Igre 
Barbra Strejsend, Frensis Kopola, Giljermo del Toro, Džef Bridžis o Piteru Bogdanoviču: Bio je šampion, veći od života
Komentari07/01/2022
-12:28
"Neka večno spava u blaženstvu, zauvek uživajući u našem aplauzu", izjavio je kultni reditelj Frensis Ford Kopola povodom smrti još jedne legende svetske kintematografije, Pitera Bogdanoviča, u izjavi za američki Deadline.
Kopolina karijera možda bi išla drugim putem da upravo Bogdanovič, američki reditelj, scenarista, glumac, producent, kritičar i istoričar filma, srpskog porekla koji je preminuo 6. januara u 83. godini, nije odbio ponudu da režira danas kultno ostvarenje "Kum".
Prilikom gostovanja na Festu, 2012, Bodanovič je ispričao da nije prihvatio ponudu za "Kuma" jer nije bio dobio scenario - rečeno mu je samo da je reč o dobroj knjizi Marija Puza o mafiji.
"Rekao sam da me ne zanima da pravim film o mafiji. Priznajem, da su mi ponovo ponudili, bio bih zainteresovan", izjavio je tada Bogdanovič, napominjući i da je u to vreme radio film "Što te tata pušta samu" (What's up Doc, 1972) , koji je u to vreme bio drugi po gledanosti posle "Kuma".
Zvezda pomenute komedije "Što te mama pušta samu", čuvena Barbra Strejsend se na Tviteru oprostila od novog Orsona Vesla i vunderkinda, kako je Pitera nazivala kritika, a uz fotografije sa snimanja ispisala je reči: "Piter je znao da mi uvek izmami osmeh. Nastaviće da zasmejava i one tamo gore. Neka počiva u miru."
Oglasila se i glumica i pevačica Šer, koja je izjavila da je Bogdanovič snimio neke "nezaboravne filmove" i otkrio "neverovatno talentovane umetnike".
Senzacionalni uspeh, Bogdanovič je postigao sa crnobelom dramom "Poslednja bioskopska predstava" (The Last Picture Show, 1971) za koju je nominovan za "Oskara", a uz osam nominacija, film je dobio zlatne statue za dve najbolje epizodne uloge.
Povezane vesti
Šampion kinematografije
U ovom ostvarenju igrao je i Džef Bridžis koji se na vest o smrti legende svetske kinematografije, oglasio rečima na društvenoj mreži.
"Srce mi je slomljeno", kratko je poručio Bridžis, uz objavu fotografija iz pomenutog ostvarenja.
Na Instagramu se oglasio i Alek Boldevin, koji je Bogdanoviča nazvao "većim od života", dok je priznati reditelj Giljermo del Toro na Tviteru napisao: "Bio je drag prijatelj i šampion kinematografije... Sam je sačuvao od zaborava neke od filmskih stvaraoce, bolje nego gotovo bilo ko drugi iz njegove generacije".
"Sa velikim žaljenjem smo primili vest o odlasku Pitera Bogdanovića, poznatog američkog reditelja, pisca, glumca, producenta, kritičara i filmskog istoričara srpskog porekla. Upućujemo najdublje saučešće njegovoj porodici i prijateljima u ovom teškom trenutku", navedeno je na zvaničnom Tviter nalogu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Bogdanovič je oduvek voleo filmsku industriju, ali je govorio da nikada nije pravio kompromise. I više puta je ponovio da je oduvek voleo da zabavnja i obrazuje ljude, da učini da se osećaju drugačije i bolje po izlasku iz bioskopa.
U poređenju sa režijom, gluma je odmor
Iako je bio i scenarista, i glumac, i producent, prilikom gostovanja u Beogradu je naveo da se najbolje osećao kao reditelj, jer je to najsveobuhvatnije.
"U poređenju sa režijom, gluma je odmor. Jednom sam to rekao Al Paćinu koji me je popreko pogledao", dodao je Bogdanovič, koji je otvorio 40. Fest zajedno sa češkim filmskim i pozorišnim rediteljem Jiržijem Menclom.
Povezane vesti
A na otvaranju 40. Festa, publiku je pozdravio na srpskom, navodeći da je "prilično zaboravio svoj prvi jezik". Na engleskom je dodao Piter da je srpski nekada dobro znao, te da je prvi put bio na Festu još 1973. godine, kada je učestvovao filmom "Poslednja bioskopska predstava". Pominjući svog oca, Srbina iz Rume koji je emigrirao tridesetih godina 20. veka u SAD, jedva je jedva uzdržao suze.
"Bio je sajajan slikar. Voleo bih da je večeras ovde, bilo bi mu drago da vidi kako je njegov sin dočekan", rekao je Bogdanovič.
U Beogradu je 2012. primio Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, a to prestižno priznanje je posvetio ocu, kao i rediteljima koji su mu pomogli na profesionalnom putu i od kojih je mnogo naučio. U tom kontekstu je pomenuo Orsona Velsa i Alfreda Hičkoka.
"Zanimljivo je da mu je Karl Malden jednom savetovao da ne rasipa energiju na sve strane i da se odluči da li je glumac, reditelj ili kritičar, ali Bogdanovič nikada nije prihvatio prijateljski savet svog slavnog zemljaka", napisao je Dinko Tucaković u tekstu "Holivud ili propast" povodom Dana Bogdanoviča koji su 2010. održani u Jugoslovenskoj kinoteci.
Bogdanoviča smatraju jednim od najvažnijih predstavnika "novog Holivuda", uz Lukasa, Spilberga, Ćimina ili Kopolu Već u 16. godini je upisao glumačke studije kod čuvene Stele Adler, a onda je u šezdesetim godinama 20. veka postao i sam čuven u njujorškim krugovima, kao urednik filmskog programa MoMA.
Objavio je više od 12 knjiga o različitim aspektima filma i filmskog stvaralaštva, a pojavio se i kao glumac u mnogim filmovima i TV serijama. Svetska federacija filmskih arhiva (FIAF) dodelila je Bogdanoviču 2007. godine nagradu za životno delo, svrstavajući ga rame uz rame sa velikanima kao što su Bergman ili Oliveira.
Komentari (0)