Igre 
Preminula slikarka Paula Rego: Odlazak superjunakinje borbe za prava žena
Komentari09/06/2022
-21:49
Paula Regu, slikarka, vajarka i aktivistkinja za ljudska prava, preminula je u svom domu u Londonu 8. juna u 88. godini života.
Prema saopštenju koje je objavila njena galerija "Viktorija Miro", umetnica je kratko bolovala.
"Paula je bila neustrašiva umetnica koja je oslikavala život i svet bez zadrške, za viši cilj i za promenu. Ponosni smo što je galerija promovisala i slavila njen rad u poslednjim godinama njenog života. Igubili smo veliku umetnicu", stoji u saopštenju koje je preneo ArtNet.
Regu je postala poznata po mračnim prizorima u kojima je neretko metaforično opisivala političke teme. Borila se za prava žena i reproduktivnu slobodu.
Počela je da crta kada je imala samo četiri godine i uživala u karijeri dugoj šezdeset godina, ali je pažnju javnosti privukla tek u poznim godinama života.
Na ovogodišnjem Bijenalu u Veneciji cela jedna soba posvećena je njenim slikama i skulpturama.
"Izuzetno sam tužna zbog smrti izuzetne umetnice Pole Regu. Tokom celog života je neumorno i beskompromisno radila na kompleksnim temama, kao što su sloboda govora, prava žena, prava na abortus i osuđivala konzervativnu i reakcionarsku politiku. Njen doprinos prevazilazi svet umetnosti: ona je bila uzor celoj generaciji žena koje su se na nju ugledale kao na primer neustrašive umetnice, koja se nikad nije plašila da izrazi svoja uverenja", napisala je u poruci za ArtNet kustoskinja ovogodišnjeg Bijenala Sesilija Alemani.
Povezane vesti
Pravda u slikama
Paula Regu rođena je u Lisabonu 1935, tri godine nakon što je diktator Salazar došao na vlast. Bila je jedinica koju su roditelji obožavali, a njen otac vatreni protivnik režima, koji joj je usadio političku svest i "senzor" za nepravdu i nasilje, naročito prema ženama. Salazarova vlast, naročito sistematska mučenja neistomišljenika, tajna policija i pritvori bez suđenja, u njoj su probudili bes, koji je godinama iskaljivala kroz umetnost.
Već u petnaestoj godini naslikala je "Ispitivanje", svoju viziju mučenja. Deset godina kasnije naslikala je „Salazar povraća svoju domovinu“ i to dok je još živela u Portugaliji. Nije se plašila vlasti, ali odbija ideju da je to bio znak neke hrabrosti.
"Za svaku sliku potrebna je hrabrost. Svi umetnici su hrabri", govorila je ona.
U 19. godini dok je studirala na Slejdu u Londonu, zaljubila se u šarmantnog kolegu Viktora Vilinga, za kog će se kasnije udati i dobiti troje dece.
Njihova veza bila je turbulentna i složena, prepuna neverstva s obe strane, a jedan njihov ljubavni trougao predstavila je u slici iz 1981. "Crveni majmun nudi medvedu otrovnu golubicu". Viling je umro 1988. od multiple skleroze, s kojom su se zajedno borili više od 20 godina.
Povezane vesti
Direktor Tejt muzeja Aleks Farkuharson u predgovoru za katalog izložbe kaže da je ona "revoluvionalizovala način na koji su ženski životi i priče predstavljani u vizuelnoj formi". I zaista, nakon što je još kao tinejdžerka pročitala "Drugi pol" Simon de Bovoar, žene, njihov užitak i patnja, trijumfi i osude, uvek su se nalazili u njenom fokusu.
Povezane vesti
"Pokušavam da za žene dobijem pravdu... barem u slikama. I osvetu...", kaže umetnica.
Kada je propao referendum u Portugaliji za legalizaciju abortusa napravila je seriju pastela, s ciljem da istakne "strah, bol i opasnost od ilegalnih abortusa, kojima su očajne žene pribegavale. Vrlo je pogrešno kriminalizovati žene povrh svega ostalog", smatra ona.
Ta serija slika bila je toliko moćna, da se smatra ključnom za uspeh drugog referenduma kojim su konačno legalizovani abortusi 2007. godine.
Robin Hud među slikarkama
Poznata je po tome što je koristila priče i bajke kao inspiraciju za svoja dela, među kojima su i Petar Pan i Džejn Ejr. U njenim slikama mogu se preponzati narativi iz romana Džonatana Svifta i bajki Braće Grim, baš kao i uticaji Fransiska Goje, Dijega Velaskeza i Džejmsa Ensora, koji je bio jedan od njenih omiljenih slikara.
"Uvek sam uživala u stvarima koje ne bi trebalo da se smatraju umetnošću. Ima mnogo snobizma zbog kog dolazi do cenzure. Na primer, uvek su mi se dopadali crtani filmovi i Diznijevi filmovi", rekla je jednom Regu za BBC.
Za nju nije bilo razlike između "visoke i pop kulture, jer je tako nešto smatrala kreativnim ograničenjem.
Ona je živela za svoj posao i uspela da dođe u društvo velikana, među kojima su bili Dejvid Hokni i Frank Auerbah, kada je šezdesetih izlagala u okviru takozvane Londonske grupe, ali je uspela da se ostvari i u ulozi majke.
"Pedesetih godina smatralo se da žene ne mogu da budu umetice. Žene su bile partnerke i podrška svojim muževima umetnicima. Ja nisam bila jedna od tih. Želela sam da budem u klubu velikih momaka, velikih slikara kojima sam se divila, baš kao što sam uvek želela da budem Robin Hud, a ne ledi Marijen. Šta više, imala sam kostim Robina Huda", govorila je umetnica.
Komentari (0)