Uzbudljiva završnica 2022. u beogradskim pozorištima: "Turandot", "Tit Andronik" i "Revolt" ispraćaju staru godinu

Beogradska pozorišta pripremaju niz premijera za sam kraj 2022. godine. Od domaćih komada do pozorišnih klasika i opere, prestonička publika imaće na raspolaganju bogat novi repertoar, uz ponovljena izvođenja mnogih popularnih naslova.

Predstavljamo vam predstave čije su premijere za ovaj decembar najavili Narodno, Beogradsko dramsko, Jugoslovensko dramsko pozorište, kao i Atelje 212 i Madlenijanum:

"Valcer Poručnika Nidrigena" (Opera i teatar Madlenianum, 5. decembar)

Delo Valcer poručnika Nidrigena, autora Miodraga Ilića, koje je nastalo osamdesetih godina prošlog veka, a inspirisano noticom u nekim nemačkim novinama o kadetu visoke vojne škole koji je odbio da polaže ispit iz plesa i zbog toga bio udaljen, prva je decembarska premijera u Beogradu. 

Na daske "Madlenijanuma" ovaj komad postavio je Vladimir Lazić, a glavne uloge poverene su Milošu Đuroviću i Isidori Građanin. U predstavi igraju još i Srđan Karanović, Irfan Mensur, Milan Caci Mihailović, Lazar Đukić, Janko Cekić, Siniša Ubović, Branko Janković, Stefan Bundalo, Srđan Sekulić, Jelena Arsić/Anka Gaćeša Kostić. 

Tanjug/Miloš Milivojević

"Ovo je drama identiteta, drama odbrane samosvojnosti čoveka, ugroženog oduvek regulama po kojima mora da živi, prinudama vlasti i što je još teže i zlokobnije – beskompromisnim nametanjem ustaljenih obrazaca življenja. Biti svoj, držati se svog izbora, svog uverenja, svojih principa, ima visoku cenu: često vodi u propast, u gubitak oslonca, u stradanje i žrtvovanje", rekao je Ilić o svom delu. 

Reditelj Lazić se nadovezuje: "Sitnica je u našem životu često uzrok velikih trauma. Čovek može malom greškom ili odstupanjem od konvencija da odvede sebe u apsurdno stanje, u sukob sa okolinom i političkim i državnim faktorima, da emotivno sklizne u paroksizam".

"Tri sestre i galeb" (BDP, 17. decembar)

Jedan od najznačajnijih reditelja regiona Haris Pašović predstaviće premijerno 17. decembra rezultate svog rada na projektu "Tri sestre i galeb", po dramama Antona Pavloviča Čehova u Beogradskom dramskom pozorištu.

Klasik svetske književnosti Anton Pavlovič Čehov nije često postavljan na scenu BDP-a, mada njegov opus čini temelj savremene dramaturgije.

Pašović, reditelj čije su predstave obeležile osamdesete godine prošlog veka, a koji je u Pozorištu na Krstu radio kultnu inscenaciju Beketovog "Čekajući Godoa" 1991, poduhvatio se ovog puta dva Čehovljeva komada – "Tri sestre" i "Galeba" u kompleksnoj adaptaciji, prilagođenoj savremenom trenutku i scenskom izrazu.

Tanjug/Sava Radovanović

"Svet se menja; istorija velikim zamasima ispisuje tu promenu, a Čehovljevi komadi ostaju uvek fascinantno aktuelni. Njihova emocionalna i misaona snaga jednako je impresivna, nezavsino od istorijskog ili kulturnog konteksta. Svaka generacija ima „svog Čehova“, a ovog puta imamo jednu neverovatno dobru; besprekornu, generaciju beogradskih glumaca, koji donose modernost i snažne individualne umetničke ličnosti u ovu jednistvenu interpretaciju Čehovljevog teatarskog sveta", reči su Harisa Pašovića.

Prevod je uradio Kiril Taranovski, a autorsku ekipu čine dramaturg, Goran Starčević, scenograf Nebojša Antešević, kostimograf Tatjana Radišić, kompozitor Marko Grubić, a za scenski govor je zadužen Radovan Knežević.

