Letargični encefalitis: Stvarna pandemija koja je inspirisala "bolest spavanja" u Netfliksovoj hit seriji "Sendmen"

Nova serija "Sendmen" već tri nedelje je na samom vrhu najgledanijih tv sadržaja na Netfliksu i osvaja srca publike i kritike kao vrlo uspešna ekranizacija maštovitog stripa Nila Gejmana.

Međutim, manje je poznato da se njena glavna premisa povezuje sa istorijom stvarnog sveta i periodom Prvog svetskog rata u kom se pojavila jedna misteriozna bolest.

Serija koja je zasnovana na istoimenom stripu u glavnoj ulozi imaju Toma Staridža kao Morfeja ("Morpheus" ili "Dream") koji upravlja snovima.

On je odgovoran za stvaranje snova i košmara celog čovečanstva i jedan je od sedmoro Svevremenih, među kojima su su Čežnja, Delirijum, Smrt i Sudbina, od kojih svako obavlja svoju ulogu na ovom i "onom" svetu.

Problem nastaje kada zli Roderik Berdžis zarobi Drima u svetu smrtnika uz pomoć okultnog rituala. Zbog njegove sprečenosti da upravlja snovima, mnogi ljudi bivaju pogođeni misterioznom bolešću.

Morfej je za to vreme zarobljen u ogromnoj staklenoj kugli u Roderikovom podrumu duže od jednog veka, a tokom tog perioda, "bolest spavanja" koja je obuzela ljude, dobija i stručni naziv "letargični encefalitis" (encephalitis lethargica).

Ova bolest koja u Netfliksovoj seriji izaziva iscrpljenost, nesanicu i padanje u komu unije izmišljena. Zapravo je reč o stvarnom oboljenju koje je pogađalo ljude u istom vremenskom periodu u kom se odvija fabula iz "Sendmena".

Šta je letargični encefalitis?

Morfeja je Berdžis u seriji zarobio 1916. godine, u vreme Prvog svetskog rata, u nadi da će primorati Svevremene da mu vrate sina poginulog u bici.

Prvi slučaj letargičnog encefalitisa u stvarnom životu zabeležen je 1917. godine, a pandemija te bolesti koja je trajala sve do 1927. bila je prva svetska zdravstvena kriza koja je bila vezana za bolest centralnog nervnog sistema.

"Letargični encefalitis je neurološki sindrom koji izaziva virus, ali proizvodi niz psihijatrijskih simptoma", objašnjava za Euronews Edvard Šorter, profesor istorije medicine Univerziteta u Torontu.

Bolest je kod pacijenata izazivala simptome depresivnosti i anksioznosti, a u slučaju dužeg bolovanja i simptome slične onima do kojih dovodi Parkinsonova bolest.

profimedia

Karakteristična za letargični encefalitis bila je nepodnošljiva iscrpljenost, koja je pacijente držala zakovanim za krevet, a imala je i visoku stopu smrtnosti od oko dvadeset procenata.

"Ovi virusi napadaju organe. Kovid, na primer, utiče na respiratorne organe, a letargični encefalitis organe centralnog nervnog sistema mozak i kičmenu moždinu", objašnjava Šorter.

Šta je izazvalo letargični encefalitis?

Vreme u kom je nastupila pandemija letargičnog encefalitisa poklopila se Prvim svetskim ratom i još jednom široko rasprostranjenom smrtonosnom bolešću - španskom groznicom.

Da li je to bilo nešto više od puke slučajnosti?

"Deluje da je bila virusnog porekla, ali nije u potpunosti jasno zašto se pojavila baš tada, kao ni koji je njen izazivač. Bilo je gradova u kojima je zabeležen letargični encefalitis, a u kojima nije bilo španske groznice, na primer u Francuskoj", rekao je Šorter.

Iako nije sasvim sigurno koji je njen uzročnik ili eventualna povezanost sa gripom, moguće je da postoji neka veza sa sve većim kretanjima ljudi širom kontinenata, usled konflikta koji se u to vreme odvijao.

Tačno je i da je slučajeva bilo širom sveta - od Evrope do Japana - što je čini istinskom pandemijom.

"Godine 1917. bilo je mnogo međunarodnog putovanja zbog rata, što je bez sumnje bio faktor koji je doprineo njenom širenju", kaže Šorter, iako ističe da nema direktne povezanosti između Prvog svetskog rata i psiholoških simptoma koje su trpeli oboleli.

"Bilo je mnogo psihijatrijskih oboljenja usled ratnih trauma, ali ovo nije bilo povezano s tim", dodao je sagovornik Euronews.

Uprkos tome što pandemija letargičnog encefalitisa trajala punih deset godina, nikad nije razjašnjena, a ni jedna vlada nije aktivno radila na njenom zaustavljanju.

"To je misteriozna bolest. Nejasna je i sada, sto godina kasnije", rekao je Šorter.