Glumac Nebojša Ilić: Serija "Zbornica" ima potencijal da postane franšiza

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je glumac Nebojša Ilić koji je govorio o svojoj autorskoj seriji "Zbornica", čiji je prikazivanje počelo nedavno.

Ilić je rekao da trenutno u Srbiji postoji "ogromna proizvodnja serija", među kojima ima dosta franšiza iz drugih zemalja koje se "prepisuju, prevode i uobličavaju u nekakve naše proizvode".

"Palo mi je na pamet da li bi mi mogli da izmislimo neku franšizu koju bi možda neko drugi mogao kasnije da koristi? Nešto što je opšte, prostor sa puno učesnika. Meni je škola uvek bilo neko takvo mesto, gde se roje deca, odrasli, nešto jako uzbudljivo se dešava svaki dan. Škola je dobar uzorak za društvo gde se prelama dosta toga i dosta se vidi", rekao je Ilić.

Prema njegovim rečima, to mu se sve zajedno činilo "potentnim za dugotrajnu seriju".

"Nadam se da smo našli konac koji para ceo džemper. Kada sam razgovarao sa prijateljem (glumcom i producentom) Dejanom Lutkićem i (scenaristom) Vladom Ðurđevićem njima se dopalo i nastavili smo da razrađujemo", rekao je Ilić.

"Zbornica" liči na naš ukus i humor i raduje se i sledećoj sezoni, pošto su autori imali vremena da vide stvari koje su uspešne i one koje treba popraviti, dodao je Ilić.

Rekavši da njegov direktor Boža "ima svoj jmbg" kao pokvaren, alav, jako drag i beskrupulozan lik kome je "svejedno da li će biti direktor škole ili nekog preduzeća", Ilić je dodao da mu je pripremajući se za ulogu "negde u glavi bio Bora Šnajder (pisca) Ace Popovića, kao lik koji baš svuda može da bude direktor".

Tanjug/Dragan Kujundžić

Ilić je ocenio da nepretencioznost osvaja publiku, jer je komunikativnije, dok pretenciozno često propadne jer se mora jako potruditi da ne ispadne banalno.

Upitan kako vidi budućnost pozorišta, nakon pandemijskih i tehnoloških iskušenja, Ilić je rekao da se "ne brine, preživeće sve vekove, kao nešto što je najžilavije što postoji na ovom svetu i nekoliko hiljada godina traje".

"Misli su kad se pojavio film da će to biti smrt pozorišta, pa televizija, 3D film... Ali nijedan film nije trodimenzionalan, koliko je pozorište. Čovek je tu pred nama, sve se dešava taj čas. To je osnovna potreba da slušamo i gledamo uživo priču, da se poistovećujemo sa tim likovima da odživimo neke njihove života, brinemo se za njih, čekamo kraj kako će se razrešiti", ocenio je glumac.