Odlazak francuskog velikana filma: Preminuo reditelj Žan-Lik Godar
Komentari13/09/2022
-10:41
Legendarni francuski reditelj Žan-Lik Godar preminuo je u 91. godini života, javlja francuski list "Liberation".
U njegovoj biografiji zabeleženi su filmovi kao što su "Do poslednjeg daha", "Alfavil", "Prezir" i mnogi drugi.
Godar važi za jednog od začetnika i najznačajnih predstavnika francuskog Novog talasa i jedna od najuticajnijih ličnosti svetskog filma.
Intelektualac, ideološki opredeljeni umetnik, svojim filmovima često suprotstavljen holivudskim konvencijama. Kao i njegovi savremenici Novog talasa, Godar je kritikovao redovnu "tradiciju kvaliteta" Francuske kinematografije, više naglašavajući veštinu u inovacijama i preferirajući velika dela iz prošlosti za eksperimentisanje.
Mnogi od Godarovih filmova rušili su tabue i granice žanrova. On se često smatra najradikalnijim francuskim režiserom šezdesetih i sedamdesetih.
Godarovi filmovi su inspirisali različite reditelje kao što su Martin Skorseze, Kventin Tarantino, Stiven Soderberg, D. A. Penbejker, Robert Altman, Džim Džarmuš, Vong Kar-Vai, Vim Venders, Bernardo Bertoluči i Pjer Paolo Pazolini.
Rođen je u Parizu 1930. godine, gde je proveo najveći deo života.
Nakon završetka srednje škole u Nionu, pronašao je svoje mesto u intelektualnim krugovima filmofila i postao blizak prijatelj sa Fransoa Trufoom, Klodom Šabrolom i Žakom Rivetom.
Počeo je da piše kritike za francuske filmske magazine, uključujući "Cahiers du Cinema", dok se kao režiser najpre oprobao u kratkim filmovima kojima je počeo da se izdvaja svojim slobodnim i "nenašminkanim" stilom.
Kada je Trufo odustao od ideje o kratkom filmu o mizernom kriminalcu i njegovoj devojci, Godar je poželeo da je pretvori u dugometražni i zatražio njegovu dozvolu za to.
"Do poslednjeg daha" snimljen je na ulicama Pariza 1959. uz minimalnu upotrebu veštačkog osvetljenja i scenarijem koji je pisan po principu dan za dan, postavši na kraju kulturni fenomen i učinivši Žan-Pola Belmonda jednim od najtraženijih francuskih glumaca tog vremena.
Godar je za svoj dugometražni prvenac dobio nagradu za najbolju režiju na Berlinalu i ohrabren, nastavio da niže uspehe.
Godinu za godinom usledili su "Žena je žena", "Živeti svoj život", "Mali vojnik", "Karabinjeri", "Prezir", "Neobična banda", "Udata žena", "Alfavil", "Ludi Pjero", "Muški rod, ženski rod" i "Made in USA".
Do "Made in USA", poslednjeg filma koji je snimio sa bivšom suprugom Anom Karinom pre njihovog razvoda, već je postao glas revolucije svog vremena.
U sedamdesetim, a kasnije i osamdesetim, njegova politička i intelektualna stanovišta polako su postajala manje radikalna, mada je njegov bunt "izbio" u "Kralju Liru".
Na scenu se na velika vrata vratio filmom "U slavu ljubavi" 2001. koji se našao u zvaničnoj selekciji Kanskog festivala, a za film "Socializam" dobio je počasnog Oskara. Kao što su mnogi od njega i očekivali, na dodeli se nije lično pojavio.
Poslednjih godina dobio je nagradu žirija u Kanu za "Zbogom jeziku" (2014), a za "Knjigu slika" (2018) "specijalnu Zlatnu palmu".
Komentari (0)