Igre 
Buba/Kiki efekat i crtanje glasovima: Zašto nam je glas viši kada pričamo o nebu, a dublji kad govorimo o zemlji
Komentari05/12/2021
-17:42
Da li ste ikada probali da komunicirate sa nekim ko ne govori vaš jezik? Razmenjivali mahnite gestove i reči nemoguće za razumevanje dok i vi i sagovornik ne biste postali sve nervozniji? Premda razumevanje u tom slučaju deluje kao nemoguća misija, lingvistkinja Aleksandra Ćvjek misli da ta barijera nije nepremostiva.
"Ima stvari koje nas povezuju a koje se nalaze duboko u našem kognitivnom, duboko u našoj prirodi. Svojim glasom možemo da pokažemo oblike", kaže za Euronews Aleksandra, doktorand istraživač u Lajbnicovom centru za opštu lingvistiku u Berlinu.
Ćvjekova radi na svom doktorskom radu o ikoničnosti u jeziku i zvučnom simbolizmu, a zanima je na koji način su čulo vida i čulo sluha povezani. Godinama su lingvisti pretpostavljali da su veze između reči i predmeta na koje se one odnose proizvoljne. Na primer, nema nikakve veze između engleske reči "dog" ili francuske reči "chien" i pravog psa.
Međutim, ikoničnost je oblast koja istražuje da li postoji veza između onoga što kažemo i načina kako to izgovaramo. Recimo, kada pričamo o nečemu na nebu glas nam je malo viši, a kada pričamo o nečemu pod zemljom glas nam je dublji.
Drugi primeri "lepote ikoničnosti" su, navodi Ćvjekova, reč koja izražava pokret (eng. "swish" = fisnuti, udariti), priziva šare, kao što je "cik-cak" ili oponaša zvuk, kao što su "bum" ili "fijuk".
Oblo ili bodljikavo
Buba/kiki eksperiment potiče iz 1929. kada je nemački psiholog Volfgang Keler upotrebio reči 'maluma' i 'takete' da istraži veze između čula. On je ispitivao dobrovoljce da li ih "maluma" podseća na nešto oblo, a "takete" na nešto bodljikavo.
Ova metodologija je u međuvremenu napredovala i danas su u upotrebi reči 'bouba' za oblo, odnosno 'kiki' za šiljasto. Eksperiment je, u raznim varijantama, sproveden u brojnim zemljama, uključujući i zajednice nepismenih na Himalajima ili na Papui Novoj Gvineji, ali i sa decom koja još nisu naučila da čitaju i pišu.
Povezane vesti
Aleksandra Ćvjek je, sa kolegama iz nekoliko institucija, osmislila eksperiment koji radi na ljudima širom sveta, u nadi da će dokazati kako buba/kiki efekat obuhvata sve kulture. Do sada je testirano preko 900 ljudi koji govore 25 različitih jezika.
"Prvi put smo u istraživanje uveli toliko jezika", otkrila je ona.
Učesnicima eksperimenta prikazane su slike oblih, okruglih predmeta, a onda slike bodljikavih objekata i nasumice su im puštani audio snimci pomenutih reči. Potom su ih zamolili da reč koju čuju vežu za određenu sliku, po svom izboru.
"U proseku je preko 70 odsto testiranih potvrdilo buba/kiki efekat. Među njima su bili česnici koji su govorili 17 različitih jezika, od japanskog preko švedskog, francuskog i zulu. Međutim, on se nije pokazao kao univerzalan jer eksperiment nije uspeo kod onih kojima su maternji kineski, rumunski i turski. Naime, ima nekih lingvističkih mehanizama koji su 'potisnuli' efekat", kaže Aleksanda Ćvjek.
Recimo, rumunski jezik ima reč koja zvuči slično kao "buba", a odnosi se na oštar bol i zbog toga je ispitanicima bilo teško da ga povežu sa oblim, okruglim oblikom. Turska reč od milja zvuči slično kao "kiki" pa je njena asocijacija za male, slatke stvari (poput beba) dovela u pitanje vezu te reči sa nečim bodljikavim. Dok, na primer, za one koji govore kineski "kiki" i "buba" nemaju veze sa njima poznatim slogovima i verovatno su im ove reči zvučale krajnje čudno.
"Ima jezika koji prosto ne prihvataju određene strukture", objašnjava Ćvjekova.
Šta buba/kiki znači za prošlost i budućnost?
Kakve god da su lingvističke naklonjenosti određenih ljudi, eksperiment je ponudio zanimljive implikacije u vezi sa poreklom jezika. Iako Ćvjekova ne veruje da je postojao jedan, univerzalni prajezik, ona je uverena da je ovo senzorno ukrštanje moglo da nagovesti kako se jezik razvijao.
Povezane vesti
"Verujem da su te sličnosti 'ugravirane' u nama i da su nam pomogle da izgradimo reči u samom početku. Kada sa nekim ne govorimo isti jezik, lakše je da se oslonimo na sličnost nego na nešto vrlo apstraktno. Ako do vas stigne neki signal veće su verovatnoće da ćete ga ponoviti i da ćete od toga skovati reč", smatra Ćvjekova.
U poslednje vreme ikoničnost se često koristi u reklamiranju. Brendovi koriste prednost topline reči "buba" u ustima ili prekid strujanja vazduha iz pluća pri izgovaranju "kiki" da osmisle nazive svojih proizvoda čiji će izgovor da izaziva prijatan osećaj.
Generalno gledano, ovaj eksperiment pokazuje određenu sličnost iskustva među ljudima. Ćvjekova smatra da bi trebalo da koristimo ovu sposobnost da crtamo svojim glasovima i da pokušamo da prevaziđemo neke kulturološke granice.
"To daje veliku moć svim jezicima. Previše se fokusiramo na geografske granice, a svi smo mi, u stvari, ljudi", poručuje naučnica.
Komentari (0)