Igre 
Šest pasa koji su postali velike filmske zvezde i po kojima su brojni ljubimci dobili imena
Komentari07/02/2022
-18:09
O nekim filmskim zvezdama nikad nećete pročitati bilo kakve tračeve ni kontroverze, a male su šanse da biste ih prepoznali na ulici.
Reč je o psima glumcima, koji su ljubav između čoveka i njegovih četvoronožnih prijatelja oslikali mnogo puta na velikom platnu.
Nekoliko njih steklo je tako veliku popularnost, da su imena njihovih filmskih likova postala zamenica za nazive njihovih rasa.
Predstavljamo vam šest pasa koji su postali velike filmske zvezde:
Teri ("Čarobnjak iz Oza")
U legendarnom filmu iz 1939. devojčica Doroti i njen pas Toto zajedno s kućom bivaju uhvaćeni u kovitlac tornada i završavaju u magičnoj zemlji Oz.
Rešeni da se vrate kući, nailaze na niz neobičnih likova, koji ih upućuju na Čarobnjaka iz Oza, jedinog koji im može pomoći.
Uloga Doroti pripala je Džudi Garland, dok je Totoa glumila ženka po imenu Teri.
Povezane vesti
Ona je živela na ulici kada ju je pronašao Karl Špic, vlasnik holivudske škole za obuku pasa.
Iako je u početku bila nepoverljiva i nervozna i imala naviku da urinira na tepihu, malo po malo, Špic koji je trenirao vojne pse u Prvom svetskom ratu, uspeo je da oslobodi svoju ljubimicu.
Prvu filmsku ulogu dobila je u jednoj komediji iz 1934. i pokazala izuzetnu sposobnost učenja.
Iste godine njen šarm i karakter osvojili su Širli Templ i Teri je zaigrala njenog ljubimca u filmu "Bright Eyes".
Dobila je još mnogo uloga, u međuvremenu uživajući u Špicovom velikom dvorištu i domaćoj hrani, a imala je i platu u iznosu od 125 dolara nedeljno, što je više nego što su dobijali mnogi glumci i glumice.
Svoju najpoznatiju ulogu Totoa dobila je, između ostalog, zato što je ličila na psa iz ilustracija iz knjige, kao i zato što je uspela da šarmira svoju koleginicu Džudi Garland.
Teri, kojoj su kasnije i zvanično promenili ime u Toto, penzionisala se posle desetog snimljenog filma, a uginula je 1945. u 13. godini života.
Povezane vesti
Kris ("Betoven")
Bernardinci su postali jedna od najpopularnijih rasa kada je jedan od njenih predstavnika postao zvezda filma "Betoven" iz 1992. godine.
Trener Karl Miler proveo je više meseci tražeći pravog psa za ulogu i bio spreman da odustane, kada je konačno upoznao Krisa, dvogodišnjeg bernardinca.
Miler, koji je imao iskustva u radu sa tom rasom, obučavao je Krisa da se ponaša nevaspitano.
Povezane vesti
Na primer, psi njegove rase nisu naročito nemirni ni bučni, a nisu ni preterane izelice, ali je u nekim scenama Kris morao da se pretvara da je takav.
Scenario je od njega zahtevao da izvodi različite trikove, od kojih su neki vrlo teški za psa njegove veličine.
Ipak, on je to radio sa takvom veštinom, da je dobio ulogu i u nastavku filma.
Nažalost, nedugo nakon snimanja drugog dela "Betovena" Kris je uginuo, a posthumno je dobio veliko priznanje.
Osamnaest godina nakon tog filma, njegov najpoznatiji lik, proglašen je za omiljenim filmskim psom u anketi portala MovieTickets.com.
Pal ("Lesi se vraća kući")
Škotski ovčar po imenu Pal rođen je 1940. godine i od malih nogu stvarao probleme.
Grizao je sve na šta je nailazio, jurio motore, konstantno lajao i stvarao haos po kući.
Pošto njegov vlasnik nije znao šta da radi s njim, poklonio ga je Radu i Frenku Vedervaksu koji su u to vreme tek pokrenuli svoj Studio za obuku pasa.