U glumačkoj podeli su Andrija Kuzmanović, Milica Zarić, Aleksandra Anja Alač, Nina Janković, Mina Nenadović, Slaven Došlo, Stojan Đorđević, Mladen Sovilj, Zoran Đorđević, Ljubomir Bulajić, Ivan Zablaćanski, Slađana Vlajović, Stefan Radonjić, Marija Pikić.

"Revolt" (Atelje 212, 22. i 23. decembar)

U Ateljeu 212 na sceni "Mira Trailović" užurbano traju pripreme za predstavu "Revolt" u režiji Jovane Tomić. Komad nastaje prema tekstu čuvene britanske autorke Alis Berč "Pobuni se. Rekla je. Opet se pobuni" u prevodu Radmile Radovanović.

U "Revoltu" igraju Jovana Stojiljković, Tamara Dragičević, Ana Mandić, Uroš Jakovljević i Aleksandar Vučković.

Tanjug/Sava Radovanović

Berč se u komadu ogledno bavi istraživanjem položaja žene u pozorištu i jeziku u patrijarhatu. Pobuna na koju tekst poziva jeste akcija redefinisanja i stalnog preispitivanja tog mesta na koje je žena društveno nehotice stavljena. Kroz niz duhovitih scena Alis Berč nudi obrte u polju prepoznatljivih situacija muško-ženskih odnosa.

Berč je jedna od najznačajnijih predstavnica savremene britanske drame 21. veka. Ovo će biti prvo izvođenje nekog njenog komada na našim prostorima i jeziku. Dobitnica je značajnih pozorišnih nagrada. Za tekst "Pobuni se. Rekla je. Opet se pobuni" Dobila je "Džordž Divajn" nagradu za najperspektivnijeg novog dramskog pisca/spisateljicu; za komad "Anatomija samoubistva" nagrađena je "Suzan Smith Belkburn" nagradom.

Česta je saradnica poznate rediteljke Kejti Mičel, koja je i režirala praizvedbe pojedinih njenih komada. Za predstave Kejti Mičel dramatizovala je poznate romane kao što su "Orlando" Virdžinije Vulf i tirlogija "Obris" Rejčel Kask. Berč je poznata i kao televizijska i filmska scenaristkinja. Autorka je scenarija za televizijske serije "Normalni ljudi" i "Razgovori sa prijateljima", nastalog prema istoimenim romanima irske autorke Sali Runi. Jedna je od scenaristkinja za popularnu HBO seriju "Naslednici" (Succession).

Predstava "Revolt" biće treća režija Jovane Tomić, jedna od najistaknutijih rediteljki svoje generacije, u pozorištu Atelje 212, ali i njena prva režija na sceni "Mira Trailović". Prethodno, je režirala "Biderman i piromani" Maksa Friša, te nekoliko godina kasnije tekst "Urnebesna tama" Volframa Loca.

"Turandot" (Narodno pozorište, 23. decembar)

Opera Đakoma Pučinija "Turandot" nije bila na domaćem repertoaru od pedesetih godina prošlog veka, ali će ovog decembra u Narodnom pozorištu biti odigrana premijera u režiji Marka Pavla del Monaka. 
 
Đakomo Pučini počeo je komponovanje ove opere čija se radnja odvija u Kini 1919. godine. Cilj mu je bio da njom kruniše svoje opersko stvaralašvo i napravi veličanstveni spekakl.

Iako dugo nije bio zadovoljan libretom za ovu operu, koji je napisan po jednom popularnom komadu, uspeo je da napiše dva čina, dok treći čin nije dovršio zbog bolesti koja je počela da ga muči. Već tada je bio svestan ozbiljnosti svog zdravstvenog stanja i činjenice da neće uspeti da dovrši "Turandot".

Wikipedia.org/Leopoldo Metlicovitz

Upravo depresivnom stanju u jednom pismu je napisao:

"Ova opera me prožima, muči dan i noć. Pored nje, sva moja do sada napisana muzika izgleda mi bleda i smešna. Ipak, bojim se da neću uspeti da je završim, a ako tako bude, svet će biti uskraćen za najlepši ljubavni duet svih vremena".

