Kovačević: Uradio sam u karijeri više nego što sam očekivao

Scenarista i reditelj Dušan Kovačević smatra da je u karijeri uradio više nego što je očekivao, nije zadovoljan kako su regulisana autorska prava oko "Maratonaca" i drugih njegovih filmova, a ističe i da nije pogrešio što se klonio rada za televiziju.

"Da sam u životu uradio više nego što sam očekivao i manje nego što sam mogao - to je otprilike definicija mog celokupnog rada"; rekao je Kovačević povodom dobijanja nagrade "Aleksandar Lifka".

Nagrada za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji uručena je Kovačeviću, scenaristi kultnih filmova kao što su "Ko to tamo peva", "Maratonci trče počasni krug", odnosno reditelju "Balkanskog špijuna" i "Profesionalca", u subotu uveče na otvaranju Festival evropskog filma na Paliću.

"Imao sam sreće i pomalo dara da napravim neke filmove koji su napunili 40 i više godina i koji se vrte bez prestanka sa reprezentativnom generacijom glumaca", kazao je Kovačević za Tanjug.

Navodi da je tokom poluvekovne karijere sarađivao kao scenarista sa brojnim domaćim rediteljima, ali i stranim producentima, kao u slučaju "Andergraunda" Emira Kusturice, i ističe da je "uradio nešto čime bi mogao biti zadovoljan".

"A to što nisam uradio su objektivne okolnosti u kojima smo živeli. Svako od nas je izgubio neke dragocene godine, čak može se reći i decenije u ovim užasima koje smo proživljavali", napomenuo je.

"Za Maratonce - simbolična para"

Upitan da prokomentariše nedavno pojavljivanje čitavih "Maratonaca" reditelja Slobodana Šijana, uz besprekoran kvalitet slike, boja i zvuka, na jutjub kanalu producentske kuće Centar film, Kovačević je rekao da je "to pitanje autorskih prava koja kod nas nisu regulisana i jednog dana moraće da se vrate".

"Iz tog vremena kada sam radio te filmove bili su takozvani tipski ugovori. Potpisivao sam to, bio je to preduslov da uopšte radite i nikad se to nije promenilo", naveo je Kovačević.

Prema njegovim rečima, film je u početku u socijalističkoj Jugoslaviji mogao biti prikazan samo na državnoj televiziji, ali kasnije su se pojavili privatni emiteri "koji su zloupotrebljavali vašu nemogućnost da se zaštitite".

Kovačević je dodao da je za "Maratonce" i ostale filmove tada "dobio neku simbolično paru za scenario i nikad ništa više".

"To je otprilike kao narodna umotvorina. To je neko nešto radio, taj čovek je relativno živ, ali nas nije briga uopšte što je to njegovo vlasništvo. To je kao da sutra neko može da vam ukrade stan ili kuću, a vi nemate pravo na to jer je proglašeno za kolektivno dobro", ocenio je Kovačević.

Prema njegovim rečima, dok se ne reše takva pitanja u Zakonu o autorskim pravima, "to će biti Eldorado za divljanje".

"Neki put kad mi neko kaže da je gledao negde neki moj film, ja se i ne obradujem. Znam da je neko na njemu zaradio. A najgore u celoj priči, ti filmovi se seku i skrnave. Em vas kradu, em vam to što ste uradili kvare", rekao je Kovačević.

"Televizija će pojesti jako darovite"

Na konferenciji za novinare u subotu na Paliću Kovačević je primetio, između ostalog, da danas prisustvujemo "velikoj ekspanziji i produkciji svega i svačega", i da pre svega misli na televiziju "koja će pojesti jako darovite ljude".

Upitan da li zbog takvog stava o televiziji ni na početku karijere nije radio serije, Kovačević je rekao da je znao stvaraoce poput Novaka Novaka ili Radivoja Lole Ðukića "koji su ušli u taj svet i nisu nikad izašli".

"Vi se sećate šta je značila jedna epizoda ili serija koju je Ðukić radio? Od toga nije ostalo skoro ništa", naveo je Kovačević.

Prema njegovom mišljenju, televizija je "veliki potrošač ljudskog dara i života, nemilosrdna je i ima moć da stvara i uništava ljude".

"Ja sam se plašio toga. Zbog same činjenice da nemam živaca i vremena da sedim i pišem 100 epizoda nečega. Nisam pogrešio", zaključio je Kovačević.