiv, logično je i moglo se očekivati, što nas, naravno ne teši i ne umanjuje bol i žalost za njima", dodaje Ivačković.

Autor, između ostalih, bestseler knjige "Kako smo propevali - Jugoslavija i njena muzika" (Laguna, 2013) i naslova "Između krajnosti" (Laguna, 2019) o Branimiru Džoniju Štuliću, lideru kultne Azre, koja je podigla veliko interesovanje, smatra da mi više nismo društvo koje će uspeti da sačuva kulturu.

"Nažalost, mi smo primitivno, agresivno društvo koje smatra da mu kultura nije potrebna. Javni ukus je srozan na najniže grane, praktično je uništen. I, da ne bude zabune, to nije učinjeno sada, već odavno, dok sada samo gledamo posledice", izričit je Ivačković.

Prema njegovim rečima, zato je nedavni odlazak čitavog niza važnih umetnika, naročito muzičara, mnogo više od tragedije.

"Nije to samo ljudska tragedija, nego i posebno strašan udarac za zemlju koja se davi u nekulturi. Mi nemamo kulturu, imamo samo pojedince, umetnike. Neki od njih su toliko veliki da stvaraju iluziju kako je društvo mnogo ozbiljnije i pametnije nego što stvarno jeste. Sada smo počeli da gubimo i najbolje među njima, a u međuvremenu smo afirmisali najgore. Dakle, mislim da, sve u svemu, nemamo čemu da se nadamo", ističe Ivačković, čija je knjiga "The Rolling Stones - Umetnost pobune" doživela dopunjeno izdanje 2020. godine, upravo tokom pandemije.

Takođe, nije pun nade i na razmišljanje postoji li šansa da će svet ikada biti isti kao ranije, kada jednog dana, a nadamo se što pre, nestane ovaj fatalni virus.

Ljudska glupost je uzrok i pandemije

"Korona je verovatno zauvek promenila planetu. Ako ne zauvek, svakako na duži rok. Mnoge posledice, od psiholoških, preko ekonomskih, do administrativnih, biće dugotrajne", ocenio je pisac i rok novinar.

Ipak, ono što je po njemu još strašnije, jeste to što se jedna stvar nije i neće promeniti, a to je pamet planete - svet će ostati isti kakav je bio i pre korone.

"Kako god okrenete, najdublji uzrok pandemije je ljudska glupost. Nedostatak pameti, nedostatak osećanja, pre svega ljubavi i empatije - sebičnost, samoživost, gramzivost, bahatost... Eto vam pravih uzroka", iznosi stav muzički novinar, poznat i po knjigama o Madoni ("Priznanja pop pevačice") i Bajagi ("Obe strane jastuka").

Ono što je pisca istinski neprijatno iznenadilo jeste to što je po njegovom mišljenju pandemija - ojačala navedene osobine kod ljudi, umesto da ih oslabi.

"Nije to, naravno, ništa novo, uvek je kroz istoriju bilo tako, ali sam, svejedno, užasnut. Na početku sam mislio da će ovo biti jedna velika lekcija za ljude i da će čovečanstvo biti bolje kada se pandemija završi. Kao i obično, bio sam budalasto naivan", zaključuje publicista.