Igre 
Od Konstrakte do Miroslavljevog jevanđelja: 7 događaja koji su uzdrmali srpsku kulturnu scenu
Komentari02/05/2022
-22:28
"Trudićemo se da nas predstavimo u najboljem svetlu", poručila je Ana Đurić Konstrakta, srpska predstavnica na muzičkom takmičenju Pesma Evrovizije, prilikom svečanog ispraćaja u Torino.
Konstrakta je upravo sa pesmom "In Corpore Sano" i nastupom na ovogodišnjem izboru predstavnika Srbije za najveće muzičko takmičenje na starom kontinentu možda i najveći (najsvetliji) bljesak na srpskoj kulturnoj sceni u skorije vreme.
Nema sumnje da je pesma "In Corpore Sano" već postala svojevrsni fenomen i da će se o našem nacionalnom predstavniku 2022. za Evroviziju još dugo pričati. Malo ko se nije oglasio i dao svoje viđenje pesme, a stihovi "Nemam knjižicu", "Umetnica mora biti zdrava", "Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl" ili "I šta ćemo sad" citiraju se u svakodnevnim razgovorima, baš kao i omiljene replike iz domaćih filmova.
Psiholog Dragan Ilić gostujući u Euronews veče kazao je da smatra da je Konstrakta napravila malu revoluciju i postavila mnoge stvari na preispitivanje.
Tanjug/Miloš Milivojević
Ono što je sigurno - niko nije ostao ravnodušan, i to je verovatno najbolje što se jednom autoru može dogoditi. Osim "bure" koju je izazvala predstavnica Srbije na Evrosongu, u poslednjem periodu još šest vesti iz oblasti kulture odjeknulo je u domaćoj javnosti, ali i šire.
Na kulturnoj mapi ove godine reklo bi se ponajviše sija Novi Sad, koji je 13. januara zvanično preuzeo titulu Evropske prestonice kulture.
Prestonica kulture 2022 - Za nove mostove
Simbolično, Doček 7530 doneo je svojevrsnu proslavu koja je pomerila granice i stavila taj drugi po veličini grad u Srbiji u centar evropskog kulturnog života.
Povezane vesti
Centralni događaj svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture odigrao se 13. januar, simbolično u 20 sati 22 minuta, kada je izvedena proslava `Zeniteum :: 2022` reditelja Dragana Živadinova na jednom od glavnih gradskih bulevara, koja je kroz umetnost slavila velika imena srpske nauke - Milevu Marić Anštajn i Milutina Milankovića".
Pod krilaticom "Za nove mostove" i osam programskih lukova, tokom titularne godine najavljeno je da će se predstaviti 4.000 umetnika iz celog sveta, a da će publika u Novom Sadu biti u prilici da prisustvuje i učestvuje u više od 1.500 događaja.
Iskustva srpske Atine sigurno će biti od koristi i kolegama iz Čačka, gradu koji će se 2023. predstaviti kao prva nacionalna prestonice kulture.
Predak iz Lepenskog vira koji ume da uzvrati osmehom
U najboljem svetlu Srbiju je nedavno predstavio i praistorijski čovek iz Lepenskog vira.
U pitanju je jedinstveni projekat srpskih naučnika i inženjera koji su u virtuelnom svetu "oživeli" lik 10.000 godina starog čoveka iz Lepenskog vira, a koji je premijerno predstavljen posetiocima Paviljona Srbije na Svetskoj izložbi u Dubaiju.
Ova drevna ličnost, koju je sedamdesetih godina prošlog veka u oblasti Đerdapa pronašao čuveni arheolog Dragoslav Srejović, uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije razvijene u Srbiji, dobila je svoju biokinetičku verziju koja može da oponaša mimiku svojih "sagovornika".
Promo
Grupa naučnika i inovatora iz Srbije na čelu sa prof. dr Sofijom Stefanović prvo je na bazi analize iskopanih kostiju uradila realističan 3D model lobanje praistorijskog čoveka, a potom je uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije - koju je razvila domaća gejming kompanija "3lateral" iz Novog Sada (deo "Epic games") i Unreal Engine-a softvera - praistorijski čovek virtuleno i "oživeo".
