Igre 
Supa na Van Gogovim "Suncokretima" nije presedan: Osam čuvenih umetničkih dela koja su kroz istoriju bila žrtve vandala
Komentari05/11/2022
-20:13
Vandalski napadi na remek-dela umetnosti u galerijama širom Evrope proteklih meseci učestali su zbog delovanja nove grupe ekoloških aktivista, koji na takav način privlači pažnju na klimatsku krizu koja preti svetu. Međutim, muzeji, galerije i kolekcionari decenijama se ako ne i vekovima, nose sa onima koji žele da iz nekog razloga unište umetnička dela.
Kroz istoriju nisu bila pošteđena ni remek-dela slikara poput Leonarda da Vinčija, Pabla Pikasa i Rembranta, koja važe za kulturno nasleđe celog čovečanstva.
Iako retko postoji opravdanje za vandalizovanje umetničkih dela, ona su često napadana zbog ideologije, senzacionalizma, a ponekad su vinovnici patili od određenih oblika mentalnih poremećaja.
Predstavljamo vam nekoliko slučajeva vandalizma koji su svojevremeno odjeknuli planetom:
"Mona Liza", Leonardo da Vinči
Mnogo pre nego što će ekološki aktivista baciti parče torte na "Mona Lizu", ova čuvena slika koja se čuva u Luvru bila je žrtva vandala.
Jedne godine - 1956. dva puta je napadnuta. Prvo je jedan čovek bacio kiselinu na nju, dok je bila izložena u Montobanu, a drugi put ju je jedan turista gađao kamenom. Od tog udara puklo je zaštitno staklo i oštetilo mali deo slike.
Tanjug/AP/Thibault Camus
U znak protesta zbog politike Nacionalnog muzeja u Tokiju prema osobama s posebnim potrebama, gde je "Mona Liza" gostovala, jedna žena je 1974. isprskala je zaštitno staklo crvenom farbom.
Povezane vesti
Svakako je jedan od najneobičnijih razloga da naškodi legendarnoj slici imala Ruskinja, koja je 2009. godine gađala "Mona Lizu" keramičkom šoljom, jer je bila ljuta što je dobila odbijenicu za francusko državljanstvo. Srećom, zaštitno staklo je izdržalo.
"Bogorodica sa Hristom, Svetom Anom i Svetim Jovanom Krstiteljem", Leonardo da Vinči
Čuveni crtež renesansnog majstora bio je meta vandala 1987. godine i to u Nacionalnoj galeriji London, gde su aktivisti nedavno polili Van Gogove "Suncokrete" supom od paradajza.
Jedan čovek ušao je sa puškom i ispalio hice prema slici, samo nekoliko minuta pre zatvaranja muzeja.
profimedia
Zahvaljujući zaštitnom staklu, meci nisu oštetili crtež, ali je srča napravila rupu u ogrtaču Bogorodice.
Prema izveštaju Njujork tajmsa iz 1988, umetničko delo je restaurirano, tako što su sićušni komadići papira, vraćeni na njihovo mesto i zalepljeni.
Crtež je nastao u 16. veku i prepoznat je kao nacrt za prenošenje kompozicije na slikarsko platno. Britanska vlada kupila je sliku 1962. godine kroz javne donacije za oko 2,24 miliona dolara.
Iste godine, napao ju je vandal koji je na nju bacio mastilo.
Povezane vesti
"Noćna straža", Rembrant
Četiri veka ostavila su trag na površini slike u vidu prljavštine, zbog koje su istoričari umetnosti verovali da je Rembrant oslikao noćnu scenu.
profimedia
Međutim, tokom napada jednog vandala 1911, koji je nožem želeo da pobode dragoceno platno, uklonjeno je nešto prašine i ispostavilo se da je reč o dnevnoj sceni.
Četrdsetih godina urađena je kompletna restauracija, ali je "nadimak" ostao.
Povezane vesti
Takođe, 14. septembra 1975. slika se našla na meti jednog pedagoga, koji je verovao da je njegova misija da uništi "Noćnu stražu" i nakon njegovog napada nožem, stavljena je pod nadzor.
U aprilu 1990. jedan nezaposleni Holanđanin je u znak protesta posuo sliku sumpornom kiselinom. Srećom, konzervatori su uspeli da poprave štetu posle svakog nasrtaja vandala.
"Danaja", Rembrant
Rembrantovu sliku "Danaja" iz 17. veka kupila je ruska carica Katarina Velika u Parizu 1772. godine i od tada se čuva u Ermitažu.
profimedia
Međutim, 1985. jedan mentalno nestabilan čovek pokušao je da na sliku baci kiselinu i izreže je nožem, nanevši joj ozbiljnu štetu.