Za života je uspeo da napravi pet verzija libreta za duet Kalafa i Turandot, napisao je nebrojano puno skica i nacrta melodije, ali nije uspeo da je dovrši. Bolovao je od raka grla, a preminuo nakon što mu je otkazalo srce tokom operacije. Umro je 29. novembra 1924. godine u Briselu.

S obzirom na to da opera "Turandot" nije dovršena, Pučini je želeo da je dovrši kompozitor Rikardo Zandonai, međutim jedan od najvećih dirigenata u istoriji i zet slavnog Pučinija, Arturo Toskanini daje kompozitoru Franku Alfanu da dovrši ovo remek delo.

Premijera opere "Turandot" održana je u Milanskoj skali 1926. godine, a Toskanini, nakon scene smrti robinje Liju u trećem činu prekida izvedbu opere, okreće se publici sa rečima: "Ovde se završava delo maestra". Publika je to shvatila i u tišini napustila pozorište.

Nakon toga, opera je izvedena u celini, a postala je i deo stalne postavke mnogih operskih kuća, a mnogi muzikolozi se slažu da je upravo poslednja Pučinijeva opera – "Turandot" ujedno i poslednja klasična opera.

"Tit Andronik" (JDP, 26. decembar)

"Tit Andronik" se smatra prvom Šekspirovom tragedijom. Reč je o njegovoj najbrutalijnijoj i najkrvavijoj drami za koju se veruje da je odgovor na tada veoma popularne "tragedije osvete" koja ne samo da ih nadilazi, nego predstavlja i najavu velikog Šekspirovog pozorišnog genija.
Ansambl Jugoslovenskog dramskog pozorišta permijerno će odigrati ovu predstavu u režiji Andraša Urbana 26. decembra. 

Prinskrin/Youtube/RTS

U predstavi igraju Goran Šušljik, Veljko Stevanović, Anđelka Simić, Jovana Belović, Lazar Đukić i drugi.

"Idiot" (BDP, 30. decembar)

Godina 2022. biće ispraćena predstavom "Idiot" Ivice Buljana po romanu Dostojevskog u Beogradskom dramskom pozorištu. U postavi je 19 glumaca - od Mirjane Karanović, Vesne Čipičić, Miodraga Krstovića, Ive Ilinčić, Nedima Nezirovića, Luke Grbića i drugih...

Tanjug/Sava Radovanović

"Jug (Radivojević) i ja smo se već godinu dana igrali sa Kornejom u Kišovom prevodu i odjednom su se nekako kroz to otvorila vrata ka Dostojevskom, kog dosad nisam režirao. Hajner Miler je jednom rekao da u pozorištu postoje neka ostrva preko kojih ćemo doći do kontinenta, pa tako smo i mi do velikog kontinenta Dostojevskog stigli kroz Korneja i Kiša. Odabir 'Idiota' je jedna velika enciklopedija pre svega emocija, intelekta, filozofije ali i amalgam svega onoga što je teatar napravio u 20, odnosno 21. veku. U isto vreme ćemo imati jednu klasičnu predstavu sa burnim pričama, ali da ćemo pokušati i nešto reći o tome šta Beogradsko dramsko pozorište u ovom trenutku sa svojim snagama može da napravi", rekao je Buljan najavljujući predstavu.

Kao dramaturg, saradnik na projektu je naš kultni pisac mlađe generacije Vladimir Tabašević, s kojim je Buljan već sarađivao tokom režije predstave "Tiho teče Misisipi", po motivima njegovog istoimenog romana nagrađenog regionalnom nagradom "Mirko Kovač".

Roman je preveo Jovan Maksimović, a u autorskoj ekipi predstave su i naš svetski nagrađivani scenograf Aleksandar Denić, kostimografkinja Ana Savić Gecan, kompozitor Mitja Smrekar, dok je za scenski govor i ovog puta angažovana dr Ljiljana Mrkić Popović.