Kako je film "CODA" od festivala alternativnih ostvarenja stigao do Oskara
Komentari28/03/2022
-20:23
Na prvi pogled, odluka Akademije filmskih umetnosti i nauke da Oskar 2022. u glavnoj kategoriji dobije film "CODA", umesto favorita "Pasje šape", koji je dobio čak 13 nominacija, deluje neočekivano.
Sama premisa filma je vrlo jednostavna i čak predvidljiva. I njegova rediteljka Šan Heder priznaje da je njeno ostvarenje "jednostavna priča o porodičnoj dinamici".
"Želela sam da prikažem komplikovanu porodicu koja deluje realno", rekla je ona u nedavnom intervjuu za Variety.
Ali ono što je ovom filmu donelo najprestižniju filmsku nagradu nije kompleksnost priče, niti njeni specijalni efekti, nego revolucionarnost njegove postavke - ovo je prvi put u istoriji Holivuda da se priča bavi svakodnevicom gluvonemih ljudi.
Autentičnost takve postavke prepoznao je i žiri drugih prestižnih priznanja kao što su nagrade udruženja kritičara, producenata i glumaca, a "CODA" je na posletku odneo pobedu u sve tri kategorije u kojima je bio u trci za Oskara: za najbolji film, najboljeg sporednog glumca i najbolji adaptirani scenario.
"Dete gluvonemih odraslih"
Naziv filma "CODA" skraćenica je od izraza "dete gluvonemih odraslih" (Child of Deaf Adults), ali je na engleskom takođe i izraz za zaključni deo muzičke kompozicije, što nije slučajno.
Naime, priča prati Rubi, mladu ženu koja jedina u svojoj porodici ima čulo sluha, ali i izuzetan muzički talenat i želju da studira na prestižnom Berkli koledžu.
Međutim, njeni roditelji, koji se bave ribolovom, oslanjaju se u mnogome na svoju ćerku i Rubi je prinuđena da donese teške izbore.
U filmu je glavna uloga poverena mladoj glumici Emili Džouns, dok njenu filmsku porodicu igraju Marlin Metlin, Troj Kotsur i Danijel Duran, koji su i u stvarnom životu gluvonemi.
To je i glavna razlika u odnosu na originalni francuski film "La Famille Belier", na osnovu kog je snimljeno ostvarenje "CODA". Naime, u originalu uloge su tumačili glumci koji inače nemaju problem sa čulom sluha, ali američka rediteljka težila je autentičnosti.
Zato je najpre angažovala Metlin, glumicu koja je ušla u istoriju kao prva gluvonema osoba koja je dobila Oskara, za ulogu Rubine majke, dok je Džouns devet meseci učila glasovni jezik, kako bi se sporazumevala sa svojim kolegama.
"Šan je ove likove stavila u središte i to je deo privlačnosti ovog filma; publika to nikad nije videla, a ovaj film ispunjava žeđ ljudi za nečim novim", ocenila je Metlin, koja je svog Oskara dobila za film "Deca manjeg boga" 1987.
Kada je jedan od finansijera filma tražio je da njenog filmskog muža glumi neka velika filmska zvezda, Metlin je pretila da će dati otkaz i uloga je na kraju pripala Kotsuru, koji je na kraju postao prvi gluvonemi muškarac nagrađen Oskarom.
"Ovo je naš trenutak"
Troj Kotsur, poznat po izvanrednim improvizacijama, održao je jedan od najemotivnijih govora na 94. dodeli Oskara.
On se zahvalio svojoj porodici i rediteljki filma, pokazavši znakovnim jezikom da je ona "spojila svet gluvonemih i svet onih koji čuju".
"Ti si naš most i tvoje će ime zauvek stajati na tom mostu", rekao je glumac.
On je svoju pobedu posvetio zajednici gluvonemih, zajednici filma "CODA" i zajednici ljudi sa invaliditetom, rekavši: "Ovo je naš trenutak".
U najboljem ostvarenju 94. dodele Oskara Kotsur igra Frenka Rosija, koji pokušava da razume svoju ćerku i njen san o pevanju.
Međutim, on je već imao izvanrednu karijeru na sceni i filmu, uprkos sistematskim ograničenjima koja postoje u industriji.
"Da je Troj osoba koja može da čuje i govori, njegova zvezda bi se uzdigla pre mnogo, mnogo godina", rekao je svojevremeno njegov kolega Dejvid Kers.
Kotsur je rođen gluvonem, a studirao je glumu na Galode univerzitetu u Vašingtonu.
Na Brodveju je izvodio "Tonijem" nagrađenu predstavu "Big River: The Adventures of Huckleberry Finn", a u Los Anđelesu nastupao sa Vest teatrom gluvonemih, gde je predvodio predstave kao što su "Sirano", "Naš grad" i Tramvaj zvani želja".
Manje je poznato da je igrao u seriji "Mandalorijanac", gde je razvio izmišljeni znakovni jezik za nomadska plemena planete Tatuin.
Inače je za NPR ispričao da se u glumu zaljubio gledajući "Ratove zvezda" sedamdesetih.
"Gledao sam ih iznova i iznova i nadao se da ću jednog dana i ja snimiti film", rekao je glumac.
Prvi film striming servisa nagrađen glavnom nagradom
Film "CODA" je premijerno prikazan na Filmskom festivalu Sandens prošle godine, a Apple kompanija otkupila je prava na distribuciju tog ostvarenja za 25 miliona dolara, što je najviši iznos ponuđen za neko ostvarenje sa tog festivala u njegovoj istoriji.
Rizik se isplatio, budući da je zahvaljujući tom potezu, Apple + postao prvi striming servis koji je osvojio glavnu nagradu Akadamije filmskih umetnosti i nauka.
On je tako za samo tri godine postojanja pretekao Netfliks, koji je godinama "pripremao teren" na Oskarima za trenutak da striming servisi stanu rame uz rame sa klasičnim filmskim studijima.
To je trenutak koji se odavno predviđa u filmskoj industriji, budući da je pandemija kovida 19 i zatvaranje bioskopa širom sveta u okviru epidemioloških mera, dovelo do rasta popularnosti striming servisa, ali i njihovog sve većeg uticaja u svetu filmske produkcije.
Komentari (1)
Milos
28.03.2022 20:52
Tako što godinama ne snimanju kvalitetne filmove pa eto može i ovaj da prođe...