Nezvani posetioci u Kraljevskoj palati: Golubovi upali na izložbu Rafaelovih tapiserija u Madridu

Set Rafaelovih tapiserija koji je trenutno izložen u Velikoj galeriji Kraljevske palate u Madridu, preživeo je pet vekova ratova, pobuna, bombi, metaka i požara, ali mu sada preti naizgled bezazlen neprijatelj iz vazduha.

Devet tapiserija koje prikazuju scene iz Dela apostolskih, istkane su u Briselu sredinom 16. veka na osnovu originalnih nacrta italijanskog majstora Rafaela, prema narudžbi Papa Lava X za Sikstinsku kapelu.

Rafaelovi nacrti uskoro su dospeli u ruke evropskih vladara koji su želeli svoje verzije velikih tapiserija. Među njima je bio i Filip II od Španije koji je poručio replike od čuvenih proizvođača tapiserija Jana van Tigema i Fransa Gretelsa, pre nego što je postao kralj 1556.

Iako je set izložen od prošlog novembra u znak obeležavanja 500 godina od Rafaelove smrti, problem s golubovima nastao je poslednjih nedelja. Osoblje je moralo da provetrava galeriju, koja je u prizemlju palate, pa su pored svežeg vazduha, u galerijski prostor dospeli i golubovi.

Španski list ABC ubrzo je fotografisao ptice i njihov izmet na podu galerije, a na jednoj od njih, golub pozira iznad jedne od tapiserija.

Španska ustanova za očuvanje nacionalnog nasleđa Patrimonio Nacional, koja je odgovorna i za tapiserije i za izložbu, saopštila je da nijedna tapiserija nije oštećena i da se sprovodi detaljna pretraga palate, kako bi se otkrilo da li je neki golub možda napravio gnezdo.

Postavljene su i dva ultrazvučna aparata, koja sprečavaju ptice da uđu u deo galerije u kom su izložene tapiserije.

Tapiserije Filipa II jedan su od dva preostala seta prema Rafaelovom nacrtu u kolekciji Patrimonio Nacional, a veruje se da su najbolje očuvane od svih postojećih primeraka, pa čak i od onih u Vatikanu.

"Njihovo izuzetno stanje može da se objasni kombinacijom faktora. Istkane su u Briselu od otpornih vlakana i vrhunskih prirodnih boja, dok je odsustvo metalnih niti, sprečilo oksidaciju i koroziju", saopšteno je iz te institucije.

Neki primerci nisu bili te sreće. Tapiserije koje je za svoj dvor poručio Fransoa I Valoa izgubljene su tokom Francuske revolucije, dok su one koje su pripadale Henriju VIII završile u Berlinu i uništene krajem Drugog svetskog rata.