Igre 
Skloništa, pozivi u pomoć i bodljikave žice: Kako rat u Ukrajini utiče na umetnike i kulturne institucije
Komentari27/02/2022
-22:36
Invazija Rusije na Ukrajinu zaustavila je uobičajen život u toj zemlji i učinila budućnost sve neizvesnijom svim njenim stanovnicima, pa i umetnicima. Pripreme za učešće u većini međunarodnih događaja u svetu umetnosti su obustavljene.
"Nismo u neposrednoj opasnosti, ali je situacija kritična i menja se svakog trenutka. Trenutno nismo u stanju da nastavimo da radimo na projektima za paviljon", saopštili su Pavlo Makov i kustosi Lizaveta German, Majra Lanko i Boris Filonjenko, koji bi trebalo da predstavljaju ukrajinu na Bijenalu u Veneciji.
Prema pisanju Artneta, Makov je u skloništu sa svojom porodicom u Harkovu, kustosi su u Kijevu, a ostatak tima u Lavovu.
"Rešeni smo da predstavljamo Ukrajinu na 59. Bijenalu, ali ne zavisi sve od nas. Ne možemo potvrditi da će naš projekat biti završen, ali možemo da obećamo da ćemo učiniti sve moguće da spasemo jedinstveni umetnički rad koji je stvorio Pavlo Makov i naš veliki tim, naročito za predstojeće bijenale i da ćemo predstavljati Ukrajinu na međunarodnoj sceni savremene umetnosti na način na koji zaslužuje", stoji u njihovom saopštenju.
Tim je dobio podršku organizatora Bijenala, koji su taj događaj opisali kao "mesto gde se svi ljudi susreću u umetnosti i kulturi" i rekli da "stoje uz sve one koji pate zbog ruskog napada na Ukrajinu".
"Prizivamo mir i odlučno odbacujemo sve oblike rata i nasilja, potvrđujući da Bijenale ostaje mesto dijaloga između institucija, umetnika i građana u svakoj zemlji, jeziku, etnicitetu i religiji. Izražavamo nadu da će međunarodna diplomatija naći snagu da pronađe zajedničko mirno rešenje u najkraćem mogućem roku", dodali su oni.
Među umetnicima koji pozivaju u pomoć Ukrajini i Marina Abramović
Antiratni protesti buknuli su u mnogim gradovima širom sveta, pa i u Rusiji.
Povezane vesti
Nekoliko poznatih ruskih umetnika i aktivista pobunilo se protiv Ruske invazije, među kojima i Nađa Tolonjikov, jedna od osnivača grupe Pusi Rajot i velika kritičarka režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Ona je pokrenula decentralizovanu autonomnu organizaciju, kripto zajednicu koja prikuplja sredstva za pružanje pomoći raseljenim i ugroženim Ukrajincima.
"Sankcije protiv Kremlja nisu bile dovoljno jake, kad je Putin anektirao Krim 2014. Tako je zatvorio Navaljnog, pretvorio članicama Pusi Rajot i drugim ruskim aktivistima u pakao, mnoge od nas naterao da napustimo domove i bežimo, a sad je započeo i rat u Evropi. Kada će biti dosta", stoji u saopštenju Pusi Rajot na Tviteru.
Kolektiv ruskih umetnika Tatjane Arzamasove, Leva Evzoviča, Jevgenija Svjatskog i Vladimira Fridkea, koji su predstavljali Rusiju na Bijenalu 2007. objavili su na svom Instagramu crne kvadrate, kakvi su objavljivani u znak solidarnosti sa pokretom "Crni životi vrede".
Marina Abramović se takođe oglasila na Instagramu i podržala Ukrajinu.
"Prošle godine sam radila u Ukrajini i upoznala ljude tamo. Oni su ponosni, jaki i dostojanstveni. U potpunosti se solidarišem s njima na ovaj nemogući dan. Napad na Ukrajinu je napad na sve nas, to je napad na ljudskost. To se mora zaustaviti", rekla je umetnica.
Neki umetnici u Ukrajini rade na novim umetničkim delima u znak protesta.
Povezane vesti
Ukrajinsko-ruski konceptualni umetnik Aljoša u Kijevu je protestovao potpuno nag ispred Spomenika otadžbini ispred Nacionalnog muzeja istorije Ukrajine i u Drugom svetskom ratu.
Ta skulptura je jedan od retkih preživelih simbola sovjetskog komunizma u toj zemlji, nakon što je 2015. zabranjeno postavljanje sličnih statua.
"Kao evropski umetnik, ukrajinsko-ruskog porekla, stajao sam nag i nezaštićen, kao što su i životinje i biljke u tihom protestu protiv bilo kakvog ideološkog ludila. Zaustavite ludilo, tražite dobrotu!", napisao je umetnik.
Povezane vesti
Ugroženi muzeji i kulturno nasleđe širom Ukrajine
Kustosi ukrajinskih muzeja suočavaju se sa nizom kompleksnih logističkih problema, koji su mučili njihove kolege u kulturnim institucijama Iraka, Sirije i Avganistana: kako zaštititi kulturno blago, kada su i ljudski životi ugroženi?
AP/Efrem Lukatsky
"U našem muzeju je trebalo da se pripremamo za 11. Arsenal knjiga ovog maja, ali umesto toga, u središtu pažnje nam je bezbednost našeg osoblja i porodica, kao i očuvanje naše kolekcije: slika, grafika i fine umetnosti", kaže za Artnet direktorka kijevskog Umetničkog arsenala, muzejskog kompleksa nacionalne umetnosti i kulture Olesija Ostrovska Ljuta.
Pored toga što je brinula za bezbednost svojih kolega, koji provode noć u podzemnim metro stanicama, kaže da je razmišljala i o budućnosti neprocenjivih umetničkih dela koja su u njenoj nadležnosti, kao što su slike Kazimira Maleviča, Vasila Jermilova, Aleksandra Bogomazova i drugih.
Radnici Muzeja istorije Ukrajine proveli su u četvrtak 12 sati prebacujući svoje eksponate u skladište, a njihove kolege Muzeja lepih umetnosti u Odesi, podizali su bodljikavu žicu oko svoje zgrade.
U Lavovu je Opštinski umetnički centar otvorio vrata za izbeglice iz ratom zahvaćenih zona, kao i svima kojima je potreban "psihološki mir".
profimedia
Prema njihovoj objavi na Instagramu, ta institucija nudi kafu, čaj, kolačiće i druženje s mačkama, kao i priliku da se izbeglice povežu sa predstavnicima regionalnog saveta.
U ukrajini se nalazi i sedam mesta koja su pod zaštitom Uneska, kao deo svetskog kulturnog nasleđa.
U saopštenju te organizacije, Rusija se poziva da poštuje "Hašku konvenciju iz 1954. za zaštitu kulturnih dobara u slučaju oružanog sukoba i dva protokola za prevenciju štete kulturnom nasleđu u svim njegovim oblicima".
Komentari (0)