Inicijativa da se ukrasi sa srpskih ćilima nađu na Uneskovoj listi, ambasadori Kanade i Nemačke: To su umetnička dela

"Kulturno bogatstvo ruralnog nasleđa Srbije ne dobija odgovarajuću pažnju, posebno od gostiju iz inostranstva", kaže za Euronews Srbija ambasador Kanade Džajls Norman, koji tradicionalne rukotvorine naših prostora smatra umetničkim delima.

Norman je zajedno sa kolegom, ambasadorom Nemačke Tomasom Šibom potpisnik pisma podrške inicijativi da se ukrasi sa tradicionalnih ćilima iz Srbije nađu na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog blaga.

U Srbiji, između ostalih, brigu o očuvanju tog neprocenjivog nasleđa vode zanatska udruženja, zadruge i pojedinci okupljeni oko Etno mreže, čiji su najveći broj članova žene, uglavnom iz ruralnih i malih sredina.

Proizvodi Etno mreže se nude kao poslovni i diplomatski pokloni, ali da bi postali dostupni širem krugu ljudi, cilj je da se u većim mestima i turističkim centrima otvore Etno galerije, ističe predsednica Etno mreže Violeta Jovanović.

"To želimo zato što se rukotvorine trenutno nude uglavnom na vašarima i na tezgama, a oni zbog rada, motiva koji su u njih utkani, zavređuju da budu izloženi u jednom reprezentativnom prostoru, koji je Beogradu svakako potreban", kaže Jovanović za Euronews Srbija, dodajući da bi ručni radovi mogli da hrane stotine porodica širom Srbije, ukoliko bi im opštine, a zatim i država pružili podršku.

"Tkalje i krojačice su umetnice"

U beogradskom hotelu Hajat u toku je praznični bazar, a otvoren je i stalni prodajni punkt koji nudi ručno rađene proizvode iz Srbije.

"Oni imaju veliku kulturološku vrednost. U njih je utkano elementi našeg identiteta i kulturnog nasleđa. Oni vizuelno i neverbalno komuniciraju i oni su jako dobar most ka drugim narodima", smatra Njegova ekselencija Džajls Norman, ambasador Kanade u Srbiji.

"Teško je izaći iz mehura Beograd - Novi Sad, a jedan od načina da se izmestite odatle je tako što ćete pokazivati ovakve lepe stvari. Jer kad to vide i znaju da je nastalo na selu, ljudi požele da više idu tamo. I Etno mreža radi dobru stvar, posebno kad su u pitanju diplomate, organizujući putovanja u sela, na tkačke kolonije, u male gradove. Prava Srbija, posebno srpsko gostoprimstvo, dolazi do izražaja kad odete iz velikih gradova, upoznate te ljude i vidite njihovu strast. Iako su ekonomski često prilično ugroženi, njihova ljubav prema onome što rade i radna etika, su veoma snažni i to je zadivljujuće", kaže Norman.

Euronews/Printscreen

A to što oni stvaraju, prema njegovom mišljenju, su dela umetnika.

"Pre svega, reč je o radu koji se ulaže u ovo, trudu i finoj veštini. Ja nisam ekspert, ali to je lepo i istovremeno praktično i oživljava tradicije, koje traju vekovima. Za mene, to je umetnik. To je neko ko svoju veštinu koristi da se kreativno izrazi. U ovom slučaju izražavaju sebe i kreativnost svoje kulture. Mi obično ne mislimo o tkalji ili, recimo, krojačici kao o umetnicama, a trebalo bi. Kreativnost se ispoljava na različite načine, a lepota ovih predmeta sve govori", smatra Norman.

Tkanje kao hobi i posao

Katarina Mandić, preduzetnica i članica Etno mreže, tka na razboju. To je dugo bio njen hobi, a onda je postalo osnovni posao. 

"Ono što ja radim sa Etno mrežom, to su mahom svi proizvodi koji su tkani, prostirke, razne vrste jastučnica, tkanice...", kaže  Mandić za Euronews Srbija, dodajući da joj je osnovna vodilja - folklor.

Euronews/Printscreen

"Ja sam član folklora više od četiri decenije, gotovo čitav svoj život, tako da sam prosto želela da naučim neku tehniku koja je povezana s nošnjom. Trebalo je vreme i iskustvo da bih se osmelila u izradi delova narodne nošnje, zato što podrazumevaju stare tehnike tkanja", kaže ona dodajući da je vrednim radom uspela sebi da ispuni želju i celovito se bavi tradicijom i folklorom.

Ambasada ukrašena tradicionalnim ćilimima

Tkanje ćilima je viševekovna tradicija i nematerijalno kulturno blago Srbije. Poznat je i cenjen ćilim iz pirotskog kraja, staparski ćilim sa severa Vojvodine i seničko-pešterski ćilim. 

Ćilimima je ukrašena rezidencija još jednog ljubitelja srpske tradicije među stranim diplomatama - Tomasa Šiba, ambasadora Nemačke u Srbiji. 

"Mnogo sam putovao Srbijom i posetio nekoliko tkačkih kolonija. Najviše u Somboru, jednom u Novom Pazaru, gde sam kupio ovaj ćilim. To je prvi mali ćilim koji sam kupio. Odmah sam bio fasciniran bojama, ornamentima, simbolima, onda smo nastavili da putujemo, videli još mnogo i napokon kupili i pirotske ćilime", kaže za Euronews Srbija ambasador Šib. 

Vešta tkalja za mesec dana rada može da istka manje od jednog kvadratnog metra ćilima. 

"To je zadivljujuća veština i umetnost. Nisam stručnjak, ali što više učim, što više čitam o njoj, to više cenim istoriju ove drevne umetnosti i različita značenja ovih ornamenata i struktura. Ima ih više nego što se može prosto videti kad stanete pred jedno od ovih lepih umetničkih dela. Zahvalan sam Etno mreži što podržava žene, tkalje, kako bi se ova drevna veština sačuvala. I mi smo želeli da budemo od pomoći, pa sam zajedno sa svojim kanadskim kolegom potpisao pismo podrške inicijativi da se ukrasi sa ćilima nađu na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog blaga. Taj proces je još uvek u toku i bilo bi divno da se uspešno završi", kaže Šib.

Zaštita i promocija rukotvorina doprinose ruralnom razvoju, osnaživanju žena i kreativnoj i čistoj ekonomiji koja traži nevelika ulaganja. 

U Evropskoj uniji izrada rukotvorina je drugi najveći izvor prihoda poljoprivrednih gazdinstava, a Srbija bi uz sistemsku podršku mogla tome da se približi. 

Violeta Jovanović, predsednica Etno mreže, kaže da bi ove aktivnosti mogle da hrane stotine porodica širom Srbije, ukoliko bi im opštine, a zatim i država pružili podršku.