Igre 
Neprocenjive vinčanske figure završavaju na aukcijama po svetu - arheolozi upozoravaju na ilegalno iskopavanje i šverc
Komentari22/07/2022
-21:05
Za nekoliko hiljada evra, mogli ste početkom jula da postanete ponosni vlasnik figure koja datira još iz neolita, a geografski vodi poreklo sa vinčanskog lokaliteta Pločnik, u blizini Prokuplja. Ako je verovati aukcijskog kući Sotbi, predmet je 50-ih 60-ih godina prošlog veka došao u privatne ruke, a naredni vlasnik je figuru otkupio početkom 90-ih. Ipak, ostaje nejasno, kako figura nastala nekoliko hiljada godina pre nove ere, sa arheološkog nalazišta dospe do aukcionara.
Miroslav Kočić iz Arheološkog instituta SANU kaže da sve renomirane aukcijske kuće tvrde da proveravaju poreklo svih artefakata i šaljivo dodaje: "Ukoliko zaista verujete u to, imam sjajnu ekonomsku ponudu - da vam prodam Aljasku koju mi je ostavio u amanet moj pradeda nigerijski princ".
"Realnost je da 99,99 odsto artefakata, sa ovih prostora, ne samo iz Srbije nego iz celog regiona, završavaju na Zapadu u aukcijskim kućama kao rezultat ilegalnog uništavanja i iskopavanja arheoloških lokaliteta i šverca artefakata kulturnog nasleđa iz Republike Srbije", priča Kočić koji radi na vinčanskom lokalitetu Belo brdo.
Iz Srpskog arheološkog društva potvrđuju da je put da nešto izađe iz Srbije, zapravo niz krivičnih dela.
"Mora da se iskopa lokalitet, znači da se učini krivično delo neovašćenih arheoloških iskopavanja. Da se ošteti, što je opet još jedno krivično delo, zatim se ljudi bave utajom, pošto to kriju, da bi na kraju neovlašćeno prodavali unutar Srbije ili ilegalno izvezli iz zemlje i onda ulazimo u jedan drugi lanac", navodi Adam Crnobrnja iz Srpskog arheološkog društva.
Problem dokazati poreklo
A taj lanac je međunarodni. Iz Ministarstva kulture kažu da postoje mehanizmi da se ukradena dela vrate, ali je problem dokazati poreklo ili vlasništvo predmeta, jer se do njih dolazi ilegalnim putem.
"Takođe, problem su i predmeti za koje se tvrdi da su izneti iz zemlje pre 1970. godine, imajući u vidu da Konvencija o merama za zabranu i sprečavanje nedozvoljenog uvoza i prenosa svojine kulturnih dobara nije retroaktivna i važi za svaku zemlju od momenta kada je ona ratifikuje, a naša zemlja je Konvenciju ratifikovala 1972. godine", navode iz Ministarstva kulture.
profimedia
Povezane vesti
Čak i kada se povrati oteto, šteta nije uvek nadoknadiva, jer je uništen primarni kontekst, bez koga su to, kako kažu sagovornici, "samo lepi predmeti koji koštaju određenu svotu novca".
"Lokalna zajednica mora da shvati da neko ko ukrade takav predmet poput narukvice ili figurine od zemlje koja nema nikakvu vrednost osim za nas za nauku, on ne krade samo taj predmet, on njima krade hotel, novi put, tri suvenirnice, krade im muzej, krade im bazen, restorane koji tu mogu da budu sagrađeni. Jer u pitanju je otimanje njihovog nasleđa", objašnjava Kočić.
Zato je najvažnije da se ovakve stvari spreče. Dešava se da policija i uhapsi nekoga od počinilaca, ali tužilaštvo kaže "da tu nema dela".
"Problem se javlja u visini štete. Od arheologa često traže, iako nema zvaničnih veštaka, da kažu kolika je šteta načinjena. A krivični zakonik je jako jasan i kaže "bez obzira na visinu štete, podiže se krivična prijava po službenoj dužnosti. To je šest meseci do pet godina... U poslednjih deset godina niko nije osuđen na zatvorsku kaznu", pojašnjava Crnobrnja.
Zvuči paradoksalno, ali jedan od problema je i bogatstvo arheološkog nasleđa. U Srbiji je registrovano više od 20 hiljada arheoloških lokaliteta, od čega samo vinčanskih ima više od 600. A zaposlenih arheologa - 210.
Važno da se zna poreklo predmeta
Boris Srbinovski, vlasnik aukcijske kuće Srbinovski navodi da nije dovoljno da prethodni vlasnik poseduje potvrdu o kupovini da bi se trgovalo nekim predmetom, već da se zna poreklo.
"Kupoprodajni ugovor sa poslednjim vlasnikom ništa ne govori o poreklu samog artefakta. Ne mogu da prihvatim činjenicu da svetske aukcijske kuće, poput Sotbija i Kristija nemaju dovoljno stručnjake za procenu autenzičnosti, ali i porekla. Očigledno da tu postoji praznina koju koriste oni koji se bave švercom", naveo je Srbinovski za Euronws Srbija.
Povezane vesti
Upitan kako aukcijske kuće proveravaju autentičnost artefakata, on je rekao da za umetničke slike i skulpture postoje stručnjaci u Srbiji koji utvrđuju autetičnost vizuelno, ali i putem hemijske analize, što je za vredne slike nedovoljno.
"U Srbiji nemamo instituciju koja bi se mogla baviti utvrđivanjem starosti. To daje mogućnost mnogima koji uspešno urade falsifikat da dođu do više sredstava. U svetskim kućama je drugačije. Oni imaju jednog stručnjaka koji je zadužen za dva, tri slikara. Kod nas to ne postoji. Jedan istoričar umetnosti poznaje kompletno slikarstvo 18. i 19. veka, što je nedovoljno. Što se porekla tiče svako delo (likovno ili arheologija) treba da ima provenijenciju", naveo je on.
Srbinovski podseća da ne postoje aukcijske kuće koje se bave trgovinom arheološka predmete, te da je to razlog zašto se predmeti prenose u inostranstvo.
Povezane vesti
Uništavanje lokaliteta
Često se zbog gradnje uništavaju arheološki lokaliteti. Takav je primer sa vinčanskim naseljem na Banjici, koje je staro više od 5.000 godina. Građevinski radovi su zaustavljeni, ali je napravljena neprocenjiva šteta. Mesto i dalje izgleda kao gradilište. Na lokalitetu se vide ostaci arheoloških objekata, kuća iz neolotskog perioda.
Milorad Ignjatović iz Muzeja grada Beograda kaže da se na lokalitetu nalaze ostaci vinčanske kulture.
"Šteta je neprocenjiva, jer se ne može vratiti i istražiti kontekst nalaza. Može sada da se sakupi ono što ima u zemlji, ali ti nalazi su manje vredni", rekao je on.
Nalazište na Banjici je otkiveno 50- tih godina, 60- tih ima status kulturnog dobra i ovo nije prvi put da je ugroženo. Ko je za to odgovoran - muzej, inspekcija, MUP, Zavod za zaštitu spomenika Ignjatović kaže da se odgovornost ne može tražiti u institucijama.
"Ne možete biti stalno na terenu i voditi računa da li će neko da gradi nelegalno objekat. Ne može da se dobije dozvola za gradnju na ovom lokalitetu", rekao je on i dodao da je plan da se napravi Arheološki park na tom mestu.
Prijava da se nešto radi na lokalitetu na Banjici stigla je od građana, pokrenute su procedure i radovi su zaustavljeni. Međutim, šteta je već naneta i ne može se nadoknaditi.
Preporuka za vas
Komentari (0)