Povezane vesti
Predak iz Lepenskog vira skrenuo je ogromnu pažnju svetske i domaće javnosti, a "bliskom susretu" sa njim imaju priliku do 18. maja da se nadaju posetioci u Digitalnom kulturnom centru u Leskovcu.
Korak ka ostvarenju vizije i onoga što treba da predstavlja lokalitet Vinča Belo brdo
Iz okeana preplavljenog lošim vestima, nedavno je "izronila" dobra vest koja je potom, takođe, bljesnula na domaćoj kulturnoj sceni, ali i šire. Ove 2022, naime, kao da se konačno pokrenulo sa "mrtve tačke" i pitajne arheološkog nalazišta Vinča Belo brdo, koje je godinama bilo zanemarivano, počelo rešavati.
Sanacija klizišta već decenijama je predstavljala prvu veliku prepreku koju je potrebno premositi ka viziji onoga što lokalitet Vinča Belo brdo treba da postane - a to je centar arheoloških istraživanja i širenja znanja o neolitu i praistoriji.
Povezane vesti
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Dok se očekuje realizacija prve faze stabilizacije tla, radi na eksproprijaciji zemljišta i rešava pitanje nelegalnih objekata, raspisan je Međunarodni konkurs za arheološko-urbanističko rešenje budućeg arheološkog parka Belo brdo (rok je 8. avgust), kako bi jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi postalo svetski prepoznato kao mesto promocije nauke i inspiracije za novu generaciju inovatora.
"Očekujemo rešenje za dve vrlo važne zgrade. Jedna je Centar za posetioce sa pripadajućom zelenom površinom, a drugo je Naučno-istraživački centar za proučavanje neolita", rekla je Bojana Višekruna, savetnica predsednice tehničke Vlade za kreativne industrije i turizam.
Vinča arhiva
Vinča Belo brdo, nadomak današnjeg Beograda, pre sedam milenijuma bila je metropola neolitske Evrope, trgovački centar, mesto razmena ideja i robe, centar razvoja poljoprivrede i vrhunskog zanatstva koji je "iznedrio" i prve tehnološke revolucije i prve gradove. Stoga ne čudi što je Vinča prepoznata kao dragulj civilizacije.
Novi dom Beogradske filharmonije
Višedecenijski san Beogradske filhamornije i dugogodišnjeg direktorka te institucije Ivana Tasovca, ali i svih umetnika i poklonika kvalitetne muzike, naime, sve je izvesnije da će postati stvarnost budući da je izabran pobednik međunarodnog konkursa za arhitektonsko idejno rešenje buduće Koncertne dvorane vodećeg orkestra u regionu.
FoNet/Beogradska filharmonija
Pobednik je tim projektnog studija Amanda Levete Architects (AL_A) iz Londona, a planirana lokacija objekta je na Novom Beogradu pored Palate Srbije, u Bloku 13.
FoNet/Beogradska filharmonija
Koncertna dvorana Beogradske filharmonije imaće četiri glavne prostorne celine - veliku dvoranu za koncerte, salu za resitale, kreativni centar i podijum - svaki sa drugačijim karakterom, slaveći različite muzičke žanrove, privlačući različitu publiku i podstičući različite aktivnosti.
Sa više prostorija za izvođenje, održavanje proba i kreativni rad, uključujući simfonijsku koncertnu salu sa 1.600 mesta, dvorana će biti prva te vrste na Balkanu i, kako se očekuje, postati novi simbol Beograda i Srbije i tačka susreta celoga sveta.
"Stražar" se vratio kući, ali "u prtljagu"
Vest da su carinici na aerodromu "Nikola Tesla" pronašli sliku Paje Jovanovića "Stražar" u prtljagu Beograđanina, koji je pokušao da ovo vredno umetničko delo unese u zemlju bez prijavljivanja, ispraćena je sa mnogo pompe budući da se iza ove vesti odmotala prava detektivska priča.