Više od četvrtine slike bilo je uništeno, a proces restauracije trajao je mukotrpnih 12 godina.
"Danaja" je ponovo izložena 1997. ali ovog puta iza stakla otpornog na metke. Direktor muzeja Mihail Pjotrovski rekao je tada za medije: "Nekadašnja 'Danaja' više ne postoji i moramo da se pomirimo sa tom idejom. Ono što imamo je izobličena, ali ipak sačuvana, lepota".
"Venera sa ogledalom", Dijego Velaskez
Venera pred ogledalom", jedna od najcenjenijih slika Dijega Velaskeza koja se čuva u Nacionalnoj galeriji u Londonu, na sebi već duže od jednog veka nosi tragove vandalizma.
profimedia
Nju je 10. marta 1914. satarom oštetila sufražetkinja Meri Ričardson u znak protesta protiv zatvaranja Emelin Pankherst, poznate liderke ženskog pokreta.
"Pokušala sam da uništim sliku sa najlepšom ženom u mitološkoj istoriji", rekla je Ričardson tada.
Dok je obezbeđenje uspelo da je obuzda, ona je već napravila sedam rezova na platnu, koje je kasnije uspešno restaurirano. Ričardson je osuđena na šestomesečnu kaznu zatvora.
Mnogi istoričari umetnosti smatrali su da je ta slika bila vrhunac prikaza lepote, ali ju je duže od vek i po od njenog nastanka videla svega nekolicina ljudi.
Naime, Velaskez ju je naslikao u vreme kada je španska inkvizicija zabranjivala aktove i strogo kažnjavala slikare koji su ih krišom stvarali, ali su ih dvorjani i pripadnici elite voleli i kupovali, krijući ih od očiju javnosti.
"Beli krst", Kazimir Maljevič
Slika ruskog umetnika Kazimira Maljeviča, deo njegove kolekcije "Suprematizam", predstavlja apstraktnu sliku krsta u beloj boji na vrlo svetloj pozadini. Umetničko delo čuva se u Stedelijk muzeju u Amsterdamu, gde je bilo meta umetnika performansa Aleksandra Brenera, koji je na njemu naslikao zeleni znak dolara 1997.
Brener, koji je branio svoj postupak time da je reč o umetničkom činu, pokrenuo je veliku debatu u amsterdamskom društvu o granicama stvaralačkog izražavanja i terorizma.
"Gernika", Pablo Pikaso
Jedno od najpoznatijih dela koje se našlo na meti vandala je "Gernika" Pabla Pikasa, koja je napadnuta 1974. Dok je slika bila izložena u njujorškom Muzeju moderne umetnosti, izvesni Toni Šafrazi na slici je ispisao reči: "Ubijte sve laži".
profimedia
On je protestovao tada protiv pomilovanja američkog vojnika Vilijama Kaleja, koji je bio uključen u masakr u Vijetnamu.
Prema Njujork tajmsu, dok ga je policija odvodila, Šafrazi je vikao: "Ja sam umetnik i želeo sam da kažem istinu".
Slika nije oštećena jer je preko nje bio debeli sloj lazure, pa su konzervatori brzo uspeli da skinu crveni sprej.
Gernika je remek-delo Pikasa u sivoj, crnoj i beloj boji iz 1937. i nastala je u znak protesta protiv bombardovanja baskijskog grada Gernike u Španskom građanskom ratu.
Zanimljivo je da je Šafrazi postao čuveni trgovac umetninama koji je i danas vlasnik galerije u Njujorku. On je inače, pomogao uličnom umetniku Žan-Mišelu Baskjatu da se probije na međunarodno tržište.
"Crno na braon", Mark Rotko
Umetničko delo apstraktnog slikara Marka Rotka bilo je izloženo u londonskoj Tejt galeriji, kada ga je 2012. vandalizovao umetnik i bloger Vlodimir Umanjec.
profimedia
Koristeći crni marker, Umanjec je napisao "Potencijalno delo žutizma" u uglu slike. Inače, "žutizam" je pokret kom je pripadao, a koji je promovisao "antiumetnost". Umanjec je pre hapšenja za BBC rekao da "nam umetnost dozvoljava da na nečije delo stavimo novu poruku".
Nakon njegovog puštanja iz zatvora godinu i po dana kasnije, izvinio se britanskom narodu, ali je Tejt galeriji trebalo još više vremena da restaurira sliku i ponovo je izloži 2014. godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)