Glumica Danica Ćurčić: Nedostaje mi Beograd - njegova vibrantnost i sirovost, gostoprimstvo ljudi i kafane
Komentari04/03/2022
-20:50
Glumica Danica Ćurčić već je stekla ime u Danskoj, zemlji u koju se preselila iz rodnog Beograda kada je imala godinu dana, a sada je došla na 50. Fest da predstavi svoj prvi film na srpskom - psihološki triler "Mrak" Dušana Milića.
U ovom ostvarenju, jedan od partnera joj je i Nikola Rakočević, sa kojim je 2014. na Berlinalu proglašena za jednu od 10 mladih zvezda evropskog filma.
Danica u filmu tumači Vukicu, Srpkinju koja zajedno sa desetogodišnjom ćerkom Milicom (Miona Ilov) i ocem Milutinom (Slavko Štimac) živi u maloj, zabačenoj enklavi na Kosovu i Metohiji. Kuća im je obmotana bodljikavom žicom, devojčica ide u blindiranom vozilu Kfora u "školu" (manastir), nemaju struje, a svakoga dana nevidljivi neprijatelj ubija stoku i živinu.
Vukica više ne može da izdrži život u stalnom strahu, ali njeni otac i ćerka ne žele da napuste ognjište, dok se ne vrati Miličin tata, nestao tokom martovskog pogroma 2004.
O ovom ostvarenju, ali i o Festu i Beogradu, Danica je govorila u intervjuu koji je objavljen na zvaničnoj stranici festivala, a koji u celini prenosimo.
Pre sedam godina izjavili ste kako vam je san da snimite film u Srbiji. Kako se osećate sada kada je pred publiku stiglo vaše prvo ostvarenje na maternjem jeziku?
Bila je ogromna čast što sam konačno dobila priliku da snimam na srpskom, u ovoj veoma moćnoj priči sa fantastičnom ekipom. A naročito mi je bilo dirljivo kada sam osetila divnu reakciju publike na premijeri na Festu.
Kako vam se dopadaju festival i Beograd?
Veoma sam počastvovana što sam na Festu i što imam priliku da gledam divne filmove. Selekcija je sjajna i puna neverovatnih talenata i iza i ispred kamere. Mnogo mi je nedostajao Beograd - njegova vibrantnost i sirovost, njegov život, gostoprimstvo ljudi, i kafane:) Volim da boravim ovde.
Kakve utiske nosite sa snimanja? Deluje da je bilo veoma intenzivno?
Da, bio je to veoma zahtevan period za mene, i psihički i fizički. Najjači utisak na mene je ostavila scenografija Milenka Jeremića. Kuća je izgrađena od nule i na kraju filma spaljena do temelja. Ceo film ima vrlo malo dijaloga pa je veoma bilo važno kretanje glumaca, gestikulacija i način na koji smo se služili tom scenografijom oko sebe.
Pamtite li posebno neki detalj iza scene?
Snimali smo na prilično udaljenoj lokaciji (zaseok Klisurica, kod sela Korbevca u okolini Vranjske Banje - prim.nov), duboko u šumi, i sećam se da je negde u prvim danima snimanja stigao ketering u malom "jugu" sa celim pečenim jagnjetom na zadnjem sedištu. Taj prizor nikada neću zaboraviti.
Kako ste "ušli" u svoj lik? Da li ste, možda, imali prilike da posetite neke srpske enklave na Kosovu?
Trudila sam se da se povežem sa njenom emotivnom realnošću što sam više mogla. Ona je u ekstremnoj situaciji konstantnog preživljavanja, borbe da obezbedi budućnost svoje ćerke, dok u isto vreme pokušava da održi kakvu-takvu vrstu normalnosti, u smislu rutine u kući. Budući da nemam mnogo dijaloga, bilo je važno da sve što mogu saopštim i prenesem preko njenih postupaka u kući i oko nje, tačno određenim intenzitetom, tempom, agresijom i tome slično.
Glavna tema filma je strah. Šta vas najviše plaši i da li ste pronašli način da savladate strah?
Nažalost, imam mnogo strahova u sebi, naročito u vezi sa tim kuda ide ovaj svet. Ponekad može biti nepodnošljivo zastrašujuće to kako se odnosimo prema planeti i kako će nam izgledati budućnost. Ono što mi pomaže da prebrodim takva stanja jeste da se još više zbližim i povežem sa porodicom, prijateljima, komšijama, zajednicom. To su mesta gde se dešavaju promene.
Kako uspevate da pomirite svoja dva, na prvi pogled, nepomirljiva senzibiliteta: intenzivni, osećajni balkanski i pomalo rezervisani, "zakopčani" skandinavski? Koji preovlađuje?
Dobro pitanje:) Mislim da se lepo slažu i međusobno nadopunjuju, tako da održavaju ravnotežu. Ponosna sam što imam taj dar da nosim dve kulture u sebi.
Komentari (0)