Osam zanimljivih činjenica o Rembrantovoj "Noćnoj straži"

Rembrantova "Noćna straža" važi za jednu od najpoznatijih slika na svetu i čuva se u Rajksmuzeumu u Amsterdamu. 

Ovo remek-delo Rembrant je naslikao oko 1642. godine u monumentalnim dimenzijama - 363 sa 437 centimetara uoči posete francuske kraljice Marije Mediči. Slika prikazuje musketare amsterdamske gradske straže i njihovog zapovednika Frensisa Baninga Kuka.

Predstavljamo vam neke od manje poznatih činjenica o ovom legendarnom umetničkom delu.

"Noćna straža" uopšte nije noćna

Četiri veka ostavila su trag na površini slike u vidu prljavštine, zbog koje su istoričari umetnosti verovali da je Rembrant oslikao noćnu scenu.

Međutim, tokom napada jednog vandala 1911, koji je nožem želeo da pobode dragoceno platno, uklonjeno je nešto prašine i ispostavilo se da je reč o dnevnoj sceni. 

Četrdsetih godina urađena je kompletna restauracija, ali je "nadimak" ostao.

Tanjug AP/Peter Dejong

Inače, zvanični naziv slike je "Četa kapetana Fransa Baninka Koka i poručnika Vilem van Rujtenburha se sprema za polazak"

Slika nije bila skupa (prema današnjim standardima)

Rembrant je za ovo delo dobio platu u iznosu od 1.600 guldena, što je ekvivlentno današnjim 726 evra. Istini za volju, tada su radnici nedeljno zarađivali samo 6,50 guldena, tako da se može reći da je Rembrant bio bogat čovek.

"Noćna straža" donela je Rembrantu veliki uspeh

Rembrant je zahvaljujući ovoj slici postao prava zvezda, ali je nedugo nakon njenog završetka, značajno smanjio svoju godišnju produkciju slika. 

profimedia

Može se reći i da mu je bogatstvo "udarilo u glavu", budući da je trošio mnogo novca na umetnička dela i ubrzo je počeo da se zadužuje. To se poklopilo i sa drugim nevoljama - njegova voljena Saskija umrla je iste godine kada je slika završena, a njihov sin Titus 1668.

Devojčica na slici je maskota čete

Istoričari umetnosti dugo su razmatrali ko je devojčica koja se vidi u pozadini slike. Ipak, jasno je da je njeno prisustvo važno, budući da ju je umetnik predstavio kao da sija u masi.

Uz nju vidimo i mrtvu kokošku sa nogama okrenutim nagore, vrećicu sa barutom i oružje, što su simboli teške konjice arkebuzira, koji su za sebe i poručili ovu sliku.

Može se reći da ju je Rembrant zamislio kao maskotu čete.

Slikar se pojavljuje na "Noćnoj straži"

Usred slike, iza čoveka u zelenom i stražara sa metalnim šlemom, vidi se deo glave čoveka sa beretkom, a veruje se da je reč o samom Rembrantu. On je umeo da na svoje slike doda svoje autoportrete.

Slika je bila veća, ali je skraćena

"Noćna straža" je 1715. premeštena iz velike dvorane zgrade "Kloveniersdoelen" u Amsterdamu, gde su se okupljali arbukeziri, u Gradsku kuću. Međutim, slika je morala da se skrati sa tri strane, kako bi prošla kroz vrata zgrade, a njeni ostaci nisu sačuvani.

Vandali su je napadali više puta

Pored pomenutog vandalskog čina iz 1911, slika je napadana još dva puta. Tako se 14. septembra 1975. našla na meti jednog pedagoga, koji je verovao da je njegova misija da uništi "Noćnu stražu" i nakon njegovog napada nožem, stavljena je pod nadzor.

Tanjug AP/Rijksmuseum/Photo via AP

Međutim, u aprilu 1990. jedan nezaposleni Holanđanin je u znak protesta posuo sliku sumpornom kiselinom. Srećom, konzervatori su uspeli da poprave štetu posle svakog nasrtaja vandala.

Sliku godišnje vidi 2,2 miliona ljudi

Noćna straža privuče 2,2 miliona posetilaca godišnje u Rejksmuzeum, ali zapravo ne pripada tom muzeju. Ona je pozajmljena iz Muzeja Amasterdama, ali je tu na stalnoj adresi.