Pedeset godina od smrti Petra Lubarde: Umetnost kroz logor i "treći put"

"Moja umetnost je duboko ukorenjena u mojoj kulturi i tradiciji. Svaka slika nosi deo mog nasleđa, deo ljudi koji su živeli pre mene i koji će živeti posle mene". Tako je govorio Petar Lubarda, umetnik koji je pobedio Pikasa i Dalija na Bijenalu u Sao Paolu 1954. godine. 

Rođen u crnogorskom kršu, školovan u Parizu i Beogradu, postao je jedan od najuticajnijih jugoslovenskih umetnika. 

Dina Pavić iz Legata Petra Lubarde za Euronews Srbija ističe da se njegovi radovi danas nalaze u skoro svim republičkim institucijama i muzejima. 

"On je uz Nadeždu Petrović, Savu Šumanovića i možda je Lazara Vozarevića, umetnik čija dela dostižu neku najveću vrednost trenutno na tržištu", kaže Pavić.

Izložba u Muzeju "21. oktobar"

Povodom 50 godina od njegove smrti ekipa Euronews Srbija došla je u Kragujevac, gde se održava izložba "Lubarda - jedna priča", koju su zajedničkim snagama napravili Muzej Jugoslavije, Legat Petra Lubarde i Muzej Doma vojske.

U prostoru Muzeja "21. oktobar" mogu se videti sve faze umetnikovog razvoja od tridesetih do sedamdesetih godina, a izložba je otvorena do 15. oktobra.

Jelena Davidović, kustoskinja muzeja za Euronews Srbija kaže da je za mnoge, najupečatljivije Lubardino stvaralaštvo iz perioda tokom i posle Drugog svetskog rata. 

"Za vreme Drugog svetskog rata je bio u logoru Krems Štalag 17b u Austriji kao zarobljenik Jugoslovenske kraljevske vojske. Taj logor je bio jedan od najozloglašenijih po tretmanu zarobljenika. Logor je bio mali, zarobljenika mnogo - između 40.000 i 60.000. Na tom mestu je Petar Lubarda zaradio i hroničnu upalu zglobova. Posle toga je teško hodao, a kako kako kaže, svakoga dana je gledao kako ljudi umiru, učestvovao je u njihovom sahranjivanju i to je želeo da provuče i kroz taj ciklus", objašnjava Davidović. 

Euronews Srbija

A ciklus neprikosnoveno prenosi scene koje su izmenile istoriju i mentalitet jednog naroda. Reč je o masakru koji su počinili pripadnici Vermahta 1941. streljavši oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, među kojima i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola uzrasta između 12 i 15 godina.

Lubarda je u logoru saznao šta se dogodilo u Šumaricama i taj devastirajući momenat veoma je uticao na njegovo stvaralaštvo, pa je odlučio da ovu i još 26 drugih slika zauvek ostavi Kragujevcu.

O tome svedoči i testament gde je Lubarda podvukao: "Jedini uslov koji postavljam je da slike stalno budu izložene u Kragujevcu. Molim da se ovo izričito poštuje bez obzira na mesto, okolnosti i ličnosti koje bi to pitanje postavljale". 

"Borba, otpor i patnja"

Kad dođete u Kragujevac, možda ćete, baš kao i ekipa Euronews Srbija, sresti strane turiste i studente koji istražuju puteve Holokausta na Balkanu.

Neiznostavna koordinata na toj mapi, čak i za strance, je Muzej "21. oktobar", deo spomen-parka u kom se čuva sećanje na nedužne žrtve.

Mateo Atićati, student iz Italije, jedan je od posetilaca muzeja i za Euronews kaže da ga je u njemu najviše impresionirao kontrast između dobrote koja se očitava u svedočanstvima zarobljenika i nacističke ratne mašinerije "koja ubija sve nedužno".

"Borba, otpor i patnja, to odiše čitavim kompleksom, a sve to reflektuju i ove slike", kaže Atićati.

Lubardini prikazi užasa Drugog svetskog rata pogodili su i Miu Lanču, studentkinju iz Hrvatske.

Euronews Srbija

"Mislim da slike na jako dobar način prenose stravu te situacije, sa bojama, tehnikom i svime drugim. Mislim da jako dobro pripreme za ozbiljnost ostatka izložbe i za teme i približe sve ono o čemu slušaš. Mene je stvarno jako impresioniralo", kaže Lanča.

Kako je Lubarda dobio vilu na Dedinju

Iako je svoja dela izlagao u Parizu i Rimu, Beograd ipak igra ključnu ulogu u životu umetnika. Živeo je u malom stanu, a na zahtev Josipa Broza Tita, u roku od jednog dana preselio se u vilu od 700 kvadrata na Dedinju. Naime, Maršal je načuo da porodicu Lubarda namerava da poseti delegacija iz inostranstva kako bi videla gde i kako umetnik stvara, pa je zaključio da nagrađivani umetnik treba da živi u reprezentativnijoj vili. 

"Kažu da su čak i boje prosipali po podovima, tako da ta delegacija, koja je vrlo insistirala da vidi ovog umetnika i njegovo stvaralaštvo, stekne taj utisak da ovde porodica godinama živi i stvara", kaže Dina Pavić iz Legata Petra Lubarde, koji se danas nalazi upravo u toj vili. 

U njoj se nalaze ne samo slike, već i lični predmeti slavnog umetnika.

Bio je ekspresionista i modernista, a pamte ga i kao lice koje je raskinulo sa jugoslovenskim socrealizmom. 

"Bilo je potrebno da se Jugoslavija predstavi kao jedna moderna, savremena zemlja koja ide 'trećim putem'", objašnjava Ana Panić iz Muzeja Jugoslavije.

"Kad čitate ranije kritike stranih kritičara, oni uvek naglašavaju kako je fantastično da se u Jugoslaviji može stvarati na različite načine, da je to jedna šetnja kroz vrt različitih stilova i pravaca. Dakle, uvek se isticalo to kako postoji sloboda u stvaralaštvu i za samu Jugoslaviju politički je bilo važno da se istakne da više nije pod uticajem Sovjetskog Saveza", dodaje naša sagovornica. 

Pola veka od njegove smrti, dela Petra Lubarde su i dalje jedna priča - priča koja inspiriše i podseća na istoriju uz pregršt emocija.