"Veštica": Horor koji je inspirisao mnoge filmske hitove novog veka, a za koji je malo ko čuo

Komentari

Autor: BBC / Euronews Srbija

30/09/2022

20:44

"Veštica": Horor koji je inspirisao mnoge filmske hitove novog veka, a za koji je malo ko čuo - Copyright Prinstscreen YouTube/Old Films Revival Project

veličina teksta

Aa Aa

U istoriji horor filmova, 1922. godina svakako se ističe kao jedna od najvažnijih. Tada je nastao "Nosferatu", nezvanična adaptacija romana "Drakula" u režiji Fridriha Vilhelma Murnoa, ali gotovo istovremeno nastao je i švedski film "Veštica: Veštičarenje kroz vekove" (Häxan), danskog reditelja Bendžamina Kristensena.

I dok je Murnau definisao narativni horor kroz moćne vizuelne scene inspirisane nemačkim ekspresionizmom, danski reditelj otvorio je vrata inovativnom žanru, snimivši najčudniji film tog perioda, čija zastrašujuća atmosfera i eksperimentalni ton izdržavaju test vremena.

Prošle godine je na Jutjub kanalu Projekta za oživljavanje starih filmova objavljena restaurirana verzija filma u celosti koja je besplatna za gledanje putem ovog linka.

Delom dokumentarni esej, a delom horor, "Häxan" je film sačinjen iz sedam poglavlja, od kojih svako istražuje niz uverenja i tema zapadnjačke istorije okultizma, naročito se fokusirajući na veštičarenje u srednjevekovnom periodu i istorijski progon žena optuženih za njegovo praktikovanje.

Niko film ne opisuje bolje od samog reditelja, koji je svojevremeno ukazao da "film nema priču u kontinuitetu, nema 'radnju'. Mogao bi da bude možda klasifikovan kao predavanje iz istorije kulture u pokretnim slikama".

Ni dokumentarac ni dokudrama

Jednim delom, reč je o kreativnom čitanju "Malleus Maleficarum", nemačkog vodiča za lovce na veštice iz 15. veka, sveštenika Hajnriha Kramera, koji je pružao uvid u različite borbe protiv đavoljih delovanja. Uvodno poglavlje je praktično predavanje, sa slajdovima i istorijskim podacima, dok je u drugom niz vinjeta koje prikazuju neke osnovne prakse veštičarenja.

Međutim, što film dalje odmiče, to su dramatizacije Kristensena sve strašnije, pa tako vidimo Mariju (Emi Šonfild), koju inkvizitori muče sve dok ne prizna da se bavila nizom okultnih aktivnosti, među kojima i da je nosila decu Satani. Na posletku ona biva spaljena na lomači. Nakon serije uznemirujućih prikaza, konačna poglavlja usmerena su na moderni psihološki potencijal fenomena i mogućnost da je nasilna praksa progona "veštica" i sama odgovorna za takva svedočenja žena.

Ipak "Häxan" nije samo dokumentarac ni dokudrama, piše BBC. Kristensenova veština u specijalnim efektima i bogatstvo njegovog vizeuelnog izraza čine da u svakoj sceni u kojoj se film odmiče od esejskog pristupa, postaje horor, sličan onima koji su bili popularni u toj eri.

Prizori iz "Häxan" su među najnapetijim iz doba nemog filma, a nastali su nizom vizuelnih trikova i izvanrednih kostima i šminke.

Zanimljivo je da reditelj sam glumi đavola i sasvim očigledno uživa u toj ulozi.

"Nepodoban za objavljivanje"

Variety je 1923. preneo utiske jednog od malobrojnih gledalaca filma "Häxan", da je ostvarenje "iako predivno, aspolutno nepodobno za javno prikazivanje".

I zaista, Kristensenov film bio je žestoko cenzurisan, naročito zbog realističnih prikaza nasilja i mučenja, blasfemije i skrnavljenja krsta. Iako je bio jedna od najskupljih švedskih produkcija u to vreme, čak je i u svojoj zemlji pretrpeo cenzuru, ali je uprkos tome zasluženo dobio mesto u istoriji filma.

Savremeni osvrt

Na samom kraju filma, Kristensen nudi i psihološku interpretaciju neobičnih pojava koje su prikazane. On izlaže ideju da je ezoterično ponašanje koren imalo u mentalnim poremećajima, koji su demonizovani iz čiste predrasude. Pored toga, film istražuje kako je progon nedužnih, uključujući navodne "veštice" zbog nedokazanih nepočinstava, imao ulogu zaštite same predstave o pobožnosti.

Dramski potencijal ovog filma postao je osnova još jednog horor žanra, koji uključuje "Krik banšija" (1970) i "Znak đavola" reditelja Majkla Armstronga u kom je igrala i proslavljena srpska glumica Olivera Katarina.

Međutim, još više je uticao na savremene horore, a najviše na nastanak "Veštice iz Blera", kvazidokumentarnog ostvarenja iza kog stoji produkcija "Häxan Films".

Reditelji Eduardo Sančez i Danijel Mirik na taj način odali su počast filmu koji ih je očigledno inspirisao.