Misterizoni putnik koji je 15. jula prošle godine sleteo iz Beča u Beograd, ispostavilo se da je sekretar za komunalne i stambene poslove Grada Beograda Nikola Kovačević koji je sliku za oko 140.000 evra kupio na aukciji u bečkom "Doroteumu". Kovačević sve vreme tvrdi da nije pokušao da sakrije sliku i na saslušanju u Privrednom sudu u Beogradu ovog marta je objasnio da je želeo upravo suprotno - da prijavi kulturno dobro.
U međuvremenu je javnost saznala da je Muzej grada Beograda bio zanteresovan za "Stražara", pa je zamoljena jedna austrijska kompanija koja posluje u Beogradu da učestvuje na aukciji i pokuša da kupi sliku, a potom je pokloni beogradskom muzeju. Novac koji je kompanija bila spremna da ponudi, navodno 50.000 evra, ispostavilo se nedovoljnim jer je i na ovoj aukciji Paja Jovanović "iznenadio".
Uprava Carina
Da će slika ipak završiti u muzeju, izrazile su nade direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković i to rečima da ne znači da Kovačević ne može da pokloni ili pozajmi sliku muzeju, i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković koja je kazala da, prema njenim saznanjima, kupac i ima nameru da sliku pokloni Srbiji, ali da će ministarstvo na čijem je čelu odrediti kom muzeju će "Stražar" biti poklonjen.
"Stražar" je samo jedno od umetničkih dela koje je iznova pokrenulo pitanje potrebe posebnog fonda za otkup vrednih umetnina i srpskog kulturnog nasleđa na aukcijama i njihovog povratka u maticu.
Miroslavljevo jevanđelje "pod lupom"
Zainteresovana javnost pomno prati i informacije o tome u kakvom se stanju nalazi Miroslavljevo jevanđelje i šta će utvrditi nezavisna i stručna komisija, koju je formiralo Ministarstvo kulture i informisanja.
"Po prijemu digitalnog materijala, na kome su konstanovane određene promene, Ministarstvo kulture i informisanja će formirati nezavisnu, stručnu komisiju, koja će na kraju procesa konstatovati stanje u kom se nalazi najstariji srpski ćirilični rukopis. Na bazi ovog izveštaja biće utvrđeni dalji koraci u cilju vraćanja dokumenta u najbolje moguće stanje i eventualnu prevencije od bilo kojih oštećenja, a o svemu će javnost biti blagovremeno obaveštena", saopšteno je iz Vlajkovićeve 3.
Prethodo su Veljko Topalović, jedan od priređivača fototipije Miroslavljevog jevanđelja u izdanju AIZ Dosije i JP Službeni list, i Boško Savković, autor dokumentarnog serijala o istorijatu jedne od najvrednijih relikvija "U početku beše reč", izneli tvrdnje da su pomešane druga i 14 strana Miroslavljevog jevanđelja prilikom konzervacije i prepovezivanja 1998-1999, te optužili nadležne za zaveru ćutanja o skrnavljenju.
Wikipedia/prince Miroslav
Miroslavljevo jevanđenje je najstariji srpski ćirilični rukopis, potiče iz druge polovine 12. veka, koji je 1979. godine proglašeno za kulturno dobro od izuzetnog značaja, a 2005. upisan na Uneskovu listu Pamćenje sveta. Zapis na poslednjem listu govori da je Miroslavljevo jevanđelje poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, a po sastavu je bogoslužbena knjiga u kojoj su tekstovi raspoređeni prema čitanjima u toku crkvene godine.
Sredinom 19. veka, Miroslavljevo jevanđelje je ostalo bez 166. lista, pošto je arhiepiskop i naučnik Porfirije Uspenski istrgao taj list i poneo ga sa Hilandara, sa sobom. Oktobra 2019. je potpisan sporazumom između Rusije i Srbije o vraćanju 166. lista iz Sankt Peterburga, a zauzvrat bi bile vraćene slike ruskog umetnika Nikolaja Reriha koje su u Narodnom muzeju u Beogradu.
Preporuka za vas
Komentari (0)