Oni su u tom trenutku imali četrdesetak pasa, a budući da tada nijedan studio nije tražio škotskog ovčara, čuvali su ga kao ljubimca.
To bi bio i kraj priče o njemu, da Rad nije video da MGM organizuje audiciju za baš za Palovu rasu.
Poveo je psa na kasting i u prvom krugu nije prošao, jer je studio tražio ženku.
Međutim, pošto se ispostavilo da nijedan od kandidata nije bio adekvatan za ulogu, Vederfaks je odveo psa direktno kod reditelja Freda M. Vilkoksa.
Pal je u intimnijoj atmosferi zablistao i dobio ulogu ženke Lesi, koju je tumačio s takvim uspehom, da je igrao u još šest MGM filmova.
Interesantno je to da je Pal zarađivao više od njegove koleginice Elizabet Tejlor, a uginuo je u 19. godini života.
Bizli ("Tarner i Huč")
Legendarna bordoška doga koja je inspektoru Skotu (Tom Henks) pomogla da razotkrije slučaj ubistva njegovog vlasnika, u pravom životu nosila je ime Bizli.
Tvorci filma "Tarner i Huč" u početku nisu bili sigurni za koju rasu da se opredele i imali su u vidu pedeset različitih pasa, u potrazi za idealnim junakom.
Onda su upoznali Bizlija, koji je rođen 1978. u Viskonsinu. Iz odgajivačnice ga je kupio trener životinja Klin Rou, zajedno sa još jednim psom, koji je postao Bizlijev dubler.
Imao je samo pet meseci da se pripremi za ulogu života i legendarnu scenu u kojoj rastura kuću i pije pivo.
Ono u čemu je bio izuzetan i bez obuke bilo je balavljenje. Štaviše, bio je toliko "uspešan", da su nakon snimanja jedne scene u kolima, koje je zbog ponavljanja trajalo oko sat vremena, sedišta morala da budu zamenjena.
Tom Henks je kasnije izjavio u jednom intervjuu da mu je teško pala saradnja s Bizlijem i da je bila među težim stvarima koje je radio u svojoj karijeri, jer za mnoge scene nije bilo scenarija, nego je samo morao da reaguje na bilo šta što pas uradi.
Pre premijere filma, u Americi je bilo svega oko trista bordoških doga, ali joj je Huč doneo veliku popularnost, pa se kasnije pojavljivala i u mnogim drugim ostvarenjima, kao što su serije "Opšta bolnica" i "Seks i grad".
Bizli je uginuo 1992. godine u 15. godini života, što je za njegovu rasu neobična dugovečnost.
Agi ("Voda za slonove" i "Umetnik")
Agi, Parson Raselov terijer, bio je toliko nemiran, da su ga dva vlasnika napustila.
Srećom, njegovu inteligenciju, neustrašivost i radni elan prepoznao je trener životinja Omar Von Mjuler i postao njegov vlasnik.
Poput mnogih glumaca, Agi je karijeru započeo u reklamama, a dobio je i nekoliko manjih uloga u filmovima.
Međutim, dobio je priliku da zablista u "Vodi za slonove" uz Ris Viderspun i Roberta Patisona, gde je igrao Kvini, a nedugo potom i u "Umetniku", gde je igrao Džeka, vernog psa Dežardinovog Džordža Valentina.
Trener je radio sa Dežardinom, kako bi ga naučio glasovnim komandama i pokretima na koje je Agi reagovao, a pošto je to bio nemi film, mogao je i sam da pomaže u nekim situacijama.
Agijev i Dežardinov film dobio je pet Oskara, a oni su zajedno ponosno prošetali crvenim tepihom sa ostatkom glumačke ekipe.
Uginuo je od raka prostate 7. avgusta 2015. ali je posthumno dobio "Pseću palmu", nagradu koja se dodeljuje najboljim psima glumcima za filmove koji su u takmičarskoj selekciji Kanskog festivala.
Komentari (0)