Pola veka "Kuma": Film koji i dalje nalazi put do svakog gledaoca

Komentari

Autor: Maja Popović

17/03/2022

19:41

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Pre pola veka premijerno je prikazan film "Kuma" Frenisa Forda Kopole, a bilo da je reč o prvom, drugo ili trećem delu - "Kum" je jedna od onih ostvarenja na kojima će se mnogi zaustaviti pri besomučnom vrtenju kanala. I onda ga po ko zna koji put odgledati do kraja.

"Publika je bila spremna za takav film. Predivna glumačka postavka, sjajni umetnici koji su radili fotografiju, dizajn, pa muziku. Sve stvari su se poklopile i ponekad ti se posreći, i meni se posrećilo", izjavio je nedavno kultni reditelj Kopola.

Sva tri dela "Kuma" spadaju u 10 najgledanijih filmova svih vremena po izboru publike.

Iako su danas glumci mnogima prva asocijacija na ovo ostvarenje, prvobitna podela bila je zamišljena drugačije.

"Bio je problema sa izborom glumaca. U prvoj varijanti, umesto Marlona Branda, trebalo je da bude Lorens Olivije. Umesto Ala Paćina - uloga je prvo ponuđena Džeku Nikolsonu, koji je kazao da, pošto je to film o Italijanima, možba bi bilo bolje da igra neki Italijan. Onda je uloga bila ponuđena Robertu Redfordu, na šta je Kopola kazao da neće da mu jedan plavušan igra italijanskog dona", kaže istoričar filma Radoslav Zelenović.

Mnogi su saglasni i da je za uspeh "Kuma" podjednako zaslužan roman - bestseler pisca Marija Puza iz 1969. godine, po kome je ovo remek-delo kinematografije i nastalo.

"Mario Puzo je majstor dijaloga i scena, i toliko je jasno opisao da je Kopoli, koji ima isti senzibilitet prema Italiji i tom nasleđu, bilo lako da s tim radi", kaže za Euronews Srbija književnik Đuro Radosavović.

Ovo ostvarenje i dalje inspiriše nova dela svih grana umetnosti, a koliko veliko interesovanje među publikom i dalje vlada za film "Kum" pokazala je i nedavno puna sala Jugoslovenske kintoteke.

Savršen miks za najbolji film svih vremena

Film je smešten u četrdesete godine prošlog veka i bavi se porodicom Korleone, mafijaškim klanom iz Njujorka na čijem je čelu don Vito (Marlon Brando). Priča prati transformaciju Vitovog najmlađeg sina Majkla (Paćino) od autsajdera, koji ne želi da ima bilo šta sa mafijaškim poslovima do beskrupuloznog šefa podzemlja.

Film je dobio Oskara za najbolje ostvarenje 1972, a Puzo i Kopola tu prestižnu nagradu za najbolji adaptirani scenario.

Nagradu Akademije filmskih nauka i umetnosti za najbolju mušku ulogu Marlon Brando je svesrdno odbio. U znak protesta protiv načina na koji je domorodačko stanovništvo Amerike tretirano u filmskoj industriji, on je kao svoju izaslanicu poslao glumicu, Indijanku Malo Pero, koja je odbila statuu i održala govor o kom se i danas govori.

Još jedna zvezda filma je odbila da prisustvuje dodeli: Al Paćino, koji je u filmu imao više vremena u kadru, od kolege Branda, smatrao je nepravednim što je nominovan u kategoriji za sporednog glumca, umesto u kategoriji glavnog.

Takođe, povučena je nominacija u kategoriji za najbolju filmsku muziku, jer se ispostavilo da su neki delovi kompozicija bili emitovani u italijanskom filmu "Fortunella".

S druge strane, "Kum" je ostvario i ogroman komercijalni uspeh i postao film sa najvećom zaradom na blagajnama u istoriji, a rekord će oboriti tek "Ralje" Stivena Spilberga 1976. godine.

Već dobro poznata je priča kako čelnici studija "Paramount Pictures" na početku nisu polagali velike nade u "Kuma", a imali su i ozbiljna neslaganja sa rediteljem od izbora mesta dešavanja do izbora glavnog glumca.

Međutim, Kopolina istrajnost, uprkos mnogim turbulencijama, se isplatila i ova italijanska gangsterska melodrama našla je put do svakog od gledalaca.

Film kao savršena mešavina "komercijale" i visoke umetnosti i danas važi za jedan od najboljih filmova svih vremena.